ucenje o porodicnom zivotu coriceУ данашње време када сатанске силе врше стравичан удар на породицу и хришћанске вредности нашег народа, када су деца већ у колевци изложена содомским саблазнима, сваки допринос јачању свести о значају породичних вредности, више је него драгоцен. А када је тај допринос изражен књигом таквог светилника какав је био свети Филарет Московски, у којој су сакупљена његова размишљања о значају хришћанске породице, то је већ бисерни допринос, без обзира на невелики обим књиге. Вашој пажњи нудимо поговор преводиоца књиге светог Филарета Московског о породичном животу, која је око Васкрса 2019. године изашла у издању манастира Рукумија...

Сва издања манастира Рукумија можете наручити и преко манастирског сајта http://www.manastirrukumija.net/ 

Митрополит Московски Филарет (Дроздов) (1782-1867), Епископ, Архиепископ, а потом Митрополит Московски, прослављен је у лику светих од стране РПЦ 1994. године. Био је редовни члан Руске академије наука, прво почасни а потом и стални члан Императорске академије наука у одељењу руског језика и словесности, био је највећи руски православни богослов XIX века. Био је ректор прво Петроградске, а потом и Московске Духовне академије. По његовом благослову основано је 12 нових манастира и скитова широм Русије. На руски језик први је превео Свето Писмо. Сахрањен је у Свето-Тројичко-Сергијевској лаври, у храму Сошествија Светог Духа који је изграђен по његовом благослову, у капели светог Филарета Милостивог.

Sv.Filaret Moskovski

Био је архијереј високе моралне чистоће, велики јерарх високог духовног ауторитета, архијереј окружен ореолом светости још за живота. И не само у Москви, и не само у Русији, него у целом Православљу и данас се са љубављу односе према његовим поукама, упутствима и саветима. Током 50 година из ризнице његовог ума црпели су архипастири РПЦ руководећа начела своје делатности, трудећи се да га подражавају, учећи од њега црквено учитељство и управљање црквеним делима, једном речју – живели су његовом пастирском мудрошћу. Иако је у личном животу био строг аскета, на моралној висини недостижној за обичног човека, његово велико дело забележено у његовим књигама и писмима, појмљиво је сваком ко није сасвим протерао Христа из свог срца.

Практично од детињства живео је монашким животом, утврдивши се на камену вере Христове и својим пастирским радом подсећао је на неку неразрушиву стену у узбурканом океану живота. Његов друштвени живот био је доступан свима, све своје време сводио је на молитву, приватну и друштвену – богослужбену и на пастирски рад, уистину неуморно пастирско служење. Иако је високо држао знамење јерархијског ауторитета и то је одлично знало њему потчињено духовенство, његов однос, упркос тој „ауторитативној строгоћи“ увек је био истински очински и московско духовенство чак и данас може да благодари њему за устројство парохијских црквених домова у којима је пастирима много лакше живети него у становима.

Био је то муж савета и чврстине, разума и благочестивости, истински носилац идеја и моралне снаге Православне Цркве. Његов катехизис преведен је практично на све европске језике где има бар једна православна црква, његов конзервативизам (у руском језику тај појам има другачије значење него код нас и на Западу, руски конзервативизам у ствари је истински непатворени православни традиционализам) представљао је истинску одбрамбену силу за очување црквених догмата, што се индиректно преносило и на очување руског народа и руске државе. Са губљењем тих коренитих начела друштвеног живота, у револуционарном метежу је нестало и оно што смо вековима називали Светом Русијом.

Управо је овај светитељ својом пастирском праксом која је трајала 60 година, знатно унапредио руско богословље и руско црквено законодавство које и данас представља основ за функционисање РПЦ. Као професор на неколико познатих руских духовних академија, он је постао творац вишег богословског курса за духовну академију. Његови радови представљају неисцрпни извор црквене мудрости, камен темељац савременог православног богословља, приступачан обичном народу и неокаљан пролатинским мудровањима неких савремених грчких богослова....

Његова писана заоставштина је грандиозна. Тешко је установити тачан број радова Филарета Московског, тренутно је познато преко 500 заглавља посебних списа, не рачунајући неколико издања већ великих томова његових писама, а сам Бог зна колико је још писама, непубликованих у тим томовима, он написао. Но, оно што се засигурно зна, и његова писма и његова друга дела носе печат генијалне самобитности и оригиналности како у поставци, тако и у решењима и концепцији многих богословских питања. Његови „Начатки“ су само на руском језику имали 252 издања, а његов „Опширни хришћански катехизис“ доживео је 91 издање, његова „Библијска историја“ имала је 11 издања! То су цифре издања само московске синодалне штампарије из које је изашло 2,5 милиона томова његових књига под 360 наслова!

И оно што је важно нагласити, у тој огромној маси нема слабих дела, Филаретова светла и трезвена мисао лако је налазила израз у свим темама којих се дотицао. Није сувишно истаћи да од тренутка кад је постао епископ није узимао хонорар за свој научно-литерарни рад, него је све то приносио на дар Цркви.

И ово дело о породичном животу, које држите у руци, премда није настало као посебан рад самог Филарета Московског, него је састављено од цитата из његових различитих проповеди и дела, представља изузетно поучан приручник за сваку благочестиву породицу која жели да ту „малу цркву“ гради на једино спасоносном темељу благочестивих хришћанских врлина.

ucenje o porodicnom zivotu corice

Ранко Гојковић

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com