Биљана Диковић
„НОЋ МУЗЕЈА“ – ДАН историје, културе, породице и знања у Техничкој школи „Радоје Љубичић“ у Ужицу
Техничка школа “Радоје Љубичић” у Ужицу је ове године, по четврти пут, имала посебан програм којим се прикључила манифестацији „Ноћ музеја“, а овогодишњи слоган био је: „Будућност припада онима који се најдуже и најдаље сећају прошлости“.
Програм је свечано отворен представљањем књиге „Свети цар“, коју је са руског превео и приредио Ранко Гојковић. У наставку је приказан део представе „Сумњиво лице“ у извођењу ученика, чланова драмске секције школе. Након тога, додељене су награде ученицима који су на литерарни конкурс „Зоран Теодосић“ послали своје радове, из породичног фонда који носи име бившег професора школе. На крају су присутни слушали предавање на тему правилног постављања дечијих седишта, које је одржао професор саобраћајних стручних предмета и његов колега из Савета за безбедност саобраћаја општине Чајетина, сарадник ужичког удружења „Родитељ“.
СВЕТИ ЦАР НИКОЛАЈ II РОМАНОВ
Цар Николај II Романов, био је читав свој живот био свестан једне велике и важне везе са србским народом. Он је на смотри, када је формиран србски добровољачки корпус у Одеси, Србе назвао „братушка Серби“. На писмо краљу Александру (када је замолио за помоћ Србији) одговорио је дивним речима да ће учинити све што је у његовој моћи, у његовој дипломатији и држави, али да се догоди и супротно, да Његово величанство Краљ Александар буде сигуран да Русија неће остати равнодушна по питању судбине Србије. И витешки, Цар Николај II је то и на делу показао, огромну материјалну и војну помоћ, медицинским конвојима, послао је нашем народу а за шта се у Србији мало зна, и на крају, и циркуларним писмом које је послао, када је практично спасио српску армију. Цар Николај II се у ноћи пред страдање молио пред иконом Богородице Тројеручице коју је добио од једне Србкиње, да породица буде поново заједно јер су били раздвојени због болести сина Алексеја, и породица се после сјединила…
Добар део његовог живота је био повезан са србским народом. На пример, Пашић је однео регенту писмо којим је требало да се озваничи веридба са царевом кћерком Татјаном, то је било већ договорено, али, нажалост после тог бруталног убиства породице Романов, краљ Александар се оженио румунском принцезом. Свети владика Николај је на време видео величину жртве Цара Николаја II, да је он урадио исто што и наш Свети Сава – одрекао се земаљског зарад царства небеског, после је то поновио и наш Цар Лазар у Косовској бици, исто је урадио и Свети цар Николај II. Српски Златоусти је у праву када је рекао да је то нови Лазар, ново Косово, па можемо рећи да је Свети владика Николај први покренуо канонизацију Цара Николаја II као охридски епископ дао да се уради фреска Цара Николаја II у једној цркви у Македонији, после као епископ у нашем манастиру Жича. То говори о више него дубоким, промислитељским везама између србског народа и Цара Николаја II, а то се види и данас, Срби су у две своје престонице Бањалуци и Београду подигли споменике Светом Цару, јер је он колико руски толико и србски. Има, нажалост Руса који кажу да је зарад Срба Цар Николај жртвовао државу, они не схватају ону суштину православне вере и овог чина, јер је Цар много боље од њих знао шта треба да ради… Али зато огроман број Срба схвата огромну жртву Цара Николаја II и дубоку везу два наша православна народа.
Приређивач књиге СВЕТИ ЦАР, публициста и преводилац Ранко Гојковић је, на представљању књиге које је било својеврстан историјски час, одговарао на питања која су му постављале ученице Техничке школе „Радоје Љубичић“. Питања су била конкретна а одговори садржајни и јасни. Представљање књиге је било успешно и веома симболично, јер је одржано на дан рођења Светог Цара (по црквеном мерењу дана после 18 часова већ је нови дан, 19.маја је био Праведни Јов, дан рођења Николаја Другог Романова).
Професор историје Снежана Недељковић је са ученицима направила пано са фотографијама из живота страдалне породице Романов, последњег цара Русије Николаја II.
„СУМЊИВО ЛИЦЕ“
Драмска секција Техничке школе „Радоје Љубичић“ коју са ученицима води професорка Марија Дамјановић Петровић, постоји већ дуго, пуно деце је учествовало у многобројним представама, на различитим манифестацијама, уз техничку подршку професора Александра Арсића. Две сцене из комада „Сумњиво лице“, одиграла је група ученика који су у секцији заједно већ четири године, за посетиоце у „Ноћи музеја“.
Ове године су први пут учествовали на Смотри драмског аматерског стваралаштва и освојили две награде – за главну мушку улогу и за најбољу мушку епизодну улогу.
Њихова жеља била је да последњи пут, у овом саставу, одиграју представу у хуманитарне сврхе и тако ће у Градском Културном центру, 28.маја у 20 часова публика уживати у њиховој глуми, а сви заједно помоћи једном болесном дечаку.
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС „ЗОРАН ТЕОДОСИЋ“
Фонд „Зоран Теодосић“ породице професора философије који је радио у Техничкој школи „Радоје Љубичић“ у Ужицу и ове године је одвојио средства за награде на литерарном конкурсу, одржаном 27. марта. На конкурсу је учествовало 55 ученика из свих ужичких средњих школа.
Професор Биљана Ваљаревић прочитала је имена награђених: Александра Јовановић ученица Медицинске школе прво место, Вања Јовичић ученица Економске школе друго место, Симо Ђуричић ученик ужичке Гимназије треће место. Најбољи рад у конкуренцији ученика Техничке школе написала је Јана Никитовић. Сви награђени су прочитали своје радове.
„Професор Теодосић је свуда носио књигу на поклон, и лепо је ако неко од награђених некада и напише књигу, а ту књигу неко добије на поклон, и то би било баш оно што био он желео“, рекао је Станислав Тодоровић Цане, бивши професор Техничке школе, додељујући награде ученицима.
„ДЕЧИЈА СЕДИШТА“ У АУТОМОБИЛИМА
Професор стручних предмета на саобраћајном смеру ове школе Драган Илић и Срђан Радовић саобраћајни инжењер Савета за безбедност саобраћаја општине Чајетина и сарадник ужичког удружења „Родитељ“ одржали су веома садржајно и стручно предавање о правилном постављању дечијих седишта у аутомобиле.
И за ово предавање било је велико интересовање ученика и посетилаца „Ноћи музеја“ у Техничкој школи „Радоје Љубичић“ у Ужицу.
И ЈОШ НЕШТО…
Поред свега наведеног, посетиоци су могли да добију савршену фризуру од групе ученица фризерског смера, виде изложбу модела хаљина ученика текстилне струке, погледају Завичајни кутак са старим предметима коришћеним у српским домаћинствима ужичког краја, али и поставку макета Ужица, Старог града, сеоских домаћинстава и цркава у граду и околини, које су направили ученици грађевинске струке ове школе. Испред школе је и ове године био постављен један примерак олдтајмер аутомобила.
Најлепши утисак ове вечери био је – видљива, одлична сарадња свих професора и ученика ове школе, на челу са директорком Данијелом Ненадић, чију канцеларију сада краси икона породице Романов, дар публицисте Ранка Гојковића.
Извор: ФБ Репортер
