Ранко Гојковић
Писао сам о утисцима после претходне три Литије пред евросодом, па је ред да нешто напишем и о Литији од 2. октобра 2022. године. Нећу да причам о прочитаном саопштењу, нити о говору професора Ковића, нити дивном доживљају који су верном народу приредили мала Павлина Радовановић и брат Љуба Манасијевић. Ко жели, све то може да погледа на интернету.
Ова Литија је по много чему специфична и желео бих у најкраћим цртама указати на неке чињенице после величанствене Литије на Усековање и ове последње. Морам рећи да су се православни организатори Литија нашли под баражном ватром „протестантски“ орјентисаних колега из УТП-а.
Ради се о томе да је све Литије пријавило и суштински организовало 5-6 православно-патриотских удружења, да су радили по благослову и да су како у организационо-техничким, физичким и материјалним ресурсима учествовали скоро па стопостотно у организацији Литија. Не желим да помињем имена нити износим прљав веш са неким са којима смо макар и неформално били једно време „у истом рову“, али једноставно, сви смо били свесни (ово пишем и у својству једног од организатора Литија) да по окончању евросодома неминовно у „литијском покрету“ мора да ради сито и да Литије могу имати само црквени карактер. Јер је у том неформалном савезу удружења УТП-у била једна групација удружења који су Литије виделе као протестну манифестацију са елементима политичке борбе. Немам ништа против протеста, у многим сам и лично учествовао, поготово у млађим годинама, али ствари се морају називати правим именом. Ко жели да организује протесте, срећно му било, али Литије се не могу поистовећивати са бунтом. Наравно да су људи са црквеном свешћу морали да очувају црквени карактер Литија и то су одмах ставили до знања својим колегама „протестантима“. Нисмо желели да се Литијски покрет сведе на аутистичну борбу какву воде монаси-немонаси.
Били смо свесни да у организацију нове Литије улазимо са много мање енергије, мало неспретно је одређено време у 14 часова што је спречило велику већину монаштва да дође, а свакако да по окончању евросодома није било тог набоја у друштву који покреће масе. Међутим, ова Литија је показала неколико СТРАТЕШКИХ успеха Литијског покрета. Покушаћу их навести по тачкама, оне објашњавају зашто и овакав наслов „Литије на прекретници“. Јер је од суштинске стратешке али и духовне важности било спречити претварање Литија у протесте.
1. Организатори Литијског покрета су инсистирањем на црквеном карактеру Литија успели да стекну нешто што се не стиче лако – поверење нашег свештеноначалија, које добрим делом из оправданих разлога, а једним делом и због продора бирократског понашања и у црквеним структурама, не подржава олако неку нову појаву на друштвеној сцени. Ма колико она била очигледно корисна и за само свештеноначалије и Цркву као живи организам клира и верног народа.
2. Саопштењем организатора, говором професора Ковића и „косовским“ песмама Павлине и Љубе, снажно је косовско питање унето у програм Литијског покрета. Сигуран сам да би покушај издаје наше свете земље (не дао Бог да се то деси), наишао на такав литијски одговор Србадије, да би можда биле смешне и такве бројке од сто хиљада људи на Литијама.
3. Професор Ковић као угледни историчар и председник „Покрета за Косово и Метохију“, али пре свега као верујући православни интелектуалац који живи литургијским животом, симболише симбиозу црквеног клира, верног народа који артикулише своју вољу кроз Литијски покрет и православне интелигенције – што и јесте био један од главних циљева оних који су инсистирали на црквеном карактеру Литија. Ако буде мудрости, ако се буде радило по благослову и ако се буде делало хришћански, молитвено и смирено, с поуздањем и молитвеним обраћањем становницима Небеске Србије – то може бити сила која је у стању и планине да помера. Поновићу речи из саопштења организатора, мудре речи које изговори један благочестиви србски монах, састављене од само шест речи, које боље од било каквог писанија објашњавају суштину – ЛИТИЈЕ СУ СИЛА, ПРОТЕСТИ СУ НЕМОЋ.
Знам да ће „протестанти“ да загракћу поново како је узалуд потрошена народна енергија, како нема користи од молитве како „велеумно“ говоре по спејсовима дојучерашњи саборци, али знам и да је свака србска народна пословица прошла кроз очишћујући огањ и сија попут сувог злата, па и ова – тиха вода брег рони. Они који мисле да може бити узалудна енергија потрошена у молитвеним Литијама, не зна ништа о Србима као заветном светосавском и светолазаревском народу. Они не знају да су Срби заиста наопако насађен народ како рече игуман Михаило, којима је корење на Небу и који своје живоносне енергије црпи из свог небеског корења, а не из трулежне земље.
Можда ће схватити једног дана, кад се остваре речи с краја „Небеске Литургије“ светог владике Николаја:
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
Можда ће тада схватити, нека би дао Бог да тако буде, да се до тога могло доћи само ЛИТИЈАМА, никако протестима…
Фото: Снимак екрана
