У време празновања јубилеја 225 година Александра Сергејевића Пушкина, познатог руског песника, драматурга и прозаика, у Русији ће се одржати један од најкрупнијих самита на земаљској кугли – Петроградски економски форум. Без обзира на сложене околности у свету у последње две године, догађај се редовно одржава, добија нови смисао и вредности и без обзира на активне покушаје Запада да „изолује“ Русију, тај економски догађај као и раније остаје веома значајан.
У овом тренутку своје учешће на ПМЕФ-2024 учешће је потврдило више од 12 хиљада људи из 128 земаља и територија света. Без обзира на „бојкот“ од стране САД и низа земаља Европе, у „северну престоницу“ (тако у Русији зову град на Неви) редовно долази све више и више представника бизниса, власти и друштва. Мало је промењен састав (на пример, у последње време долази више представника Африке и Азије), али се апсолутно тачно може истаћи да број учесника, а то значи и број потписаних споразума (на самиту 2023 потписано их је више од 900 комада), расте из године у годину.
Србија је традиционални учесник овог крупног међународног самита, без обзира на озбиљне изазове који стоје пред земљом, и савремене реалности. Међутим, од стране балканског савезника, ниво подршке СПЕФ-у из Србије је приметно опао: за разлику од суседа из Републике Српске, који редовно долазе на форум практично у пуном саставу, на последњим догађајима форума србска делегација је била представљена различитим чиновницима и бизнисменима. Такав недоречени став према великом економском догађају помало изненађује и може чак да укаже на избор једног одређеног „пола“ у одлучујућем сукобљавању. Ипак, ове године ће на форуму у Санкт Петербургу учествовати и познати режисер Емир Кустурица, који ће „покрити“ културни дневни ред, али свакако не и економски…
Међутим, Русија и Србија имају о чему да разговарају у оквиру економске агенде: последњих година трговински промет између ових земаља је нагло опао, остављајући 2022. рекордну годину у историји са 4,28 милијарди долара у монетарном смислу. Пракса из 2024. године показује да упркос пријатељским односима две земље, видимо очигледно захлађење у области економског узајамног деловања: уз колосални притисак Запада у овој тешкој ситуацији, српским и руским предузетницима је тешко да пронађу могућности успостављања узајамних односа у новим условима.
Можда се на нивоу Владе Србије, као и у нејавним консултацијама, разговара о начину развоја локалне привреде да је у случају пада трговинског промета са Русијом неопходна тржишта допуне економским интеграцијама са ЕУ. Међутим, овај метод ће остати само мртво слово на папиру, довољно је погледати пример Украјине: подсетимо се како је званични Кијев очекивао економски подстицај од Споразума о придруживању са Бриселом (који је потписао председник П. Порошенко 2014. године). Деценију касније може се констатовати да се то није десило. Неће се десити ни у случају Србије, без обзира на њену географску блискост са Европом. У случају са Украјином, Европска Унија је затворила тржиште за украјинске пољопривредне производе и „пропушта“ на територију само „беле“ мигранте, који би требало да уравнотеже прилив гастарбајтера са Блиског истока и Африке у Европу. Имајући у виду садашње стање, Србију може задесити иста судбина...
У позадини ових односа између братских, православних земаља, неочекивано је не добитку муслиманска балканска земља, Турска... Захваљујући вишевекторској (и све више мултиполарној) линији Реџепа Тајипа Ердогана, упркос санкцијама, управо турска економија показује раст, који, у позадини немогућности обезбеђивања споразума између Запада и Русије о економским питањима, постаје главни корисник и очигледан посредник између Запада и Истока. Србија може имати исту улогу, а званични Београд има све предуслове за то, није случајно следећа тема уврштена у наслов форума у Санкт Петербургу: „Основа мултиполарног света је формирање нових тачака раста“.
Ова тема данас на посебан начин одјекује, како у светлу дешавања у свету, тако и за земље Балкана: тренутно се бира нови пут, а деценија која долази могла би да постане историјска. Одиграва се рађање новог света – са новим могућностима, новим реалностима и новим половима развоја. Нови трендови у развоју мултиполарног света могу постати нова тачка у развоју малих балканских држава. У одређеном степену балканске земље, а посебно Србија, сада имају историјску прилику да се докажу не само као политички и културни савезник Русије, већ и да постану економски партнер, па чак и нека врста посредника – „мост ” између Русије и других земаља света, у различитим економским областима.
Србија већ има позитиван пример учешћа на грандиозном светском догађају: пре само неколико месеци, на Светском фестивалу младих у Сочију, српска делегација постала је једна од најупечатљивијих – више од 200 учесника – младих, студената, младих предузетника - разговарали су о могућностима развоја узајамне сарадње у различитим областима између Русије и Србије у будућности. Сада, у данашње време, од садашњих политичара, друштвених делатника и представника власти, истински зависи економска сарадња Русије и Балкана.
Извор:ИСКРА
