Ранко Гојковић
Комнен Бећировић средином 1970-их (Фотограф: Серж де Сазо)
Поштовани читаоци, данас сазнадох за тужну вест да се упокојио још један србски великан из поносне «Србске Спарте», песник и публициста, истакнути национални борац, морачки «витез од Ловћена» Комнен Бећировић. У децембру 2021. године написао сам приказ његове књиге «Пола вијека на служби Ловћенском олтару» коју је приредио протојереј Јован Пламенац, у којој су сабрани његови текстови у борби за опстанак а потом и обнову Ловћенске светиње (видети ОВДЕ). Та књига представља и хронику деценијске посвећености светој вери Православној и култури његовог рода србског, због чега је добио и више високих одликовања СПЦ.
У том приказу Комненове књиге, између осталог написао сам да «епитет „витез од Ловћена“ (како га назва отац Јован Пламенац), стоји уз име управо Комнена Бећировића као никог другог. Као приређивач монографије „Од сумрака до васкрса Ловћена“, могу рећи да нисам последњи који то може потврдити, управо су многи Комненови текстови и његова борба за Истину и обнову страдалне заветне капеле и били инспирација да кренем са радом на тој књизи».
То је заиста истина, још као гимназијалац одушевљавао сам се Комненовим текстовима који су у то још увек брозоморно време осамдесетих година прошлог века представљали истинске луче слободне мисли која је продирала међу Србадију у Брозоморној Титославији.
Своју благодарност за поменути приказ књиге Комнен је изразио путем мејла 1, јануара 2022. године и морам признати да сам то писмо доживео као најлепшу и најдражу новогодишњу честитку.
На жалост, не видесмо се "следећег љета". Иако је већи део свог живота проживео у Паризу, његова Морача му је увек била у мислима. Комнен се следећег љета јавио из његових "морачких врлети", пославши слику испод које је написао "Ево ме у мојим планинама, при дну испод литица које чине полукруг извире Морача".
Човек често зажали што некад не одложи обавезе, често су наизглед мање важне ствари много важније од наизглед "неизбежних обавеза". Искрено жалим и не знам шта бих дао данас да сам, уместо "испуњавања обавеза", отишао да се и лично, а не само путем преписке и телефона, упознам са овом србском громадом.
Када сам га известио да су Французи блокирали слање мејлова са yandex.ru сервера након почетка Специјалне Војне Операције у Украјини, није био изненађен али истовремено није имао ни трунку сумње у победу руског оружја над колективним Западом и написао је «Ја ово доживљавам болно, али биће наша, односно руска победа, ако Бог да».
У тексту „Ловћен као највиша мјера“ из 1991. године (објављеном у поменутој књизи), Комнен пише својеврсни завет: «Треба безусловно вратити изглед Ловћену, његову првашњу славу и љепоту. Јер само такав, само Његошев Ловћен може да буде највиша мјера сваког Србина, посебно сваког Црногорца достојног тог имена».
Сваки Србин, посебно сваки Црногорац достојан тог имена, дужан је да уради све да испоштује завет, више не само великог Његоша, него и великог «Витеза од Ловћена» Комнена Бећировића.
Саборник ће се потрудити да наредних дана објави неколико текстова које ми је послао Комнен док Французи нису блокирали моју јандекс мејл адресу...
Упокој, Господе, душу раба Твојега Комнена, прости му сагрешења вољна и невољна и насели га у Насеља Праведних, где нема болести и туге и уздисања.
Фото: Лични архив
