Марија Мономенова
Амерички Хабад је тужио Русију пред судом у Израелу…
Недавне изјаве секретара Савета безбедности Русије А. Павлова о суштини љубавичког хасидизма, као што знамо, изазвала је бурну реакцију хабадских заједница Русије, САД и Израела. Прича се не стишава. Маузери се још нису ни охладили од медијске пуцњаве са обе стране барикада, кад је стигао одговор од водећег „Агудас Хасидеија Хабада“ (САД). Да, зар се могло сумњати, јер је друг А. Павлов тактички „боцнуо у болно место“.
Свашта се у свету твори, о свему се у бајкама говори. О стратегији СВО (специјалне војне операције), рату цивилизација, па све до „рата звезда“ Илона Маска – на сва питања одговоре даје мудрост дубоке древности. У том смислу прокишњав кров Ротшилда у Русији, хтео то он или не у свести васкрсава фолклорни мотив о смрти Кошћејева.[1] Да ли се сећате? Она је на крају игле, а игла у јајету, јаје у патки, патка у зецу, зец у сандуку, сандук је на високом храсту, а даноноћно тај храст чува Кошћеј. Ето тако подробно одговара на питање свих питања позната нам свима бајка из детињства. Колико је руских живота усмерено на погрешан пут, захваљујући залагању западних политичких технолога? Да се нисте дрзнули да победите Кошћевија у фер борби – није тај случај. Тражите „иглу“ – учи нас народна мудрост.
А ствар се, изгледа, тиче тајанствене у сваком погледу „Шнејерсонове библиотеке“. Чувене структуре Руске Федерације чувају је као зеницу ока - иза седам Иванових печата, одбијајући се са одређеном периодичношћу од „ванземаљских” напада. Следећу фазу обрачуна на „космичким“ фронтовима гледамо уживо. Шта се у ствари догодило?
Представници америчког „Агудас Хасидеи Хабада” су лукаво пренели у надлежност Израела свој дугогодишњи спор са Руском Федерацијом, покушавајући да забију клин између Руске Федерације и старог пријатеља Владимира Путина, новоизабраног премијера Израела Нетањахуа, због његове „угрожавајуће“ лојалности према Руској Федерацији. Они поново траже премештање такозване „библиотеке Шнејерсона“ у Њујорк!
Адвокат Ури Кејдар, који заступа интересе покрета Хабад, обратио се израелском суду са захтевом да се призна пресуда Окружног суда Колумбије у САД у тужби Хабада против владе Руске Федерације.
Пре три године, суд у Сједињеним Државама донео је пресуду да Русија треба да плати новчану казну покрету Хабад, све до враћања „Шнејерсонове библиотеке“ на располагање Хабаду. У тужби Кејдар захтева од суда да призна легитимитет америчке пресуде како би Хабад могао да тражи заплену руских актива у Израелу (или оне имовине коју руска влада жели да региструје у својству њиховог власника) како би обезбедио плаћање казне. Кејдар је додао да након тужбе у Израелу покрет намерава да поднесе сличне тужбе у европским земљама.
Јасно је да се овде не ради о претњи затварањем Руског културног центра у Тел Авиву или обустављању процеса пререгистрације Александровског подворја у Јерусалиму у власништво Руске Федерације (подворје, које се налази у Старом Град, недалеко од храма Гроба Господњег, припадало је Руском царству до 1917. године), него се ради о значајнијим губицима за Руску Федерацију.
Представници Кремља тврде да је ситуација са „Шнејерсоновом библиотеком“ чисто правни проблем, који нема везе са међудржавним односима. Међутим, постоје тврдоглаве претпоставке да у корену сукоба лежи недвосмислена позиција коју су заузели љубавичски хасиди у Руској Федерацији, предвођени Берл Лазаром, у односу на специјалну војну операцију Руске Федерације у Украјини.
Између осталог, незадовољство Москве изазива војна и политичка помоћ коју Израел пружа Украјини. Одређене снаге у Израелу, оријентисане на САД, покушавају да докажу приврженост јеврејске државе позицији Запада.
Рекло би се, све ово још није бајка, већ само пословица; бајка ће доћи. Процес је кренуо...
Почетак скупљања колекције Шнејерсонове библиотеке веже се за 18. век. Збирка садржи 2.000 томова и 50.000 уникалних докумената, укључујући рукописне филозофске расправе из 18. века и дела трећег Лубавичког реба Менахема Мендела, такође познатог као Цемах Цедек.
Библиотека је била национализована после доласка бољшевика на власт, међутим, Јозеф Ицак је направио сопствену збирку, коју је извезао прво у Летонију, а потом у Пољску. Један део је потом био послат у САД, поставши имовином библиотеке «Агудас Хасидеј Хабад».
Током Другог светског рата, главна колекција је допала у руке нациста, а 1945. године је враћена назад у СССР.
Велики део колекције (свакако не сва!) је 2013. године био премештен у специјалну просторију у Јеврејском музеју у Москви, који је постао филијала РГБ (руске државне библиотеке). Те исте године амерички суд је донео одлуку да Русија мора да плати казну за неизвршење раније донете пресуде, да библиотеку Шнејерсона треба предати хасидима у САД.
Марија Андрејевна Мономенова, члан Удружења новинара Русије
Извор оригинала: Руска Народна Линија
Пренето са: Стање Ствари
Фото: Руска Народна Линија
Опрема текста: Саборник
[1] Кошћеј Бесмртни је лик из источнословенске митологије и један од персонажа древних руских бајки званих билине – опаска преводиоца
