Руслан Калинчук

Недавно је „митрополит“ Черкаске ПЦУ Јоан Јаременко изјавио: „Заповест ‘љубите непријатеље своје’ односи се управо на непријатељство међу собом, то јест на своје, Украјинце, са којима сте се посвађали, али их волите. Тако ћете наћи начин да решите проблеме, превазиђете непријатељство и поново постанете браћа-Украјинци…“ И напоменуо је да се ове јеванђељске речи не могу применити на Русе. А Јаременко није једини такав. У ПЦУ постоји још један фрик — „митрополит“ луцки и волински Михаил (Зинкевич), који је једном изјавио да убијати „рашисте“ није грех и да се за то не треба исповедати. Ех, нису ови људи читали, на пример, канонисту XIV века Матеја Властарја: „…неопходно је да и они који проводе живот у бојевима и који своје руке крваве крвљу иноплеменика претходно буду очишћени лекарством покајања…“ Али куда су Зинкевичима и Јаременцима канони и Предање Цркве. Они одлично знају да ван рата за њих нема места. Они више немају шта да понуде човеку који тражи Бога. Поставши државна секта, једино што могу да проповедају јесте идеологија украјинског нацизма. Чак их и призрачна перспектива окончања рата плаши, јер знају да ће изгубити све.
