Владимир Томић
Напомена: Поштовани читаоци, скоро се завршило онлајн-такмичење „ЛУЧА ВЕРЕ ИЗНАД СУМРАКА”, у част блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Такмичење је протекло у две категорије - за избор најбољег текста (учествовало је 14 аутора из Црне Горе, Србије, Р. Српске и Швајцарске - победнички је текст ђакона Милутина Попадића) и за избор најбољег појца (учествовало је 7 кандидата из Црне Горе - победник је Милена Пантовић). Чланови првог жирија били су: Нада Аничић Црљеница, песникиња и академик; протојереј-ставрофор Ненад Андрић; Дејан Спасојевић, директор издавачке куће и штампарије „АСоглас”; Станислав Томић, професор и писац, председник Светосавске омладинске заједнице Зворник; и Владимир Томић, епски песник. Чланови другог жирија били су: Љиљана Поповић, појац и аутор; Валентина Милекић, уметнички руководилац и вокални солиста етно-групе „Траг”; и протојереј Александар Стојиљковић.
Управни одбор "Православне фондације" одлучио је да победнике и чланове жирија награди књигом "Од сумрака до васкрсења Ловћена" (укупно десет књига) чији се излазак из штампе очекује ових дана, уочи Нове године. Најављујући излазак те књиге у издању "Православне фондације", Вашој пажњи нудимо песму управо на тему будућег васкрснућа Његошеве капеле (надамо се у Бога да ће тако бити), дело епског песника и члана жирија овог такмичења Владимира Томића...
♥ ♦ ♣
Одавно се огледа у мору
И Христову дочекује зору
И види се молитвеним оком
На српскоме Ловћену високом
Пресвијетла црногорска круна
Срцу мила а чемери пуна
Крви, пјесме, истине и страве
А над њом се из висине плаве
Зором зори Његошева сјена
Као жива вода из стијена
Одзорује Црна Гора мала
Христе Боже Слава Ти и Хвала
За Свевиде и за Непролазе
И свијетле Његошеве стазе
Што нас воде до ловћенског крова
Ђе је Tворац челичнога кова
Сотворио једно мало шљеме
Није шљеме но црквено сјеме
Да се сије докле сунце грије
Да над родом православним бдије
И да буде Његошева мјера
Ђе јуначка кушаће се вјера
Ђе јуначка кушаће се срећа
И ђе гори слободе свијећа
На Ловћену престолу бескраја
Што са плавим небесима спаја
Христу Богу молитве течене
Код светачког ћивота речене
Свети Петар ђе је слуш’о Први
Из најљепше капи српске крви
За четири деценије дуге
Глас монаха и Христовог слуге
Како снагом тишине њедрене
На Ловћенске висове ведрене
Што их вјечни вихорови оре
Диже круну старе Црне Горе
Диже славну Ловћенску капелу
Првоумном себарскоме челу
Да с Ловћена као сунце сија
Дар Његошу од Амфилохија
