Андреј Фефелов
Прошлогодишњи сусрет двојице светских лидера на Аљасци деловао је као трачак наде у магли глобалне неизвесности. Тада, током тих кратких сати преговора, учинило се да је могуће остварити контролисан, постепен излаз из цивилизацијског ћорсокака глобализације, да ће се кроз стрпљиве напоре лидера САД и Русије појавити нова правила, нове границе, нова структура светског поретка. Уместо лабаве и компромитоване ОУН — тог производа глобалистичког пројекта — могао је настати Велики троугао са врховима: Вашингтон, Москва, Пекинг. Тако би три империје, три центра моћи, три науке, три начина гледања на свет могли, без стварања блокова и савеза, држећи једни друге на безбедној дистанци, створити противотров за глобални хаос.
Међутим, Трамп је надмудрио самог себе. Прекршивши обећања дата својим присталицама из покрета МАГА — изолационистима који су га довели у Белу кућу — није послушао ни своје генерале. Уместо да буде архитекта новог светског поретка, постао је попут одвојеног топа на броду усред олује (као у чувеној сцени из романа Виктора Игоа „Деведесет трећа година“).
Убиство лидера једне земље у тренутку паралелних преговора представља архаичну издају, засновану, како неки кажу, на некаквом „старозаветном праву“. Али није ствар у томе. Постоје ствари после којих повратка нема. Убиство духовног лидера Ирана значи спаљивање мостова. Никакви „договори“ више не помажу.
Да није било тог кобног корака, САД би имале шансу да у сваком тренутку окончају рат и тихо се повуку.
Сада је Америка ушла у живо блато из којег нема излаза. И није ствар у војним трошковима, ценама горива или изборима. САД губе своју велику будућност. Слика северноамеричке елите се распада пред нашим очима. Последице ове кризе биће огромне за цео свет. Уместо „света макрорегиона“ добићемо геополитичке крхотине расуте по планети.
Какве везе имају глобалисти?
Ово што се дешава може се посматрати као агонија старе глобалистичке машине која одбија да умре. Радије ће разнети планету него признати пораз.
У том контексту, уклањање Трампа било је приоритет транснационалне елите. Његов повратак у Белу кућу није био обичан политички догађај: човек који је говорио о демонтажи НАТО-а и национализацији Федералних резерви није могао остати на власти. Требало га је уклонити — политички или на други начин. На пример, увући га у исцрпљујући рат без излаза. И то су учинили.
Трамп — изолациониста који шаље флоту на далеке обале. Трамп — миротворац који покреће крвопролиће. Трамп — националиста који троши милијарде на спољнополитичке циљеве. Иста глобалистичка штампа која га је јуче подстицала на нападе, данас га немилосрдно критикује.
И има зашто: амерички војници гину, буџет се урушава, рат се претвара у бескрајну кланицу која уништава углед САД.
Глобални медији стварају атмосферу у којој је Трамп осуђен. За глобалисте, он је симбол њиховог пораза — и зато га мрзе.
Парадоксално, глобалистичка штампа сада подржава Иран, док Трамп остаје све усамљенији. Његови некадашњи присталице га напуштају, а противници настављају да га мрзе.
Ипак, у овом хаосу, глобалисти виде прилику за повратак на власт у САД — са старим идејама и моделима.
Од старих коцки…
Проблем је што немају нови пројекат. Стари више не функционише. Све што могу понудити јесте оживљавање нечега што је већ пропало.
Покушај да се глобализам оживи је бесмислен. Појава Трампа и других „националиста“ није узрок, већ последица кризе транснационалног система.
Ипак, покушаће поново да живе по старим правилима. Али уместо поретка добиће се још већи хаос.
САД, као суперсила, губе и глобалистичку и изолационистичку перспективу. Остала је само инерција.
Америка више не зна ко је и куда иде. То је „нуклеарни Титаник“ без карте и посаде.
Предсказање Чарлија
У овом хаосу ретко се примећују појединачне судбине.
Чарли Кирк, амерички проповедник и дугогодишњи заговорник Израела, доживео је преокрет. Последњи месеци његовог живота били су време преиспитивања. Гледајући Газу, видео је страдање цивила.
Почео је да поставља питања која се у Америци ретко постављају: да ли је интервенција оправдана? Да ли је Иран стварна претња?
Предвидео је да ће Иран постати најопасније „живо блато“ на Блиском истоку.
Био је у праву — и убијен.
Његова смрт се тумачи као упозорење свима који мисле другачије.
Дрономахија
Дронови су променили свет. Учинили су га нестабилнијим и опаснијим.
САД више нису заштићене океанима. Напади су могући било где и било када.
Америчке базе широм света постају мете.
Дронови се могу лансирати са било ког места — чак и са цивилних бродова.
Такође, сваки напад може бити приписан „иранским актерима“, што ствара нову врсту хибридног рата.
Држава која је своју моћ заснивала на носачима авиона сада је рањива пред технологијом која се може направити у гаражи.
САД улазе у еру рањивости.
Гримасе вештачке интелигенције
Вештачка интелигенција игра значајну улогу — не само у војним операцијама, већ и у обради огромних количина података.
Први проблем: анализе друштвених мрежа могу створити искривљену слику стварности.
Други: велике технолошке компаније поседују огромне количине података о људима, што може бити коришћено у војне сврхе.
Зато је дигитални суверенитет постао питање безбедности.
P.S.
У овом хаосу Кина добија прилику да реши питање Тајвана.
А САД? Суочавају се са дуготрајним ратом без јасног циља.
Победа није могућа, а пораз се не признаје.
Некада је постојала шанса за договор између Истока и Запада.
Сада више не. Мостови су спаљени. Меки демонтаж глобализма је отказан.
Руски оригинал: ЗАВТРА.РУ
Извор: НАУКА И КУЛТУРА
