Милан Петровић
Једна од светских тема о којима се највише дискутовало у последње време, тиче се плана Запада да заплени замрзнуту руску имовину ради предаје исте Украјини.Стручњаци и медији наводе суму од 300 милијарди долара, које према мишљењу европских руководилаца треба да буду предати „сувереној“ држави у центру Источне Европе. Није никакво изненађење што се таква реторика све чешће чује од стране лидера ЕУ. Буквално крајем 2025. године, Урсула фон дер Лајнен је позвала државе-чланице ЕУ да хитно одлуче о опцији финансирања Кијева- кроз заједнички дуг или замрзнутеруске активе. Последња варијанта је веома привлачна за западне делатнике, међутим, постоји једно али…
Ради се о пат позицији: за продужетакфинансирања, Европи су очајнички потребна нова средства, а једна од најперспективнијих опција, с обзиром на невољност неких земаља чланица ЕУ да улажу у развој Украјине, остаје покушај пљачке усред бела дана, користећи замрзнута руска средства у Европи за решавање горућих проблема. Нема сумње да би чак и стидљив покушај коришћења туђег новца могао да поткопа поверење у западни финансијски систем и постане тема због које Русија брани своја легитимна права на сопствену имовину.
Дакле, у овом тренутку на рачунима типа „С“ (управо тако се називају рачуни на којима се акумулира замрзнута руска имовина) налази се приближно 60-70% руског тржишта акција, односно, према различитим проценама, 240-300 милијарди евра. Тешко је израчунати тачан износ, јер се подаци не откривају из безбедносних разлога и разлога одговорности. Већину средстава држи белгијска група Euroclear, а замрзнута су готово одмах након избијања оружаног сукоба у Украјини. Одлука је била одговор европских лидера на акције Русије у фебруару 2022. године. Важно је истаћи да идеју о конфискацији замрзнутих руских актива не подржавају не само Мађарска и Словачка као лидери у противљењу, него ту идеју не подржавају чак ни Италија, Бугарска, Малта и Чешка.
Међутим, упркос гласним изјавама и агресивној реторици, представници ЕУ страхују од узвратног удара. На крају крајева, званична Москва би на конфискацију руских средстава могла да одговори поступајући на исти начин. Већ је и обећала најжешћи одговор – укључујући и конфискацију аналогних финансијских портфолија у Русији.
У случају да Европа одлучи да искористи приход од замрзнуте руске имовине, Москва ће одговорити истом мером: Антун Силуанов, министар финансија Руске Федерације, то је и званично објавио пре годину дана. Према његовим речима, данас су у земљи заблокиранизнатни обими новца инвеститора из непријатељских држава и у случају неопходности, добитак од тих средстава такође би могао бити по потреби коришћен. Према неким подацима, укупна количина замрзнутих западних актива у Руској Федерацији износи отприлике око 300 милијарди долара. Та сума непрестано расте: Дивиденде и купонске исплате се исплаћују редовно, а камата на депозите се обрачунава.Минималне оцене указују да је општи прираст од 2022. године износио најмање 3,5 трилиона рубаља.
Према речима стручњака, одлука о конвертовању замрзнуте стране имовине у руску економију првенствено ће утицати на велике инвеститоре – Француску, Италију, Немачку и ВеликуБританију – које ће прве трпети због тога.Велики део тих средстава припада Европској Унији (отприлике 77,5% инвестиција), од чега се половина актива односи на компаније регистроване на Кипру. Друга могућа средства која би се запленила, вероватно би могла да укључују банке и предузећа која се налазе на руској територији, али су у власништву непријатељских (по мишљењу Русије) нерезидената. На пример, филијале банке аустријске финансијске групације Raiffeisen Group, или банака које припадају италијанскојгрупацији UniCredit. Русија је такође замрзнула имовину америчке банке JP Morgan Chase након тужбе коју је поднео ВТБ, а на самом почетку војних акција у Украјини замрзнуте су и акције јапанских фирми Mitsui-ја и Mitsubishija, као и британско-холандског Shell-а.
Такође, на листи замрзнутих актива налазе се и акције FinEx фондова и акције највећих светских компанија: Alphabet, Amazon, Apple, Microsoft, Tesla и других.
Као што видимо, Русија у целини има чиме да одговори на уцене од стране Европске Уније. Важно је истаћи да сваки покушај конфискације руских замрзнутих актива само појачава процесе деглобализације, а такође појачава дедоларизацију и деевроизацију земаља, а пре свега води ка популарности валута попут јуана. То значи да у овом финансијском рату победу може да извојује трећа земља – Кина. Међутим, док осмишљавају разне шеме за пружање финансијске помоћи Украјини, представници ЕУ као да нису забринути за будућност: новац за демократизацију је потребан овде и сада, а цајтнот у вези са околностима на фронту и светском политиком само је појачава.
Извор: ИН4С
Опрема текста: Саборник
