Ранко Гојковић
Напомена аутора: Поштовани читаоци, са радошћу можемо известити о изласку чувене књиге аладемика Василија Крестића на руском језику. Ма колико западна, ксенофобна романо-германска цивилизација сатанизовала Србе и Русе, Истина се не може сакрити. Истину о ксенофобном и шизофреном «хрватском државном праву» као нико други, аргументовано је расветлио управо Василије Крестић у књизи «Геноцидом до велике Хрватске». Желео бих да заблагодарим мојим руским пријатељима који су помогли да се ова важна књига за разумевање историје Балкана, нађе пред руским читаоцима. Пре свега то се односи на преводиоца Павела Тихомирова и руског књижевника и србског добровољца Бориса Земцова. Од стране руског издавача замољен сам да напишем кратак осврт о тој књизи на руском језику, Вашој пажњи нудимо тај текст, преведен са Руске Народне Линије...
† † †
Издавачка кућа «Свет књиге» ових дана је штампала веома важну књигу за схватање турбулентног балканског простора. У преводу Павела Тихомирова, помоћника главног уредника «Руске Народне Линије», под редактуром Марине Васиљкине, изашла је књига «Геноцидом до велике Хрватске» (руски назив књиге је «Великая Хорватия и геноцид сербов») аутора Василија Крестића, «Патријарха» србске историјске науке. Предговор за руско издање књиге написала је Др Мира Радојевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, а рецензију за руско издање написала је кандидат историјских наука Ања Игоревна Филимонова.
У србској историјској науци и србској јавности скоро да нема сумње поводом тога да је Василије Крестић највећи живи србски историчар. Професор у пензији Филозофског факултета у Београду, дописни члан САНУ од 1981, а од 1991. године њен стални члан, директор Архива Сану.
Ова књига је веома важна за схватање вековних србско-хрватских трвења на Балкану. Аутор је успео да јасно разговетно и убедљиво илуструје суштину великохрватских претензија, да укаже на то како су хрватски политичари, ничега се не гнушајући, тражили сваку могућу прилику да остваре хрватизацију Срба.
Ања Игоревна Филимонова је у својој рецензији с правом написала: «Студија Василија Крестића заснива се на богатом низу извора, пре свега на архивским материјалима из различитих земаља, сведочећи о формирању и генези идеологије расистичког, шовинистичког типа («идеја хрватског историјског државног права» Анте Старчевића) и његова практична примена. Не може а да се не задивимо скрупулозношћу ауторског приступа, у којем се истовремено остварује задатак стварања целовите, обимне слике историјског процеса, уз конкретно и сажето излагање»
На основу тога «хрватског историјског и државног права» откривеног у учењу Анте Старчевића, «хрватски политичари су непрестано, од времена револуције 1848-1849 до данас, намеравали да створе велику, етнички чисту и католичку хрватску државу» - пише и чињеницама доказује сам аутор у књизи. Читалац ће приметити да аутор указује како идеја геноцида над Србима, идеја велике, етничке и католички чисте Хрватске, надилази све државне оквире, политичке и друштвене системе. Попут црвене нити та идеја се провлачи од Анте Старчевића, Еугена Куатерника, Миховила Павлиновича, Јосипа Франка, Франа Супила, Степана Радића и Анте Павелића до Фрање Туђмана, Колинде-Грабар Китаревић и данас Зорана Милановића.
Иако не директно, него посредно, међу редовима се може осетити и улога Ватикана као главног генератора србофобије у Хрватској. На граници православне и римокатоличке цивилизације на Балкану налазе се са једне стране - Срби, са друге стране – Хрвати. Руском читаоцу је то јасно, руски читалац зна да је на граници руског православног света и римокатоличке Пољске, Ватикан био вековима главни генератор русофобног ратничког полонизма. Због тога не чуди да се Анте Павелић, вођа ужасне клеронацистичке «Независне Државе Хрватске» и војни викар НДХ надбискуп Алојзије Степинац, до данашњег дана у Ватикану доживљавају као борци за «мајку-Цркву» против «шизматичког» Православља. Без обзира на чињеницу да су одговорни за зверска убиства стотине хиљада Срба.
Такав лицемеран однос према Србима, не само Ватикана него и западне романо-германске цивилизације као такве, јасна је руском човеку као ником другом. Јер се и руски свет као и србски, подвргава страшној русофобној пропаганди. Прихваћено је да се сви они који мрзе друге народе називају нацистима, они који мрзе друге расе да се зову расистима, док се они који мрзе Србе и Русе, називају «борцима за демократију».
У закључку треба рећи да је књига академиак Крестића интересантна не само професионалним историчарима, него је намењена и широком кругу читалаца.
Руски оригинал: Руска Народна Линија
Фото: Корице руског издања књиге
