Славко Перошевић
Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо још једно лепо поетско поученије србског епског песника Славка Перошевића, упућено запенушеној представници монтенегринског усташтва. Уживајте...
† † †
Ој Драгиња „моја мила селе “
Са ријеке пишем ти Бијеле
Из Дробњака из племена јака
Из тврдијех кула и чардака
Из зелене горе Туњемира
Ђе поносно “ Марш на Дрину “ свира
Ђе је стари манастир Бијела
Ђе се славе Његош и капела
Ђе је кула Мирковог Јакова
Ђе још има Срба старог кова
Витезова печенога ока
Који личе на Шуја и Нока
Јутрос рано дођоше ми гласи
Да се пламен у твом оку гаси
Да ти сузе низ образе теку
Да си легла у постељу меку
Због Темељног кажу уговора
Ноћна те је ухватила мора
Нападе си добила панике
Листом кунеш све српске владике
По природи љута и жестока
Кунеш Марка, Андрију и Јока
У груди те боли љута рана
Издајником називаш Дритана
Па те молим “Моја добра селе“
Да одстраниш мисли невеселе
Немој бити бијесна и љута
Са правога скренула си пута
Истини се и правди окрени
У твојој су крви српски гени
Српска те је задојила дојка
У генима твојим је тробојка
Шта ће теби љутња и омраза
Држи мало до својег образа
И умири ратну реторику
Не уноси у народ панику
Не слиједи Мираша и Ранка
Ти си никла из српског опанка
Реторика шта ће ти усташка
Ман’ се сестро од Коњевић Рашка
У памет се доћерај Драгиња
Ти нијеси античка богиња
Но чељаде од крви и меса
Немој љутит свеце са небеса
Не навлачи на себе грехове
Српска слава траје кроз вјекове
Петровићи Никола и Раде
Народа су српскога громаде
Сердар Јанко са врлетног Чева
О царству је српскоме снијева
На гробове Новака и Мила
Уклесана српска су оцила
Ми нијесмо “ сестро “ посрбице
Но потомци Шуја и Новице
И осталих српскијех трибуна
Миљанова Марка са Медуна
И витеза Миљана Вукова
Којег памти Пољана Букова
Пека, Јола и Кустудић Маша
Црна Гора држава је наша
Па нам немој спремати тракторе
Ми из Црне не идемо Горе
Ми смо ође на својему своји
Наши преци српски су хероји
Што су у зле и проклете уре
Крвљу ове кропили гудуре
Бранећ образ и част Српске Спарте
Од Махмута и од Бонапарте
Није света Петровића круна
Бабовина некол’ко тајкуна
Што владају скривени из сјени
Нит су они наследници њени
Украли су и змију у трну
Кличућ Крсту и оцу му Зрну
Кости њине користе јуначке
Да прикрију злочине и пљачке
Грабили се ко ће ућ’ у владу
Да би могли на миру да краду
И да шаљу паре у Монако
Патриота такав бит је лако
На крај „сестро“ рећи ћу ти ово
Пусти Србе, не дирај Косово
Земљом овом, ходај а не лети
Јер гледа те Василије Свети
Спушти лопту, не прави скандале
Не подстрекуј на мржњу будале
Сто си досад имала пропуста
Немој цркву узимат у уста
И не дижи сваки час галаму
Јер то није пристојно за даму
Онај каиш отпаши са струка
Ти си правник и доктор наука
Прими савјет од Србаља браће
Не носе се грбови на гаће
Но на груди мушке и витешке
Немој стално да понављаш грешке
Ово су ти савјети поштени
Не сиј мржњу, Богу се окрени
Гледај посо, мужу се посвети
Дозови се уму и памети
Немој маглу продавати маси
Извини се душу своју спаси
Немој српској противит се плими
За „Уговор“ моју "сућут“ прими
Пренеси га и Рашку и Рању
Како сију тако ће да жању
А Дритану поздрав из Дробњака
Част за ово нек ти буде свака
Знаво сам ти дати и критику
Али немој замјерит пјеснику
Рјеч је некад бржа од памети
Василије нек те чува Свети
Ти си с овим спуштио тензију
И послао Мила у пензију
У народу умирио страсти
Кано човјек што држи до части
Србима си испружио шаку
Бог ти дао срећу и наваку
Јер у овим временима студи
Најпрече је да будемо људи
И у часном и људском маниру
Да сви скупа живимо у миру
Извор: ИН4С
Фото: РУНЕТ
