Ранко Гојковић
Јасно је да се улога кинематографије у савременом свету не ограничава само уметничким аспектима. Филм такође може да утиче на формирање идентитета. Његове функције, попут идеолошке и комуникативне, поред уметничког задовољства могу донети и много добра својој држави, свом народу, својој вери, наравно, под условом да стваралаштво филмских радника није усмерено против религиозног и патриотског усмерења или – условно речено – ако се не ради о либералним кинематографима.
Протеклих дана имао сам задовољство да будем директан сведок те чињенице да у руском филму данас поред вестернизације руске кинематографије постоји и јака тежња према развоју кинематографије као важног средства очувања руског идентитета и противљења покушајима ревизије руске историје. Од 24 до 27. октобра текуће године, у Београду је одржан Међународни филмски форум „Дани руског филма“, а Ваш покорни слуга је радио у својству званичног преводиоца овог изузетног догађаја. Узгред, то није моје прво познанство са знаменитим личностима руске кинематографије. У априлу 2017. године у Србију је допутовао Николај Бурљајев, знаменити руски глумац, режисер и оснивач „Златног витеза“. Тада сам неколико дана провео уз Николаја Петровича, преводећи приликом многих интересантних сусрета, интервјуа и ТВ емисија. О томе сам писао за Руску Народну Линију…
Церемонија отварања фестивала „Дани руског филма“ одржана је у вечерњим часовима 24. октобра у Југословенској кинотеци у Београду. У њој су узели учешће и многи представници српске државне власти и српске филмске индустрије.
„Драги гости, хвала што сте данас стигли, како би заједно обележили почетак овог изузетног догађаја. Мени је веома пријатно данас видети ове блиставе руске глумце који воле да дођу у Београд и у Србију, и надам се да ће се та тенденција развијати. У последњих 4-5 година ми смо достигли велики прогрес у зближавању наших народа, надам се да те везе нико не може покварити. Уживајте у фестивалу!“ – изјавио је заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић.
„Београде, велико хвала за топао пријем и за љубав. Ми смо ове године понели са собом најбоље филмове, филмове рекордере, који показују све могућности наше кинематографије. Мислим да ће сваки гледалац наћи понешто за себе“ – изјавила је продуцент овог филмског форума, члан Удружења кинематографа Руске Федерације, главни уредник журнала „Филмски репортер“ Марија Лемешева.
Организатори филмског фестивала су: продуцентска компанија „Синемарус“, уз подршку Међународног фонда јединства православних народа, Министарства културе РФ, Удружења кинематографа РФ, Руског дома у Београду, градских власти Београда и Југословенске кинотеке.
Укупно је од 24 до 27. октобра српској публици приказано седам руских филмова: ратни филм „Т-34“; комедија „Седам вечера“; шпијунски трилер „Херој“; драма „Битка“; филм „Бик“, а млади српски гледаоци видели су цртани филм „Снежна краљица: иза огледала“ и фантазију „Ебигејл“. Гледаоци су могли не само погледати савремене руске филмове, него се и сусрести са руским филмским радницима и глумцима који су говорили о својим филмовима.
Неколико речи о делегацији руских кинематографа са којом сам се неколико дана дружио, преводио њихове наступе, интервјуе за српске медије, њихове конференције за штампу, наступе уочи и после пројекција филмова. Морам рећи да су то све изузетне личности које су заволеле српски народ и осећају блискост и духовну везу наших народа.
Марија Лемешева – шеф делегације, руска ТВ водитељка, филмски критичар, новинар, директор редакције и главни уредник журнала «КиноРепортер», члан Међународне федерације филмске штампе, члан Удружења кинематографа Русије, Експертског савета Министарства културе РФ.
Петар Зекавица — руски глумац српског порекла. Породица Петра Зекавице напустила је Југославију 1991. године, још пре рата и населила се у Москви. Петрови родитељи су се вратили у Отаџбину после рата, но Петар Зекавица је одлучио да остане да живи у Русији, у земљи која је постала његов други завичај, вољен и драг.
У овом тренутку овај изузетни и ведри глумац је већ скупио више од 20 филмских улога.
У оквирима «Дана руског филма у Србији» Петар је представио два филма – «Ебигејл» и «Седам вечера».
Ања Исајева – руска балерина и глумица. Познатија у ширим круговима постаје после филма Валерија Тодоровског „Велики“ у којој је играла једну од главних улога.
Сада се Ања занима промоцијом сопствене школе. Девојка се бави предавањем и машта о разоју плесног студија у нешто више.
На фестивалу је Ања представила филм «Битка».
Јури Борисов – руски позоришни и филмски глумац, растућа звезда руске кинематографије. Јури је млад, амбициозан и већ одавно је нашао своје место на позоришним даскама и филмским студијима. Већ сада иза себе има скоро 40 екранизованих улога.
На фестивалу је Јура представио филмове «Бик» и говорио о снимању филма «Т-34».
Стасја Милославска — прелепа млада руска глумица у успону којој предвиђају каријеру велике звезде руске кинематографије. Рођена је 4. маја 1995. године у Москви, први филм „Кутија“. На филмском форуму у Београду представила је филм „Бик“.
Алексеј Говорухин је допутовао два дана уочи отварања фестивала, наступајући на неколико српских утицајних медија и показао се не само као велики познавалац руског филма, него и као човек огромне енергије, који је дао огроман лични допринос успешној организацији фестивала. У плану одјека у медијима, фестивал је био веома, веома успешан, пре свега захваљујући неуморном раду две лепе Наталије - једне Српкиње и једне Рускиње...
Већ се може рећи да су се сви филмови веома допали српским гледаоцима.
У закључку да кажемо да Срби имају чему да се поуче од руских филмских радника. Неморални и антинационални филм данас у Русији није популаран, такви филмови не добијају дозволу за емитовање у биоскопима у земљи, и Срби за сада могу само маштати о томе.
Никита Михалков и Никола Бурљајев су више пута доказали своју љубав према српском народу. Уверен сам да је промоција руског филма у Србији, чак и уколико су ти филмови снимљени по холивудским канонима, али са руском душом, корисна за одупирање содомистичкој западној пропаганди. Како је речено у наслову текста, руски филм својим универзалним језиком учвршћује вековне везе братских народа. Марија Лемешева је рекла да се српски глумци у Русији, попут Милоша Биковића, Милана Марића, Петра Зекавице и других, не доживљавају као странци, него као домаћи, своји глумци.
Тако да руском филму можемо пожелети добродошлицу у Србију…
Пуна сала Јуословенске кинотеке на "Данима руског филма"...
Говори Марија Лемешева, глави уредник ексклузивног филмског журнала "Филмски репортер"...
Ранко Гојковић, Ања Исајева, Петар Зекавица
Уочи пројекције о филму говори Ања Исајева...
Анастасија Милославска и Јура Борисов говоре о филму...
Извор: Руска Народна Линија
