Професор хаџи Сретен Цветојевић Цвеле
Желим да Вас подсетим да је на данашњи дан пре 205.година, тачније 26.јула 1817.г. по повратку из Русије у РАДОВАЊСКОМ ЛУГУ код Велике Плане, свирепо УБИЈЕН - ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ зв. "КАРАЂОРЂЕ".
Наравно није ми намера да изазивам билу какву полемику нити поделу на "Обреновићевце" и "Карађорђевићевце", јер таквих и њима сличних подела нам је у Србији "преко главе" и сувише много су нас коштале и као народ и као државу.
Али желим да се запитам, као и много пута до сада, зашто нам се понављају исте историјске грешке, зашто ни на једној нисмо "научили лекцију" и да ли последице и "проклетство" тих догађаја "плаћа" и свака наша генерација која долази?
Хришћански и Израиљев народ имају један "ЦРНИ ПЕТАК" и стални презир према издајнику Јуди. А у оквиру тог хришћанског света, ми православни Срби имамо у својој историји много више "Црних петака" и више "Јуда" и они нам се у сваком столећу по неколико пута дешавају и понављају. С том разликом, што на жалост у добром делу нашег народа оне не изазивају презир попут Јуде, већ чак напротив бивају оправдавани уздизани, слављени и шта још све не, за своја непочинства, издаје, слуганство, полтронство, унижавање сопствене части и части свог српског народа, а све зарад власти и свих овоземаљских благодети које та власт доноси.
Да ли је то наше наслеђе, угледање на лоше а не на добро, зла коб, осуда, испаштање греха или шта већ, нека свако то види како сматра, али очигледно је да нас то прати још од 12, а поготову од 13.века па до данас?
Фото: РУНЕТ
Скоро сви све или углавном много тога знамо о вођи - ВОЖДУ Првог српског устанка, шумадинцу, рођеном 1762.год. у прелепом селу Вишевцу код Раче.
Ја бих уместо свих тих познатих историјских података о великом "ВОЖДУ", посебну пажњу посветио гледању на њега од стране једног из плејаде највећих генија српског рода ПЕТРА другог ПЕТРОВИЋА "ЊЕГОША".
А Његош му је посветио своје највеће историјско дело "ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" са назнаком "ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ".
Његош иначе Карађорђа сврстава међу осам највећих светских војсковођа тога времена (Наполеон, Карло, Блихер, Велингтон, Суворов, Шварценберг и Кутузов). Перманентно га као јунака везује за "Косовски мит" који је поробљеном српском народу вратио наду борећи се за слободу и "земаљско царство", а народ га као такво уздигао поред историјског и у "Небеско царство". Јер, ако је и било неких историчара и писаца који су користећи разне описе и догађаје из Карађорђевог живота, стварали неповољну слику о Вожду, онда је Његош и његов "ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" дефинитивно Карађорђа ставио на место које му припада, као ХРАБРОМ, ПРЕКОМ АЛИ ИЗНАД СВЕГА ПОШТЕНОМ И ПРАВИЧНОМ ГОРОСТАСУ И ВОЂИ УСТАНКА ПРОТИВ ОСМАНЛИЈСКОГ ЦАРСТВА, ЕПСКОМ ЈУНАКУ И СРПСКОЈ ЛЕГЕНДИ ЗА СВА ВРЕМЕНА.
Таквом човеку је српски народ у више него тешком и скоро безнадежном стању ропства под османлијама 1804.год.поклонио своје безгранично поверење и кренуо за њим у борбу, а Карађорђе то поверење никада није изневерио. Зато је и данас 205.година након суровог убиства остао у срцима српског народа КАО СИМБОЛ ЊЕГОВЕ ВЕКОВНЕ БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ.
А Његош о њему између осталог у "ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ" пева:
"....АЛ, ХЕРОЈУ ТОПОЛСКОМЕ, КАРАЂОРЂУ БЕСМРТНОМЕ,
СВЕ ПРЕПОНЕ НА ПУТ БЈЕХУ, К ЦИЉУ ДОСПЕ ВЕЛИКОМЕ,
ДИЖЕ НАРОД, КРСТИ ЗЕМЉУ, А ВАРВАРСКЕ ЛАНЦЕ СРУШИ,
ИЗ МРТВИЈЕХ СРБА ДОЗВА, ДУНУ ЖИВОТ СРПСКОЈ ДУШИ..."
Да је без сумње био изузетна личност свог времена, ваљда су најбољи доказ и водеће светске личности тог доба, који су му се дивили и о њему певали, писали и говорили, попут:
Наполеона, Ранкеа, Пушкина, Ла Мартина, Доситеја, већ поменутог Његоша и бројних других. Надајмо се, да наша млада покољења у ери свеукупне глобализације, затирања националних вредности и свере електронике (ај-тија) неће престати да читају ова дела?
Оно што посебно поред Његошевог "Горског Вијенца" желим да апистрофирам је и чињеница, да у толико пута описаној и екранизованој Вождовој смрти у Радовањском лугу има понечег о чему нисмо ништа учили и врло мало знамо, а ради се о следећем:
Историчсри из појединих земаља а посебно најутицајнији из Француске и Румуније, тврдили су да је у завери против Карађорђа и спречавања његовог повратка у Србију, врло значајну улогу имала Велика Британија и њен агент капетан ГАЛАТИС.
