Са Митрополитом Климентом разговарала Наташа Јовановић
ДРАМАТИЧНЕ слике верника који у порти Кијевско-печерске лавре бране монашку породицу од казнених одреда кијевског режима обишле су свет, остављајући отвореним питање колико трагичан може бити исход сукоба две Украјине: једна је Украјина Владимира Зеленског, која у слепој мржњи према Русији покушава да угаси канонску цркву која је три века под јурисдикцијом Москве, и друга, она коју чини народ, одлучан да брани прогоњене пастире. Док радикални борци против Украјинске православне цркве (УПЦ) узвикују "Слава нацији - смрт душманима!", верници клечећи одговарају: "Слава Богу!"
Митрополит нежински и прилушки Климент, председник синодалног информативно-просветног одсека УПЦ и један од архијереја на листи осумњичених за субверзивне делатности и "ширење пропагандних теза међу парохијанима" у ексклузивном разговору за "Новости" каже да дешавања последњих дана око Кијевско-печерске лавре показују да је сукоб много дубљи и да превазилази правне проблеме:
- За све оне који су сведоци ових дешавања, сасвим је очигледно да се у порти Лавре води борба ђавола и Бога. Сви аргументи против присуства монаха у манастиру су искључиво атеистичке и богоборачке природе. Верници који следе своју цркву проглашени су непријатељима државе, што је незамисливо за Европу у 21. веку.
Који су све мотиви прогона канонске цркве?
- Недвосмислено указујемо на веома широк спектар угњетавања и дискриминације наших верника због њихових верских уверења. То се дешава како на општедржавном нивоу, тако и у животној свакодневици. Држава ствара законе који су директно усмерени на ликвидацију наше цркве. А верници се суочавају са увредама и кршењем права свуда, на јавним местима, на послу, у школи...
Украјинска православна црква је оклеветана да није довољно патриотска. У чему се огледа "патриотизам" вештачки створене цркве која је по мери државе?
- Наша црква је црква украјинског народа. Сву патњу кроз коју пролази Украјина деле сви наши верници. Врхунац цинизма су оптужбе или сумње да нашим парохијанима недостаје патриотизам. Добио сам вест да је на фронту погинуо војник украјинске војске, чији се син недавно замонашио у једном од наших манастира. Нажалост, таквих примера је много. А за колаборационизам нас оптужују они који се крију од мобилизације и одводе своју децу у иностранство, не желећи да их пошаљу да бране отаџбину.
Речи настојатеља Кијевско-печерске лавре митрополита Павла да "наше сузе неће пасти на земљу, већ на главе оних који су изазвали ове немире" коштале су га кућног притвора.
- Све изречене оптужбе против митрополита Павла су фалсификат. Очигледно је да су управо сада власти морале насилно да истерају митрополита из Лавре како би се лакше окончао процес протеривања монаха. Владици је више пута речено да добровољно напусти Лавру. Он је то категорично одбио. Као резултат тога, излажиране су криминалне радње, након чега је митрополит насилно уклоњен.
Кратка историја постојања расколничке структуре ПЦУ говори да је она геополитички пројекат, а намера је да на духовном плану дезинтегрише народ.
- У историји наше земље и Цркве забележен је не један случај када је држава стварала квазицркве и псеудодуховне организације као замену за истинску апостолску цркву. Њихов задатак је остао непромењен - отровати друштво аморалним и развратним атеизмом. Савремени расколници су дуго сведочили да ће у корист политичке конјунктуре оправдати било какве пороке. Народ који нема чврсте моралне темеље осуђен је на пропаст. Очигледно је да је то циљ свих псеудорелигиозних политичких пројеката: ослабити народ, а затим се изругивати над тим немоћним људима, преображеним у беспомоћне и осуђене робове.
Многе помесне православне цркве, укључујући и СПЦ, упутиле су апеле Кијеву да прекине са прогоном. Да ли је Лаври и канонској УПЦ додељена улога последњег бедема православља?
- Само Бог зна шта чека Православну цркву у различитим земљама и на различитим континентима. Једно је сигурно - она је као трн у оку свету који, по речима јеванђеља, у злу лежи. И сви хришћани данас морају бити духовно будни. Очигледно је да се у Украјини ђаво неће зауставити. Он неће дати мира никоме од оних који истински желе да живе по заповестима Божијим.
Колико одговорност за ова дешавања сноси Фанар, који не само да је легализовао раскол већ је тврдио да УПЦ, са више од 12.000 парохија и свештеника, не постоји?
- На патријарху Вартоломеју, на њему лично, лежи огроман грех за сву хулу учињену над украјинским светињама и за све сузе и страдања украјинских православаца. Гледајући његов цинизам, стиче се утисак да се на њему испунило указање Светог апостола Павла - лицемерје и кривоверство печат су греха који спаљује човекову савест. Његове лицемерне проповеди сведочиће против њега на Страшном суду. Јер Бог неће заборавити ниједну невину сузу оних који страдају за име Христово и Цркву његову.
Смета и црквенословенски
Како објаснити чињеницу да се УПЦ замера што служи литургију на црквенословенском језику, а не на украјинском?
- Противници наше канонске цркве износе најружније оптужбе, тачније клевете. О црквеном језику претежно расправљају људи који се практично ни на једном језику не моле и немају представу о црквеном богослужењу. За вернике у нашој цркви питање језика уопште није релевантно. Црквенославенски језик за њих је матерњи и разумљив, онај који ствара молитвену атмосферу.
Извор: Новости
Фото: Рунет
Опрема текста: Саборник
