Настављамо са публикацијама реферата србских учесника Свесловенског конгреса који је одржан од 26. маја до 3. јуна текуће године. Војин Гушић, борац из Републике Српске који је током рата у БиХ остао без ноге и руке, на Конгресу је својим оптимизмом побрао опште симпатије Словена...
на бранику Све-словенства
Драга браћо и сестре Словени! Зовем се Војин Гушић, српски сам ратни војни инвалид. Обраћам Вам се у име Борачке организације Републике Српске, као и све моје ратничке балканске браће! Борачкa организацијa Републике Српске (скраћено БОРС) је формирана силом ратних прилика у периоду од 1991. до 1995. године. Постојимо и данас, сада већ као цивилна организација. Злу не требало, ту смо, незаобилазни смо фактор за све који и даље покушавају да газдују вечито слободарском српском земљом. Пажљиво пратимо актуелну геополитичку ситуацију и у сваком моменту смо спремни да реагујемо.
БОРС је највећа невладина организација у Републици Српској, има 138,000 својих чланова. Информације ради, укупно становништво Српске броји око 1,400,000 људи. БОРС је једина организација регистрована у свим општинама и градовима РС.
Чланови организације су бивши припадници Војске РС, њихови потомци и поштоваоци. У свом саставу организација има 21,000 чланова - војних ратних инвалида, око 20,000 чланова породица погинулих бораца, око 97,000 демобилисаних бораца Војске РС.
Желео бих да напоменем да су током ратова 90-х година на територији БиХ погинула 23,184 борца Републике Српске.
Ми се снажно, стално и доста ефикасно супротстављамо туђим покушајима нарушавања и прекрајања наше територије, самим тим - директног продора у све-словенско национално ткиво географски позиционисано иза нас, даље на Истоку. Важност наше регије - је неизмерна - као прве и сталне ратне, економски и политички ерозивне и трусне зоне, јер преко Републике Хрватске директно граничи са Ватиканијом, сталним извором како српских, тако и највећег дела светских проблема.
Свесни смо наше историјске одговорности пред вама, нашом много пута бројнијом и моћнијом, а удаљеном браћом и сестрама, као и тога да је исте те чињенице дубоко свестан и сам Запад сам: управо то је разлог њихових сталних покушаја дестабилизације Србије и Републике Српске. Ако падне српски Балкан, не дај Боже, ето их онда копненим путем брзо и пред вашим вратима.
Целом свету је одавно позната српска ратничка вештина и храброст, која је постала део менталитета. Објашњење је необично, али логично - из физике се протеже у метафизику: под дуготрајним сталним енормним притиском и обичан кварц постаје дијамант. Ова теза је доказана нашим успешним миленијумским опстанком на својим огњиштима.
Долазим из малог, али славног српског града Невесиња. Са разлогом га зову српска Спарта. Из Невесиња је кренуо 1875. устанак, којим је из Европе неповратно и заувек протерана моћна војска тадашњег страховладара – силничког Османлијског царства. Устанак против Аустро-Угарске из 1882 је такође кренуо из Невесиња. Нека је вечна слава и сећање на наше славне претке!
Прва антифашистичка пушка у поробљеној од стране фашистичке Немачке Европи испаљена је 3 јуна 1941 године у Невесињу, и изузетно ми је драго што се тим фактом оперише у руским начно-историјским круговима, иако се у самој Југославији и Србији као почетак устанка против немачке окупације узима датум 7 јули 1941 године, када је Жикица Јовановић Шпанац са леђа убио два српска жандара. Устанак у Невесињу се нарочито разгорео од 23-24 јуна, а повод томе је био напад Немачке на СССР 22 јуна.
Драга и поштована браћо и сестре! Покушаћу кроз ово кратко излагање да Вам пластично прикажем нашу делатност кроз примере нашег супротстављања нападима на свим нивоима, којима је Република Српска, а самим тим српство и словенство на њеној територији, изложена од периода ратова и нашег настанка током 90-х све до данас.
1) Први, најнижи, али и најинтензивнији, најбржи по свом деловању, ниво агресије на нечију територију је онај физички, као што је, например, рат. По ко зна који пут смо се успешно одбранили, заштитили већи део своје територије и свог народа, иако смо током 90-х међу првима осетили последице деловања бомби са осиромашеним ураном. Били смо и међу првима који су се сукобили са међународним тероризмом – исламски терористи су уз координацију центра који су имали у Бечу долазили у БиХ преко територија Словеније и Хрватске. Поред међународног, имали смо и свој, државни исламски тероризам, чије је основе положио први председник БиХ, Изетбеговић, кроз своју Исламску декларацију. Све се ово дешавало уз каткад прећутну, а каткад јавну подршку наших „партнера“ са Запада.
Својим деловањем смо присилили Запад да по први пут у новијој историји, на европском тлу и против Резолуције Уједињених Нација, по нама дејствује свом својом војном технолошком моћи, која је, у ствари, била демонстрација њихове немоћи пред нама. Пред нама и пред нашом словенском браћом, притеклом нама у помоћ, пре свега из Русије, а исто тако из Осетије, Украјине, Белорусије, Бугарске, Грчке... Ми их не заборављамо и вечито смо им захвални, јер су личним, унутрашњим зовом своје словенске крви и дужности пожурили да помогну својој српској браћи. О њиховој помоћи сведоче данашња спомен-обележја расејана по Републици Српској, подигнута уз нашу искрену и дубоку захвалност и њима посвећена. Споменик нашој руској браћи-добровољцима подигнут је у Вишеграду. Тамо је сахрањено 37 руских добровољаца, погинулих током рата 90-х година. Сваке године на ном месту се обележава Дан руских добровољаца. Обележавању присуствују државни органи РС, представници БОРС-а, борци, руски добровољци, чланови породица добровољаца и бораца и њихови пријатељи. Желим да истакнем да наша браћа, руски добровољци, данас имају иста права и привилегије као и демобилисани српски борци.
Дејтонским мировним споразумом нису завршени покушаји Запада у растакању српске територије и цепању српског националног ткива. Види се то из решења, донетог 2006 године под притиском Запада и високог представника за БиХ, да се укине Војска Републике Српске и републици остави само полиција, иако укидање Војске Републике Српске није предвиђено Дејтонским споразумом. Такође, кроз светло недавних изјава званичне хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић праћених територијалним претензијама. Из скорашње безобразно инвазивне изјаве америчког дипломате Вилијама Вокера о томе да „он има план за заснивање Велике Албаније на Балкану“. То су само најаве директног, војног покушаја уништења територијалног интегритета српско-словенског Балкана. Притисак се наставља, а змија Запада опет диже главу на нас!
Оно са чим на Западу не рачунају, обзиром да њима самима то није својствено, је чињеница да је сваки Србин сам по себи војник: духом, свешћу и срцем ће поново и сваки пут да брани и одбрани те вањске свете зидине велике и невидљиве, све-словенске тврђаве!
Рат не желимо, али ако нам опет буде наметнут, овога пута рачунамо на сваку и отворену, великодушну помоћ Мајчице Русије: знамо да Велику Албанију Запад покушава да изгради као директну брану проласка руског гасовода, који на том делу копна, па можда чак и самог нашег Косова, из мора треба да пенетрира у европско копно. Не сумњамо ни у себе, ни у Русију. Надамо се да ћемо и кроз могући ратни развој догађаја успети да очувамо, стабилизујемо и хармонизујемо све делове српске територије нагрижене војно-политичком интервенцијом Америке и њених западно-европских савезника.
2) Следећи ниво агресије је такозвани генетски, њиме се неприметно, али стално нарушава здравље становништва, као и укупна друштвена одбрамбена моћ. Реч је, пре свега, о цигаретама, алкохолу, дроги, а уз њих - генетски модификованој храни, као и низу прехрамбених артикала штетних по здравље, које је модеран човек приморан да купује у савременим депонијама отроване хране званим супермаркетима. Запад нас је, као и све Словене, категорисао у групу „трећег света“. Сходно томе, кроз робну размену добијамо производе најнижег квалитета, а понекад и потпуно штетне.
Парадоксално, али истинито, у претходно изнесено се добро уклапа елемент новонастале актуелне руралности већег дела Републике Српске, директно проузроковане ратним и послератним санкцијама Запада. Значајан део нашег становништва сада производи своју храну, на својој земљи, тако да и на том пољу успевамо да балансирамо, и у великој мери заштитимо здравље нације.
Аналогију налазимо у ситуацији у Русији, насталој после увођења Русији санкција од стране Запада и контра-санкција Западу од стране Русије. Захваљујући контра-санкцијама, Русија се добрим делом ослободила зависности од увоза хране, успешно подиже своју пољопривреду, обезбеђује снабдевеност становништва домаћим прехрамбеним производима, контролише њихов квалитет на свим етапама производње.
3) Трећи ниво агресије је свима добро позната сфера финансија и економије. Манипулација финансијама је основна покретачка машина Запада, чиме он држи примат над светом. У тој сфери Република Српска дише на шкрге, једва прибављајући капљице финансија и економске снаге да сасвим не посустане. Диктатом „монетарне силе“ погашене су наше некадашње значајне производне активности, у бесцење распродати велики друштвени погони, чиме смо изгубили производни потенцијал и тиме остали без акумулације друштвеног капитала. Са жаљењем морам да признам да је ова тачка најрањивије мјесто све-словенског балканског бедема Републике Српске. Очекујем и позивам руску браћу да нађу начина да нам помогну да закрпимо рупе настале у нашем бедему. Пре свега, из заједничког виталног интереса, како би тај бедем у будућем времену постао што је могуће чвршћи и отпорнији на ударе сваке врсте. Што је јача привреда Републике Српске, то је слабија могућност неонацистичке монетарне клике да уздрма РС. Од Европске уније и држава НАТО пакта у том погледу не можемо да очекујемо помоћ. Управо супротно. Зато нам као здраво решење једино преостаје привредно повезивање са нашом словенском браћом.
4) Следећи ниво агресије би смо могли назвати фактолошким. Манипулисање истином може имати трајне и трагичне последице по зајеницу подвргнуту таквој врсти напада. Узмимо, например, догађаје у Меркалама, када је српска страна лажно оптужена за гранатирање становништва у Сарајеву. Или, лаж о Сребрници – до данашњег се дана са стране Запада лансирају лажи о српској кривици у непостојећем геноциду. Лажирана легенда у Сребрници је послужила као повод за бомбардовање српских снага од стране НАТО-а. Слично је било са фалсификовањем чињеница о сукобу регуларних српских јединица са албанским терористима у селу Рачак. Тада је српска страна окривљена од стране немачког министра одбране да је направила масакр мирних житеља у Рачку, што је касније било општеприхваћено на Западу, па је послужило као повод за бомбардовање Србије. До чега су само довеле лажи у вези хемијског оружја у Ираку, па недавне оптужбе против Асада да у Сирији користи хемијско оружје против сопственог народа?!
За овај вид агресије битну улогу играју медији. Медији служе као универзални алат Запада за глобалну деструкцију свести нација. Иако су медијске слободе, као и свуда, нарушене због интереса локалних политичара и странака, телевизијски, радио и новински сервиси Републике Српске су у функцији очувања све-словенског и српског идентитета и интереса, као и истине о збивањима код нас и у свету. Наша Борачка организација доприноси овоме кроз јавне наступе својих чланова и руководилаца, као и преко свога гласила - листа „Српски борац“.
„Српски борац“ организује округле столове, јавне трибине, бави се издавачком делатношћу. Лист води медијску борбу за истину о Одбрамбеном отаџбинском рату 90-х година, о борби српског народа на просторима бивше Југославије током историје. „Српски борац“ заступа истину о неправедно оптуженим српским херојима у Хашком трибуналу. Поред овога, БОРС је организовао фондацију која помаже оптуженицима у Хагу и оптуженима на нивоу БиХ, како у прикупљању материјалних доказа, тако и у материјалном смислу.
Компонента високе националне свести међу људима који руководе медијима у Српској не дозвољава да профилтриране и полуистините вести, које свакодневно стижу кроз поре глобалног информативног апарата, достигну свој рушилачки циљ у умовима нашег народа. Тако је, например, став становништва Републике Српске о евентуалном чланству у више него дезавуисаним структурама Европске уније сасвим јасан и, наравно, крајње негативан. Свест о томе да је та вештачка политичко-банкарска апаратура, у ствари, створена због исисавање капитала и друштвених добара из земаља-чланица, у Републици Српској је апсолвирана. Па нам је сасвим јасан пут према што јачој фузији са нашом словенском браћом, као јединим за нас природним путем у будућност.
5) Следећи ниво агресије се манифестује кроз наметање лажне верзије прошлости - историје и хронологије. Не каже се без разлога да „онај ко влада знањем о прошлости, управља и будућношћу“. Сами сте сведоци покушаја извртања чињеница о Великом отаџбинском рату. Највећи део интервјуисаних од стране новинара Раша Тудеј људи на улицама савремене Америке нису знали да је највећи терет рата поднео Совјетски Савез, неки нису знали да је СССР уопште учествовао у рату, неки су навели Немачку као једну од земаља-чланица борбе против фашизма. Сасвим је природно запитати се, какав се однос према данашњој Русији може очекивати од тако грубо изманипулисаних грађана? Какав је однос грубо изманипулисаних грађана словенске Украине према матици Русији?
Запад, његова „атомска језгра“, између осталог - мрачна Ватиканија, доста успешно и на нашу штету управља и по свом нахођењу манипулише свешћу о прошлости. Иако се сазнање о прошлости не чини толико виталним, оно то ипак јесте. Шта више, оно је, како нам то тихо, тајанствено и перфидно кроз време поручује иста та Ватиканија – „учитељица живота“, или „Historia magistra vitae est“. Постоје бројни „тајни архиви“ по Свету, од којих је најзначајнији управо онај Ватикански. Званична историја је обична лажна конструкција ватиканских „мајстора манипулације“, док се она права крије у текстовима и на полицама тајних архива. Питате ли се зашто је, например, затворен доступ најважнијем историјском документу – Библији? Уколико је оригинални документ толико трошан, зашто се свету не презентује макар његова фотографија?
Када успемо да отворимо ове за јавност запечаћене сегменте знања, добићемо сви више него јак ветар у леђа. Позиција Словенства ће се у потпуности променити, постаће јасно зашто смо последњих неколико векова прогањани од стране Запада, на све могуће начине десетковани и омаловажавани. Јер, драга браћо и сестре, ми, Словени, смо бакљоноше цивилизације на планети Земља! Истина постепено излази на светлост сунца, о томе говоре бројни аутори руске и српске историјске школе, као и сама Руска академија наука.
Циљу прикривања историјских чињеница и затупљивању народа служи реформа школства, унакаженог интервенцијом Запада кроз Болоњску реформу. Зар ми, носиоци „Винчанског писма“, које је више од 2000 година старије од клинастог шумерског, треба од Запада, до пре неколико векова огрезлог у епидемијама, глади, нереду и некултури, да усвајамо начин школовања своје деце?
Са поносом истичем да деца Републике Српске, по нашем Уставу, школско градиво примарно обрађују на ћириличном писму и азбуци. Наши млади су, без обзира на разне врсте агресије према нама, интелектуално доминантни у односу на вршњаке са Запада, врло су успешни на интернационалним такмичењима у различитим областима знања и спорта. Нажалост, вођена чисто економским интересима, деца често продужавају своје школовање на Западу, па касније тамо и остају, чиме само јачају потенцијал тог истог Запада. На срећу, одређени број деце, а тај број се повећава, школовање и даљи рад везују за Русију, што нас искрено радује, јер та деца имају правилно формирану свест.
6) Управо правилно формирана свест о свету, поглед на свет, представља предмет највишег нивоа агресије. Победите неког у рату – имаћете од тога користи док побеђени не ојача, мада је и та корист под питањем, јер ће се и побеђени непријатељ прикривено борити против вас. Утицај генског оружја је трајнији, али ипак коначан. Прикривање и лажирање текућих чињеница и историје дају корист док се не открије истина. Међутим, успешно формирана свест роба је стална, чему и теже западне елите на нивоу света.
Томе супротстављамо свест наше заједничке високе улоге у свету. Ми, са многих страна овде окупљени увиђавношћу и љубазношћу наших драгих домаћина, руске словенске браће и сестара, можемо да посведочимо о наглашеном осећају међусобне заједничке припадности и заједништва. Такође, о новом, повишеном и новопробуђеном осећају одговорности за сву осталу своју све-словенску браћу и сестре.
Многи га уопште нису свесни, нажалост. Управо супротно. У њима је сасвим затрт осећај припадности раси и роду. Бројни су примери словенских народа одљуђених и без осећаја припадности коренима. Такви су лак плен Запада, њихов тројански коњ и обичан бескрвни плаћеник окренут против себе самога, несвестан основних вредности човеку од Бога у оставштину остављених.
Са тугом у грудима поменућу овде Украјину, која је постала наш велики бол, али и велики терет, пре свега, за Руску Федерацију. Такође Хрватску - стари проблем Србије и Републике Српске, затим Босну и Херцеговину, па Црну Гору, најновију чланицу НАТО пакта. Исто тако, изманипулисане Словене у Бугарској, Румунији и Словенији. Оне у Пољској посебно, као и оне у Чешкој и Словачкој. Све су то наша браћа и сестре привремено изгубљених и занемарених коренских идентитета, окренути од остале своје браће, или им чак директно супротстављена. Највећи мајстор манипулације људског ума, Ватиканија, рекла нам је и кроз историју Старог Рима јасно оставила ону познату доктрину „Завади, па владај!“, или „Divide et impera!“.
Све нам је, ето, пред очима, само треба да саберемо два и два. Сигурно је да ће време подсетити нашу заблуделу словенску браћу на њихову праву припадност, а до тада ће заинтересовани појединци из њихових редова моћи о свему да се информишу, па и на неки начин добију помоћ, кроз ову изузетно важну институцију Све-словенског конгреса.
Поздрављам Вас, драга браћо и сестре! Нека нам Бог, Створитељ свега што постоји, новим светлом обасја стварност. Јер, овде смо окупљени за добро свих људи света, али пре свега, за добробит све наше словенске браће и сестара.
Да нам вечно живи Богом дано Све-словенство!
