Почетком јесени Русија ће бити домаћин још једног великог економског форума. Овог пута центар гравитације биће Владивосток, велики град и лука на истоку земље, где ће од септембра бити одржан наредни, девети по реду, Источни економски форум. Форум који ће се одржати од 3 до 9, дизајниран је да постане најважнија платформа за проширење међународне сарадње у азијско-пацифичком региону. Овај велики догађај може бити интересантан не само за представнике азијских земаља (традиционални учесници форума (Кина, Индија, Мјанмар, Монголија, Лаос, итд.), већ и за Балканско полуострво, посебно за Србију. Ова далекоисточна платформа може постати још једна прилика за Балкан да успостави контакте са главним играчима у азијском пословном свету, као и да формулише сопствену пословну агенду.
Први Источни еекономски форум одржан је у Русији током јесени 2015. године и од тада постиже значајне усехе код представника међународне економске заједнице. Поред традиционалних пословних садржаја – конференција, округлих столова, панела са дискусијама – одржавају се и културни и други догађаји који имају задатак да истакну могућнсти развоја региона и лакше погодности за бизнис комуникацију међу учесницима.Притом, упркос реалном интересовању за форум (на пример, на ИЕФ 2023 учествовало је 7 хиљада људи из 62 земље), за Србију источни самит остаје нека врста terra incognita у свету бизниса и крупних међународних пословних догађаја. Србију често представља мала делегација различитих званичника и привредника, или се велики економски догађај углавном дешава без представника Балканског полуострва. Као праве разлоге изостанка великог интересовања за ИЕФ, стручњаци наводе сложену логистику (посебно у периоду санкција), општу политичку ситуацију, као и недостатак могућег интересовања српских предузетника да учествују у догађајима.
Истовремено, Источни економски форум би могао да постане нова прилика за Балканско полуострво уопште, као и Србију посебно, поготово у контексту недавног пада трговинског промета између наших земаља. Већ само лењи не извештавају о правом „захлађењу” економских односа међу државама, уз добру јавно-пријатељску политичку сарадњу. На жалост, робна размена између Русије и Србије у последњем периоду је значајно смањена, оставивши 2022. годину као рекордну у историји, са 4,28 милијарди долара у новчаном изразу. А српске предузетнике изгледа мало интересује економска агенда у вези са Русијом.
Данас, под колосалним притиском Запада, једноставно је потребно пронаћи нове виталне облике економског развоја, а форум на Далеком истоку може постати нова и занимљива фаза узајамнх односа. Штавише, поред узајамних односа са Русијом, у оквиру ИЕФ-а може се успоставити и партнерство са лидерима азијског тржишта, а пре свега са Кином. Ова држава је данас, према речима Александра Вучића, један од најважнијих стратешких партнера Србије, која заузврат може да помогне у реализацији великог пројекта „Један појас – један пут“ – и то је, можда, темељ за одржавање званичне економске неутралности Београда уз подршку кључних глобалних играча. Да истакнемо да српски предузетници већ активно ступају у узајамне односе са тим кинеским пројектом, али је можда дошло време да се званично и на високом нивоу истакну пријатељски и добри пословни односи са два најзначајнија стратешка партнера – Русијом и Кином. Штавише, на Форуму на Далеком истоку Кина и Србија би могле да „синхронизују сатове” по питању изградње „друштва заједничке судбине”, о чему је споразум потписан у мају 2024. године.
Посебно истичемо могућности које Србија може имати у сарадњи са БРИКС-ом – а многе земље чланице ове уније (на пример, Кина, Индија, УАЕ, Иран, Саудијска Арабија) од почетка износе своју агенду на Источном економском форуму. Упркос чињеници да су српске власти тренутно скептичне према БРИКС-у, стварне чињенице говоре супротно. Данас би управо ово међудржавно удружење могло у будућности да постане најпопуларнији и најповољнији формат за развој привреда његових учесника. Србија би у блиској будућности могла размотрити статус посматрача у оквиру овог блока. Наиме, ни сам Александар Вучић неколико година раније није искључивао улазак балканске државе у овај блок, полазећи од логике изгледа могуће сарадње. Штавише, у јануару ове године Египат је постао члан БРИКС-а, а управо са овом арапском земљом економска будућност Србије је везана у низу области. Земље активно јачају економску сарадњу, а у блиској будућности планирају да повећају трговински промет на 200 милиона евра. Несумњиво, тема БРИКС-а и интензивирања међудржавне сарадње постаће и једна од најважнијих у оквиру следећег форума на Далеком истоку.
Ако говоримо о недавној политичкој агенди, вреди напоменути да су један од најважнијих догађаја били српски масовни митинзи против рударења литијума на територији балканске државе. Према експертима, тренутно се одиграва прави сукоб између колективнг Запада и једног од лидера глобалног тржишта – Кине. У току је економски рат за стратешке сировине, а Србија је поново постала кључна тачка сукоба. Догађаји који и данас потресају регион имали су ефекат експлозије бомбе у републици. Нажалост, потписивање споразума о рударењу никла не само да је изазвало огромне протесте широм земље, већ је изазвало и тежак ударац српско-кинеским односима, који су у последње време били у успону и чинили се својеврсним примером вишевекторности политике председника Александра Вучића. Можда би рад на панелима септембарског форума могао да постане могуће место за дискусију о сложеним економским и политичким питањима за обе земље.
Важно је напоменути да је Србија данас држава заснована на моћној индустрији и снажној пољопривреди. Почетком ове године, председник Србије Александар Вучић представио је нови програм – “Скок у будућност”, који ће се спроводити у наредне три године, а заснован је на убрзаној модернизацији земље, развоју инфраструктуре, индустријализацији, пољопривреди, развоју и заштити животне средине, интегралном развоју. Овако велики пројекти једноставно су незамисливи без активне сарадње и успостављања нових циљаних пословних веза широм света. И упркос чињеници да је политика Србије у оквиру европских интеграција крајње јасна и „западноцентрична“, то не спречава развој чврстих веза како са Русијом тако и са азијским земљама. Тражење и привлачење инвестиција у развој индустрије кроз нове пројекте, као и активна сарадња у оквиру Далекоисточног форума одржаног у септембру, постаће нови корак у самосталном економском развоју Србије.
Вреди истаћи да је Србија и поред активности у другим привредним областима била и остала пољопривредна земља, а ове предности би могле да се активно користе на предстојећем ИЕФ 2024. Форум има све потребне могућности за склапање уговора о снабдевању са азијским земљама, могуће је размотрити питања логистике и начине одржавања трговинског промета у оквиру овог економског правца, између Русије, Србије и азијских земаља. Подсетимо, руски Далеки исток данас има посебне програме за посебне привредне зоне, који би у оквиру креирања нових заједничких пољопривредних пројеката могли постати веома атрактивни за српске привреднике различитих нивоа.
Важан фактор уочи отварања форума на Далеком истоку може бити успостављање интеракције за проширење билатералне сарадње у области туризма, здравства и високих технологија. Управо у овим областима до краја 2024. године одржаће се двадесети састанак међувладиног руско – србског одбора за трговину, економију и научно-техничку сарадњу уз учешће представника привреде и надлежних ресора две земље. Занимљиво је да стране истичу снажан интерес за међусобну узајамну сарадњу, те су спремне да што више „улажу” у развој ових области. Са ове тачке гледишта, септембарски форум у Русији се поново појављује као могућа платформа за разговор о перспективама сарадње.
Не заборавимо да је у условима санкција управо Србија, која се налази у центру Европе, била и остала једна од ретких погодних логистичких тачака за односе са Русијом. Успостављање трилатералне пословне комуникације Русија-Европа-Азија, где би кључни региони могли да буду Кина на истоку, а Србија у центру Европе, већ сада изгледа више него занимљиво, а такође сугерише одређени резултат који се може ставити у виду заједничких пројеката за успостављање трговинског снабдевања у оквиру овог „троугла“.
На тај начин Источни економски форум у Русији, који Србију (и остале балканске државе) није увек интересовао, може постати занимљива и перспективна платформа званичног Београда. Управо ИЕФ 2024 може бити место где ће се склапати споразуми и предузети нови кораци за даљу узајамну сарадњу Балкана како са Русијом тако и са азијским земљама. Предстојећи форум може постати и нова прилика за привлачење инвестиција у секторе српске привреде у развоју, као и за креирање сопствених инвестиционих пројеката у иностранству. Србија данас има шансу да се, налазећи се у центру Европе, окрене ка истоку и постане нов и занимљив партнер различитим државама са сопственом економском самосталношћу, што је изузетно важно у актуелним условима глобалних изазова.
Извор: ИСКРА
