Слободан Бобан Драшковић
Уочи празника Рођења Пресвете Богородице, чланови Клуба Гачана кренули су стазама предака, обишли знане и незнане гробове њихове, места страдања, најжешћих борби, а све са намером да одамо дужно поштовање које ови истински јунаци заслужују. Једно је читати историјске списе, сведочанства преживелих, претраживати по интернету, слушати и гледати емисије учесника свих зараћених страна, али сасвим друга слика се ствара у глави када се обиђу многа места где су гатачке јуришлије, вапећи за слободом, остављале своје животе.
Лијевча поље сам замишљао као невелику пољану, а у ствари ради се о огромном простору који се простире у три општине: Градишка, Лакташи и Србац. Од ушћа реке Врбас у Саву до поткозарских села, а спасоносна Козара, до које многи нису стигли, чини се далеком и злослутном.
У општини Градишка, код православног гробља Брестовчина, дочекаше нас благочестиви домаћин Ведран Сабљић и Гачани који живе у Бањалуци — Мићо Стањевић и Андреј Шојић.
Паљењем свећа испред централног споменика крећемо са нашим ходочашћем. У оквиру гробља, поред самог пута, видљив издалека, импонзантних димензија, неми сведок страдања српских родољуба открива нам истину о побијеним Гачанима од стране комуниста у последњим биткама крајем маја 1945. године.
Исписана су имена гатачких слободара: Риста Лажетића, Крста Николића, Васа Шаровића, Комнена Гојковића, Милутина Зиројевића, Лазара Окиљевића, Милана Ковачевића, Милоша Поповића, Риста Суботића, Душана Дивљана, Жарка Поповића, као и убијених у комунистичком логору у Приједору — Петра Мастиловића, Јеле Поповић, Смиље Поповић и Росе Старовић.
У горњем делу споменика налазе се слике Светог Јоаникија Липовца и четничких команданата, војвода Павла Ђуришића, Петра Баћовића и Радојице Перишића. Споменик је подигнут 2019. године.
Нова црква Преображења у Разбоју подигнута је 2004. године
Унутрашњост нове Преображењске цркве у Разбоју
Пут нас даље води у место Разбој Лијевче, где обилазимо нову и стару цркву.
Стара црква Преображења Господњег у Разбоју
Стара црква заокупља нашу пажњу: осим због дивне архитектуре, у природном окружењу, недалеко од реке Врбас, она је и сведок страдања наших Гачана који су гинули у непосредној околини и који су сахрањени без обележја.
Икона светог свештеномученика Јоаникија
Посебно је значајно што је у овом храму, посвећеном Преображењу Господњем, служена последња литургија чланова ЈВуО. Литургију је служио митрополит Јоаникије црногорски, потоњи Свети Јоаникије Липовац, који је преживео голготу по Лијевча пољу и у Словенији, али не и комунистичку тортуру, придруживши се бројној српској безгробној војсци.
Чланови Клуба Гачана са барјацима у Кукуљу
У селу Кукуље, испред храма посвећеног Светом Јовану Крститељу, дочекао нас је свештеник Марио Топаловић.
После топле добродошлице уз чашицу ракије, обишли смо још једно место где су почивали припадници Гатачке бригаде скоро 60 година.
Чланови Клуба Гачана у Кукуљу
Наиме, после битке са усташама у селу Сеферовци, 17 Гачана је погинуло и мештани су их пренели и сахранили у порту цркве у селу Кукуље. Тринаестог септембра 2002. њихови посмртни остаци пренети су на родну груду и сахрањени у заједничку гробницу поред цркве у Гацку.
ЗА УСПОМЕНУ ИЗ СЕФЕРОВАЦА: Ранко Гојковић, Југослав Шуковић, Мићо Стањевић, Драган Авдаловић, Милован Бољановић, Ведран Сабљић, Бобан Драшковић, Миле Каталина и Дејан Васиљевић
Следеће место страдања и поприште велике битке које смо посетили је село Сеферовци. Највећи број Гачана био је смештен по кућама, шталама и шупама код сеферовачких домаћина. Четвртог априла јаке усташке снаге са тенковима напале су наше четнике који су били неспремни и опуштени, уздајући се у обећање војводе Ђуришића да су безбедни. У тој бици страдао је велики број Гачана. Многима се гробови не знају. На малом гробљу била су сахрањена тројица Гачана, који су касније ексхумирани заједно са 17 четника из Кукуља.
Ведран Сабљић и Миле Каталина
Преко пута гробља, у кући Мила Каталине, био је смештен поп Радојица Перишић. По речима нашег домаћина, он је уверен да је тада страдао и поп Радојица и да је сахрањен у оближњој шуми, а његов синовац Новак Перишић вероватно у великом гробљу у Сеферовцима. Велики утисак на нас оставио је старина Миле, који се и данас сећа сусрета са попом Перишићем и осталим нашим борцима.
Ходочашће кроз Лијевча поље завршили смо у селу Вилуси, где је свој овоземаљски животни пут завршио и легендарни командант Милорад Поповић. На гробљу у селу Вилуси подигнут је споменик дванаесторици гатачких витезова, шесторици су уписана имена, за шесторицу нема података.
Гачани испред споменика у Вилусима
По тврдњи нашег домаћина, Милорад је ту сахрањен, мада постоје и друге верзије. Истину — Бог зна…
Хвала пре свега нашем домаћину Ведрану Сабљићу, који је уложио велики труд да нас упозна са свим важним местима страдања наших јунака. Његово вишегодишње и вишедеценијско прегалаштво и рад на откривању истине заслужује да се посебно помене. Без интереса, са дубоким и искреним емоцијама, учинио нам је боравак на Лијевча пољу интересантним и важним. Чули смо доста нових чињеница. Oд нашег врлог домаћина Клуб Гачана је добио и две слике — једну војводе Радојице Перишића и другу Микајла Чуковића, команданта Љевчанског четничког одреда са саборцима.
У „Поменику гатачким четницима“ записано је да је само у два дана борбе страдало више од сто четника. Земља по Лијевча пољу још је натопљена крвљу гатачких слободара и витезова. С правом можемо рећи да је Лијевче део Гатачког поља и да смо се осећали као свој на своме. Овом посетом мисија Клуба Гачана није завршена. Потрудићемо се да једном спомен-плочом оставимо обележје о страдању гатачких родољуба, а и даље тиња нада да ћемо наћи команданта Милорада Поповића, војводу Радојицу Перишића и бројне саборце и њихове земне остатке пренети на родну груду.
Из груди се песма оте
Поповићу, чекамо те…
Фото: Југослав Шуковић
Извор: Слободна Херцеговина
