uzice srboljub zivanovic 1После објвљивања видео-снимка трибине у Ужицу о логору смрти Јасеновац, преносимо и текст Биљане Диковић о том догађају, са текстом њене песме о Јасеновцу коју је на том скупу прочитала...

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали  Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90.

 Јасеновац  је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да га ослободе био је неуспешан, а партизани то нису ни покушавали. Штавише, заобилажењем ослобађања Јасеновца хрватски комунисти, како је то нагласио на трибини проф. Живановић, су пружили подршку Хрватима да поубијају логораше и уништавају доказе монструзности усташког покоља, на огромном подручју које се простирало на обе стране Саве.

„Тема је тешка и болна. И баш зато обавезујућа и не сме да буде избрисана из колективног памћења. Поготову што су Срби народ који брзо заборавља, што су приметили и наши непријатељи. Будући да смо у Страсној недељи када се сећамо Христовог страдања, овом трибином нећемо нарушити смиреност и достојанство које нам је потребно. Циљ вечерашње трибине није пуко јадиковање, самосажаљевање, нити оптуживање починиоца недела, већ да се са научног и духовног аспекта, аргументованим доказима разјасне узроци ових страхота, утврди истина и извуче поука за будућност. Јер, само истина може донети прави, потпуни мир“ – рекла је Снежана Недељковић, председник Друштва историчара Ужица и чланица Кола српских сестара Ужица.

sneza nedeljkovic

„Вечерашња трибина је посебна, и за нас историчаре – историјска, јер нам је гост, професор лондонског Универзитета др Србољуб Живановић. Рођен 1933. у Сарајеву, одакле је 1941. пред  усташким ножем пребегао у Србију. Најкомпетентнија личност да говори о овој теми, јер је као антрополог и палеопатолог, више од пола века провео у истраживању и  расветљавању истине о геноциду у Јасеновцу. Са ужасима геноцида упознао се 1964., када је на челу југословенске Комисије судских антроплога вршио прво истраживање, због чега ће од комунистичког режима  1968. године бити приморан да емигрира у Велику Британију. 1982. издаје уџбеник у којем објављује властити метод за узимање узорака са скелета, који је прихваћен у целом свету. Данас је, академик Србољуб  Живановић председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу и председник Фонда за истраживање геноцида, који неуморно говори у име оних чија је ћутња вечна.

Директор је Европског института за изучавање историје древних Словена, утемељивач српске антрополошке школе и аутор прве књиге о теолошкој антропологији, а као стручњак позиван је и истраживао је где се налазе гробови српских владара и светитеља. Аутор је многобројних књига из области којима се научно бавио.“

srboljub zivanovic 1

Питања на која је одговорио професор на трибини:

да ли је геноцид над Србима почео са Јасеновцем?истину о јасеновачким жртвама на основу доказа комисије из 1964. и резулата рада Међународне комисије за истину о Јасеновцуо улози и одговорност Римокатоличке црквео дијалогу СПЦ на тему помирења (у ком случају је то могуће?)о потреби да се негује култура сећања- Меморијални центаршта добијамо ћутањем?где су у свему овом представници САНУ и СПЦ?шта нам је чинити?

ranko

Уводну реч трибини дао је уважени православни публициста Ранко Гојковић. Учесник је три последње Међународне конференције о Јасеновцу, а са професором Живановићем је 2010. учествовао на 1.Међународној конференцији о Јасеновцу у Русији. Херцеговац је, родом из Гацког. После студија Рударско-геолошког факултета у Београду, стекао је диплому „Државног института руског језика А.С.Пушкина“ из Москве. Као преводилац и тумач руског језика превео је више од 40 књига са руског на српски језик, аутор је књига „Знаменити Срби у руској историји“ и „Знаменити Руси у српској историји“. Као добар познавалац српско-руских односа учесник је многобројних конференција, округлих столова и књижевних сусрета у Русији, Србији и Републици Српској. Стални је аутор православно-информативне агенције „Руска Народна Линија“ из Санкт Петербурга, члан је Президијума Свесрпског Словенског покрета и председник одељења монархистичке организације ,,Руско сабрање“, главни је уредник портала „Саборник српско–руски“.

Ранко Гојковић је говорио о страдању (покољу) Срба у Херцеговини, о духовној димензији српског страдања, о томе колико је руска јавност упућена и заитересована за ову тему.

jasenovac pokusaj revizije istorije 1

Вече је почело песмом „ЈАСЕНОВАЦ – И ћутање је смрт“ коју је написала и говорила Биљана Диковић, књижевник и новинар.

Захваљујући гостима предавачима који су овој теми приступили академски, са становишта науке и аргумената истине, трибина је испунила очекивања присутних и организатора. Професор др Србољуб Живановић, сведок истине, коју је почео да истражује давне 1964. као члан прве експертске групе одређене да испита злочине у Јасеновцу, говорио је о својим сазнањима која потврђују да је Јасеновац  један од најстрашнијих логора смрти за Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. У свом излагању изнeo је и доста сећања која су му преносили његови најближи сродници, сведоци репресија над жртвама, као и лична сећања која га прате од раног детињства. Веома смирен и разборитог памћења професор је својим излагањем пленио пажњу присутних, нарочито деце (које је било у великом броју – и основаца и средњошколаца), a која су нетремице упијала информације, допуњујући знање стечено у школи. Господин Ранко Гојковић је, износећи чињенице о страдању његове фамилије у Херцеговини и образлажући како се препознају мошти оних који су се спасили и оних који су се посветили, приближио величину страдалничког подвига српског народа. Трибина је отворила нова питања о којима се може посебно разговарати и због којих се указује потреба за неким новим сусретом.

***

ЈАСЕНОВАЦ – И ћутање је смрт

Биљана Диковић

 

Морамо да памтимо. Тако ћемо преживети.

Да говоримо. И ћутање је смрт.

Спава мили мој род

у сну се свечано радује добру

и моли Бога да се не понови,

док се на јави, у пауковој мрежи сна

штампа нова књига таме.

Поглед нам прикован

за шарене решетке модерних логора

и безбожног времена будућег.

Спавају и вечним сном деца наша,

у Јасеновцу, анђели у паклу НДХ.

Док спава мили мој род

у сенци крошње постања

пород нам од нас самих

и свега његовог отимају.

Живот нам краду незнанци.

Морамо да памтимо. Тако ћемо преживети.

Да говоримо. И ћутање је смрт.

Ум је злочином знаним распамећен,

залеђен…

децу су клали, на бајонете набијали,

у казанима кували,

били су гладни до смрти

били су жедни до умирања

било је хладно до смрзавања

содом и отровом дисали су до последњег даха.

Живе су бацали у јаме, пећине, бунаре

секли, вадили џигерицу

и мајкама давали да једу…

У Глини 25-оро везали у круг жицом и запалили.

А Миле је своје шестомесечно чедо

на згаришту куће, под црепом печено нашао.

Ум је злочином знаним распамећен,

залеђен…

У Дивоселу, на ражњу двоје су деце испекли

и терали Србе да их једу.

У Ливну, на излог месаре

располућено Србче окачили…

Морамо да памтимо. Тако ћемо преживети.

Не смемо да заборавимо.

Тако ћемо их још једном убити.

Плету се ћилими небески

од косе и заустављеног дечијег смеха,

јече планине костију

у ехо јецаји мајки пише

разлежу се Јасеновцем, Сланом, Метајном,

Градином, дуж обе обале Саве…

И опет – 800 хиљада, милион, 700 хиљада,

милион 200 хиљада, погађају се…

Србин си – у Јасеновцу крив си.

А данас – пресудом злочинца треба да заборавиш.

Незнане нам капије

над незараслим ранама отварају…

Они нам добро не желе,

пробуди се роде мили,

ћутање је горе од заборава

у тишини нестаћеш

и кажи – нећу, не могу, не дам,

и кажи – ја сам Србин, ПАМТИМ.

Бројанице и молитве

наших небеских србаља звоне,

хлеб наш насушни у грлу нам застаје…

Само Бог зна колико недосањаних снова,

научника, учитеља, уметника, најбољих мајстора…

ненаписаних песама…

У потоцима суза умивају се анђели…

Заборав је поновно умирање.

И ћутање је смрт.

ИЗВОР: ФБ РЕПОРТЕР

Други пишу

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com