Мишо Вујовић
Напомена уредника: Морам признати да ме је пријатно изненадила прва реакција министра просвете Бранка Ружића о погубном утицају "западних вредности" на нашу омладину, после трагедије у београдској основној школи. Од ове најамничке власти и кабинета Ане Брнабић који су симбол урушавања морала међу Србадијом, свакако нисам очекивао такав став. После тога уследио је и частан потез - оставка министра - којим је показао да американизација није овладала сваким министром у најамничком кабинету Ане Брнабић. Драго ми је да је и Мишо Вујовић препознао један људски и моралан гест у атмосфери општег неморала којим нас запљускује актуелна власт. Вашој пажњи нудимо његов текст пренет са братског портала ИН4С...
† † †
Отмен, достојанствен, одговаран, људски частан чин министра просвете Бранка Ружића, који сам лично очекивао од човека са ставом и интегритетом само је делић утехе за породице жртава те уплашену и ускомешану јавност.
Овим потезом човека на врху пирамиде деценијама обогаљиваног школства, надам се да ће започети свеопшта реформа овог најбитнијег и најприоритетнијег стуба друштва те да ће овај потез покренути многе процесе, пре свега враћање достојанства просветним радницима.По друштвеним мрежама круже аутентична сведочанства о тортури ученика и бахаћењу њихових моћних родитеља. Добио сам на десетине порука наставника садашњих и бивших. Неки су побегли главом без обзира јер нису могли издржати понижења за понижавајућу плату:“Радила сам у школи и могу Вам рећи да је то данас ноћна мора. Ученик може да Вас бије, Ви му не смете ништа.
Директорица Вам каже да их довољно не забављате. Не можете да положите лиценцу ако од часа не направите неко невиђено лудило са најсавременијом техником из кога ученици не запамте ништа а ви не знате шта више да смислите…..
Славе се дани палачинке, земље, мрмота и којекакве западне будалаштине и губе се часови, а да Вам не причам о односу са децом која имају посебне потребе, не би Вам било добро. Ја нисам у својој професији, директорка је запослила своју рођаку, а и не знам колико има мојих истомишљеника, искрено…”, сведочи бивша професорка из Војводине наглашавајући да се наставници плаше да јавно проговоре.
Истомишљеника је увек мало на страни правде. То је последица поданичког менталитета сажетог у синтагми: Може бити горе.
Да ли то постаје домината нашег колективног бића!?
Многи директори су партијски егзекутори и понашају се као чувари затвора у проклетој авлији!Коме треба такво школство, а свесни смо да од образовања зависи судбина народа. Оваквим школством она је запечаћена. Паметна деца ће се расути, остатак ће сам себе просути и уништити сопственим злом које је већ родило и жање своју жетву.
Извор: ИН4С
