Ранко Гојковић
Напомена: Поштовани читаоци, недуго после објављивања овог текста, сазнали смо да су забрањени сви јавни скупови 17. септембра, па ову напомену накнадно убацујемо, свакако би са овим сазнањем текст изгледао другачије, али га остављамо као печат времена за неку будућу хронику наших дана...
† † †
Поштовани читаоци, овај текст, размишљање о нашој стварности, не пишем у својству гласноговорника као један од организатора Литијског покрета који је обележио србски друштвени живот последњих нешто више од месец дана. Пишем своје личне утиске и размишљања, покушавајући одговорити на нека питања која ми се постављају лично или се појављују на многим друштвеним мрежама.
Литија на Усековање је заиста била величанствена, коначно нам се у већем броју придружило и свештенство на позив Синода и Патријарха, чији говор већ сада можемо назвати историјским. Иако је за разлику од православне Грузије код нас народ позвао Патријарха у борбу против деструктивне содомске идеологије, а не обрнуто, његов говор представља изузетно моћан ударац истој. Знам да ће многи „ревнитељи“ који ревнују не по разуму, заграктати на ове речи, али просто ти људи не прихватају никакву истину осим своје уобразиље, за њих је исправно само што они кажу и нема тог маља који може разбити њихов ментални шлем и спречити "критику ради критике". Нисам ћутке прелазио поред неких појава у нашој Цркви, нећу ни убудуће, али критика ради критике је одлика људи са неизграђеном црквеном свешћу. Слажем се да треба сачекати и видети понашање и даљи однос нашег свештеноначалија по овом горућем питању па онда донети неке конкретне закључке, али у овом тренутку сваки искрени верујући Србин не може да не буде срећан због речи које су изашле из уста Патријарха Порфирија.
Иако свестан више протестантског него православног менталитета председника Србије, лично нисам био за то да се он оптужује за сва зла овога света што је у србској опозицији и патриотској и либералној, постала пракса. Ваљда по угледу на Запад где је Владимир Путин кривац за све. Свестан сам да никада није било лако бити србски владар, поготово то није лако данас. Међутим, председник Србије је 12. септембра 2022. године, на жалост, изгубио и последње зрнце било каквог поштовања од стране верујућих породичних људи. И понизио је србску државност као такву вероватно више него што је то учињено срамним тајним споразумом 1881. године са Аустро-Угарском.
Да подсетим, уочи Великогоспојинске Литије председник Србије је, обрушивши се на организаторе Литија, рекао пред лицем целе нације да ће Еуропрајд бити отказан. На шта је стигло саопштење Синода СПЦ са пуном подршком тој одлуци председника Србије. Велико олакшање осетили су сви грађани Србије. Међутим, на сцену ступа амбасадор САД и амбасадори ЕУ и у каубојском стилу најављују одржавање Еуропрајда у потпуности преузимајући фразу Предрага Аздејковића „ко шиша већину“, а у овом случају то не значи ништа друго него и „ко шиша речи председника Србије, мишљење Патријарха србског и верујућег народа србског“. И уместо дипломатске ноте каубојима због каубојског понашања, дочекасмо свечано дизање заставе Еуропрајда испред државне институције највишег значаја, све у присуству поменутог каубоја са друге стране баре. Дочекасмо националну бруку и понижење србске државности, председник заборави на своје речи, председник заборави на речи Синода и Патријарха, председник заборави на стотине хиљада учесника Литија и милионе оних који их подржавају. Цео живот сам се уздржавао од радикалних речи и изјава али сматрам да овде нема ништа радикално, све је кристално јасно и био бих лицемер када бих другачије рекао. Не желим да изигравам саветника Светог Синода СПЦ и нашег Патријарха, али сматрам да се председнику Србије због понижења и наше СПЦ и њеног клира и њене пастве, мора одузети Орден Светог Саве и да се сви они који су донели одлуку о одржавању Евросодома изопште из Цркве и анатемишу. Властодршцима лично не бих био у кожи, без обзира какву одлуку донесе данашње свештеноначалије, овакво понижавање Светосавља не може проћи без рекације Небеске Србије. Несрећници који су донели ову срамну одлуку и покушали да понизе свој народ и Цркву, нису свесни снаге Небеске Србије али ће је засигурно осетити на сопственој кожи.
Власт је уочи срамног отварања Еуропрајда убацивала фејкове у стилу биће дизање заставе у Добрачиној, те испред неког позоришта, да би ту бруку организовала испред зграде Палате Федерације, старог СИВ-а, не знам ни како се данас зове, како се народ не би окупио у великом броју и то спречио, схватајући да је у центру града постојала спремност на брзо реаговање народа.
Морам рећи да ми стиже мноштво питања од људи који ме знају као једног од организатора Литија, који са оправданим огорчењем питају, зашто смо „литијали“ кад ништа нисмо урадили. Чак и у самој кровној организацији УТП постоје они који траже свакодневне Литије. У одређеној мери схватам те људе, али трезвеност се мора задржати. Памтим мноштво јавних скупова у последњих неколико деценија и свестан сам да су свакодневни јавни скупови добар начин да се народна енергија проспе, а народ заведе за Голеш планину. „Поцркали“ смо око организације ове три Литије у месец дана, ако неко мисли да се могу сваки дан организовати, нека то и уради, нико му не брани. То је мој одговор свим тим критичарима који би свакодневно да одржавају Литије. Прво, морају се најавити 5 дана пре неког догађаја и тешко да би их полиција одобрила, град мора да функционише и како радним даном свакодневно затварати улице када и онако влада саобраћајни колапс. Само би навукли гнев великог дела Београђана а ефекат не би био велик, да не кажем никакав.
То је једно. Друго, мислим да „литијање“ никако није могло бити узалудно. Србски народ је схватио опасност од деструктивне рушилачке идеологије која нам се намеће, после дугог времена дошло је до јаке синергије између свештеноначалија и народа. И треће, најважније, када стотине хиљада људи са иконама и крстовима у молитвеном ходу прође центром престонице, уз кропљење свештеном водицом од стране свештеника и непрекидно кађење, и кад се тај скуп заврши Молебаном пред саборним храмом васколиког србства, храмом Светог Саве, то не може не наићи на одговор Небеса. Молитвени вапај Србадије Небо је чуло, чула је Небеска Србија тај вапај, на нама је да наставимо са исповедањем вере. Овај пут „Породични сабор“ који сам заступао у јавности и у УТП-у, није одговорни организатор који је пријавио скуп, али ће учинити све да помогне око организације истог као што су и нама поједине братске организације помагале приликом организације претходне Литије. Због тога ћемо се потрудити да саборно и молитвено учинимо све да 17. септембра са иконама и крстовима, у новом Крсном ходу, овај пут од Храма Светог Саве до Саборне цркве, покушамо спречити одржавање параде срама. Наставак литијског исповедања вере до остварења наших циљева обећан је и у саопштењу и захтевима прочитаним на претходној Литији. У принципу, породична Србија је већ остварила значајну победу иако содомисти у очајању покушавају да као победу прикажу њихове идиотске програме у затвореном простору окруженом кордоном полиције. Није Бог у сили него у Истини, учи нас велики руски светитељ кога смо јуче прослављали. Истина је са нама, Бог је са нама, са породичном Србијом, а ко је са Богом - ко ће против њега?
То што се јављају људи или прелешћени или без свести о истинској предањској улози Цркве, не сме да нас прелести. Они који су спремни само да критикују друге а никада нису спремни признати своју кривицу за било шта, показатељ је сигурне прелести. Они могу бити у праву у много чему, али суштински нису у праву. Ти људи не знају и не схватају да су у духовној обмани. Некада ђаво човека наведе на добре ствари и овај добро почне али лоше заврши. Тако неки хришћани, како у мантији тако и без ње, почињу са активностима по блоговима и сајтовима, у почетку се држећи смерности и тако стичу хиљаде пратилаца, а онда полагано упадају у прелест стварајући свој култ и потпуно неконтролисано и нерасудно критикују све појаве у Цркви…„Онај ко је видео духа прелести у јављањима које он нуди човеку веома често трпи јарост и гнев“, казује Преподобни Максим Капсокаливит и додаје: „Миомир смирења или молитве, или истинских суза, нема у њему места. Напротив: такав се стално хвали својим врлинама, одаје се таштини и злим страстима без страха и занавек“ (Разговор Преподобног Максима са Преподобним Григоријем Синаитом).
Чувајте се таквих који скоро свакодневно сами себе снимају и проповедају како је све труло у нашој помесној Цркви, само себе сматрајући православнима а све остале јеретицима. Било да се ради о монасима-немонасима, било да се ради о мирјанима, ту нема духа смирења, а где нема Духа Смирења, знамо какав дух господари…
Окупимо се поново око Христових знамења 17 септембра да још једном окадимо улице србске престонице…
Фото. Снимак екрана
