Михаило Меденица
Да сам последњи - писаћу се Србином!
Најпоноснији - христолик међу вама безличнима.
Удрите - о мртвог Србина сломите кости…
И ту где паднем - српско ће се звати.
И да сам последњи више ме је нег вас - писаћу се Србином.
Смрћу претите сину васкрслих?
Па, ја сам проходао у гробу…
Са распећа се нагледао ђедовине - ђедова…
И, како бисте то да ме нема кад ће ме вазда бити и кад као последњи паднем?
О мртво тело моје ломићете кости јер сам камен Дечана и јутрење Самодреже.
Моји преци су потомци моји.
Главу носим да је дам.
Па, шта ћете ми онда узети кад је све моје - Христово?!
Даде ми још на Голготи.
Тамо се родио први - последњи Србин, и ево траје, чека…
Исповедио сам све колевке и гробове своје, чекам…
Олистао и оцветао божуром, чекам…
Чега се плашите, последњег Србина, оца и сина свих својих.
Јел вас страх од мојег чекања?
Шта ћу друго у вечности?
Само удрите, убите, па да наставим живети, ја сам умро још на Голготи…
Нема вас колико има послењег Србина…
И где паднем - српско ће се звати.
Прикрадате се, потуљене звери, хајде хајкачу ти први крени…
Сломићете и зубе и кости о мртво тело моје - сваки је Србин срасто у мени.
Залуду вам, и последњи Србин је читаво српство.
Главу носим да је дам последњем брату што за мном последњим долази.
Зваћу се Србином да ви знате ко сте.
Убице рођеног у сузи на Голготи.
Зорите се да сте утукли последњег Србина - безгласан гласно ћу славити живот…
Где тело клоне нићи ће Србин - крваво рухо мили је кивот.
Да сам последњи писаћу се - Србином, Господ ме је крстио тако.
У гробу сам проходао, на крсту се замомчио, ево вам главе - носах је лако.
Још стотину их имам исповеђених и причешћених, злате се, зреле…
Повили се горе од рода, узберем глава јеванђелски плод, свака ми баста, свака је моја, и један Србин - читав је род!
Удрите, ја ћу се Србином поносно звати!
Где год да паднем - српство је све, кости ће метохом довека цвати.
Извор: ИН4С
