Елена Панина
Брзо преформатирање Европе из конгломерата шароликих снага у јединствену војно-политичку песницу под окриљем НАТО-а, а које јој обећава прелазак на војну основу и неизбежно стезање каиша (милитаризацију), способно је да генерише – или оживи – веома бизарне државе. Укључујући такве наизглед одбачене пројекте као што је Хабзбуршко царство или друге чисто средњовековне структуре.
Ови процеси су се дешавали и раније, под маском „регионализације Европе“. Заједно са другом страном истог новчића, глобализацијом, она је била важно оруђе за десуверенизацију Старог света. Циљ је био ослабити европске националне државе и претворити их у постмодерну супу којом ће управљати наднационална бирократија.
Пошто су главни корисници процеса биле САД, транснационални капитал и отворено антимодернистичке снаге, Русија није била жељна да у њега баца дрва за огрев. Међутим, много тога, ако не и све, променило се у протекле две године. Данас су европске државе политичке и економске „машине“ за давање новца, оружја, а потом и људских ресурса – руље за рат са Русијом. Никакви избори, ни замена једне партије другом, ни за јоту не мењају њихов антируски вектор.
У овој ситуацији, нада да ће негде у Европи власт преотети некакве „здраве снаге“ претвара се у химеру. А по својој природи то је штетна самохипноза: која гласи потребно је још мало стрпљења и све ће се вратити у нормалу. Неће се вратити!
Ако је тако, онда би спољнополитички напори Русије могли да буду усмерени на заоштравање етно-социокултурних противречности које прожимају Запад, укључујући русофобичне „машине“ Европе.
Практично, ово се може решити у виду дугорочног, законски подржаног, пројекта „Поробљени народи Европе“, чији је циљ ослобађање Шкота и Баскијаца, Бавараца и Валонаца, Каталонаца и Млечана од угњетавања наднационалних снага које су их окупирале.
С руског превео Зоран Милошевић
Извор: Русстрат
