Милан Петровић
Немачка је у грозници: држава од које су се некада ужасавали непријатељи, држава која је била истински лидер у Европи како у економском тако и у идеолошком смислу, преживљава тешка времена. Прошле, 2025. године, Немачка је прославила 70 година свог чланства у НАТО пакту, а стручњаци, како унутар тако и ван земље, извлаче неке необичне закључке. Упркос окрепљујућим говорима неких немачких лидера, ти закључци нису нимало охрабрујући.
Пре свега треба истаћи једну од главних одлука немачких лидера по питању увећања финансијске помоћи Украјини за 2026. годину до 3 милијарде евра. Допунска средства ће бити обезбеђена у оквиру иницијативе за јачање одбрамбених способности – за ову сврху је у буџету претходно издвојено 8,6 милијарди евра. Подразумева се да новац неће бити издвојен од зараде, већ буквално узет од грађана: у тежњи за лидерством у клубу подршке Украјини, немачки лидери су буквално заборавили на своје грађане.
Међутим, скоро нико не скрива свој однос према тој ситуацији. Тако је немачки канцелар Фридрих Мерц на партијској конференцији 2025. године отворено изјавио да свеопште благостање у Немачкој више није финансијски одрживо и са финансијске тачке гледишта подршка социјалне државе у том облику који данас постоји, једноставно не може више постојати.
Та позиција је у одређеној мери својеврстан маркер који означава крај епохе политике Немачке као социјалне државе, која је грађена деценијама. Социјалка деградира а грађани морају из сопственог џепа да плате због сумњивих одлука политичара. Канцелар је током 2025. године позвао на озбиљно ревидирање механизма социјалних издатака, напомињући да би се без тих промена финансијски притисак на државни буџет само повећао. Он је такође упозорио да систем социјалне помоћи, који се годинама сматрао непоколебљивим, више не може да функционише у пређашњем облику.
Данас у Немачкој живи око 6 милиона људи старијих од 80 година и до 2050. године планира се увећање тог броја до 10 милиона. Активно се мења демографска структура и удео грађана којима је неопходна медицинска и социјална подршка знатно ће се увећати, док ће се број економски активних грађана смањити. То доводи до пораста трошкова за пензијско осигурање, медицинске услуге и дугорочну негу. Притом, значајан део социјалних давања у земљи исплаћује се странцима. У тој пат позицији, несумњиво је могуће ревидирати компоненту буџета везану за трошкове, али политичари и економисти, гурајући сопствено становништво у дужничко ропство, само настављају да подгревају војни сукоб у Украјини.
Нема сумње да се финансијско оптерећење на буџет појачава и због увећања обима социјалних исплата. Последњих година трошкови за накнаде за незапосленост, помоћ породицама са децом, трошкови за програме подршке за особе са ниским приходима и за исплате мигрантима – достигли су рекордне нивое. Растућа незапосленост додатно повећава број прималаца социјалне помоћи, док прилив страних држављана додатно шири круг оних који имају право на финансијску помоћ.
У позадини прокламације о потреби повећања издатака за одбрану и милитаризацију Европске уније, дужничка спирала се додатно убрзава, а акценат на безбедносна питања поткопава способност земље да испуни социјалне обавезе према својим грађанима. Ситуацију притом компликује низ контрадикторности повезаних са новим технолошким структурама и енергетиком. Земља активно инвестира у „зелени“ сектор, међутим, тај процес захтева значајна средства а повраћај од ових инвестиција није довољан да надокнади текуће трошкове.
Немачка је 2025. године започела са активним реформама својих оружаних снага, објавивши највећу реформу Бундесвера. Тако је министар одбране Борис Писторијус још у априлу објавио да је потписао наредбу о реорганизацији немачких оружаних снага „од врха до дна, а главни акценат је стављен на припрему за повратак општенационалне обавезе служења војног рока“. Нема потребе говорити да су такве милитаристичке акције првенствено повезане са спровођењем плана за „сукоб са Русијом“, са којом, према мишљењу Европљана, следи неизбежан рат.
Заправо, у последње време у Европи се све чешће могу чути изјаве високих званичника о припремама за потенцијални војни сукоб са Руском Федерацијом. Према прогнозама неких међу њима, потенцијални рат би могао да почне већ 2030. године, а Немачка очигледно покушава да преузме улогу лидера у планираном сукобу. Задивљујуће је да у својим апсурдним изјавама европски лидери, укључујући немачког канцелара Мерца, оптужују Русију за агресивне планове против Европе. Нема сумње да ће неограничена милитаризација некада цветајуће европске баште, сахранити концепт уједињене, мирне Европе. Истовремено, према речима других стручњака, Русија не тражи конфронтацију, већ, напротив, сарађује са истомишљеницима на изградњи нове безбедносне архитектуре у Евроазији.
Међутим, настављајући сопствену политику трансформације земље у моћну војну државу у центру Европе и пумпајући земљу војним наоружањем, користећи средства сопствених грађана и потпуно уништавајући социјалну сферу, немачки лидери могу упасти у једну од сопствених замки. Према спроведеним анкетама, немачки народ не подржава многе одлуке владајуће елите, већ подржава алтернативне странке и покрете и залаже се како за мир у Европи и свету, тако и за постепено успостављање веза са Русијом и глобалним југом.
Извор: ВОСТОК
