Ранко Гојковић: Делић Србије у Сибиру (други део)

„Руски дневник“ Ранка Гојковића – други део („посрбљени“ текст са „Руске Народне Линије)

21. јул

Ујутро на Литургију долази и отац Андреј из суседног села. Веома живахан баћушка, борбено настројен према непријатељима Православља. Каже да му је деда био козак. После Литургије манифестација у Дому Културе у Тевризу. Прво је било предавање на тему „Господар Николај II и Србија“ у коме сам и ја узео учешће, а потом приказивање изузетног филма „Николај II. Претичући време“.

Тројеручица у храму пророка Илије у Тевризу

Манифестација у Дому Културе у Тевризу

После ручка одлазак у Уст – Шиш. Скелом смо прешли на другу обалу Иртиша и на станици Јермака отац Николај је одслужио парастос Јермаковим војницима.

Споменик Јермаку и његовим козацима

На Иритшу са оцем Николајем

Потом молебан и читање акатиста у храму Светог Николаја.

Читање акатиста „Тројеручици“ у храму светог Николе и селу Новојагодноје

Вечера у селу Новојагодноје. У Јекатеринку на спавање стижемо прилично касно, око поноћи. Но, умора нема.

22. јул

Напокон, дуго очекивани сусрет са владиком Саватијем. Од тога дана па до 26. јула када смо се опростили, провео сам заједно с њим доста времена, како на богослужењима тако и на различитим манифестацијама и обредима.

Наравно, моје мишљење нема велики значај, но морам рећи да је владика Саватије на мене оставио веома пријатан утисак.

Многи квалитети су једноставно карактеристични за њега, а то су управо трезвеномислије, веома прецизна расуђивања по многим питањима не само духовног него и мирјанског живота. Војна дисциплина у односу према својим клирицима, али не сурова, највероватније је последица његове службе у армији. Међутим, то уопште не смета да љубав владике и његових клирика буде узајамна. Брига и указивање на сваком кораку поштовања према нама, његовим гостима из Србије, било је тако да ме понекад било срамота због такве његове бриге према нама.

Владика Саватије у Спаском Сабору града Тара.

Хронологија тога дана: Недељна Литургија у Спаском сабору, потом Крсни ход и молебан на месту разрушеног Тихвинског храма, потом ручак. После ручка у згради локалне администрације одржан је Округли сто „Православна Црква и словенство у савременом свету“.

Долазак на Округли сто „Православна црква и словенство у савременом свету“.

У памћење се одмах урезују речи владике Саватија да је „Јермак у Сибир удахнуо дух Свете Русије“. Владика је истакао да је освајање Сибира било најмирније освајање неке територије у историји.

Округли сто, излаже владика Саватије.

Моје излагање је било посвећено словенофилству у савременом свету. Истакао сам да ми данас морамо стремити ка искреној и братској изградњи што бољих веза са словенским светом, уз јасно схватање тога да су Рим и Брисел (читај – Ватикан и НАТО) заклети непријатељи словенства и да посебно ми Срби (не треба заборавити да је НАТО бомбардовао само српски народ) морамо изградити посебне односе са једноверном и једнокрвном Русијом као смисленим центром и гарантом слободе читавог словенског света.

На Округлом столу такође су иступали и Крилов Константин Вадимович, Жук Александар Владиленович, Блиев Владимир Русланович, Шинкевич Павел Петрович, Познаненко Александр Викторович.

После Округлог стола, вечера код владике и – први пут после дуго времена – могућност да се мало одахне и нешто раније оде на спавање…

23. јул

У Спаском саборном храму града Тара

Литургија, ручак, па око 13 часова Округли сто „Монашке традиције у условима савремености“. Учесници и слушаоци: еп. Саватије, иг. Серафим, ин. Алексеј с братијом, ин. Пахомиј с братијом с подворја Таре, Кајсова, Саргатке...

На почетку нас је владика упознао са делом свога монаштва и мене и козака Константина обрадовао лепим поклоном. Као што се види на фотографији ниже, добио сам дивну копију споменика Цару Александру III који је прошле године подигнут на Криму, а Константин је добио копију споменика Цару Николају II. Као уздарје, ја сам предао епископу Саватију књигу „Охридски пролог“ светог Николаја Српског на руском језику, дар игумана Симеона за владику Саватија.

Са владиком Саватијем и игуманом Серафимом и скулптуром Александра III

Поново сам запамтио владичине речи да је нужно радити на томе како би слаби ојачали и те речи владика је поткрепио познатим цитатом из Светог Писма, да рука дајућега неће оскудети. Владика је говорио и о великом значају благослова. Испричао је како је једном, као монах, због неког посла путовао у Москву и по повратку је, без благослова, свратио у Оптинску пустињу. Према сликовитом изразу владике: „молитва није ишла и осећао се као на железничкој станици“.

Владика је такође говорио и о томе у чему се састоји улога стараца – пре свега у томе да не дозволе монаху да пројављује самовољу. И додао је да је молитва – најважнији посао за монаха. Отац Серафим, игуман Никољског манастира у Саргатки, у свом реферату се позивао на светог Игњатија Брјанчанинова и истакао је да је идеал монаштва – сједињење своје воље са вољом Божијом.

Том приликом сазнао сам да је у Тарској епархији постојао древни манастир посвећен Светој Петки Српској али да је био затворен у време Јекатерине Велике. Слава Богу, пре 15 година тај манастир је обновљен…

Око 16 часова икона је испраћена из Таре за Бољчеречје, где нас дочекује отац Андреј са верујућим народом, испред храма Успења Пресвете Богородице.

Тројеручица, отац Андреј и козак Константин у Успењском храму Бољшеречја

Око 18 часова молебан и читање акатиста „Тројеручици“. Спавамо у изузетној старинској трговачкој кући и уследило је већ друго познанство са руском бањом…

Браћа Гојковићи у руској бањи

24. јул

Бољшеречје је дивно место, задивљујуће је леп тај градић. После Литургије долази владика и након ручка сусрет козачких удружења Тарске епархије и Омска са атаманом козака Оренбуршке козачке војске и председником Међурегиналне друштвене организације за препород православних традиција „За Свету Русију“ Криловом Вадимовичем Константином.

У резултату интересантне беседе о козачкој делатности чула се следећа дефиниција владике Саватија: „Козаштво је феномен руске културе“. А задаци који стоје пред козаштвом су: „Хлеб стицати, Богу служити, Отаџбину штитити“.

Сусрет са козацима