Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, још по завршетку „првог таласа“ тровања званог „ковид пландемија“, написао сам да ће после затварања Србадије за Васкрс, врхунац нових мера у борби против „вируса“ одиграти у сезони Крсних слава код Срба, са пиком за светог Николу, када „сви Срби славе, једни славе славу, други су у гостима на слави“. По свој прилици, нисам лоше „прогнозирао“.
Извесни Драган Пушара, високи чиновник у комуналној инспекцији, данас славодобитно подстиче грађане на шпијунажу својих комшија, цитирамо, у неверици да државни службеник може бити у оволикој мери одвратан:
„Уколико виде или чују журку, славу или било какво друго окупљање више од пет људи у затвореном простору грађани то могу да нам пријаве путем јединственог контакт центра Координационе комисије за инспекцијски надзор. Могу да попуне онлајн формулар или да позову на број 011/6350-322. Најбоље би било да оставе снимак, фотографију или тонски запис као доказ како бисмо имали материјални доказ за прекршај и смањили ризик од лажних пријава“ – преносе Новости речи Драгана Пушаре, шефа јединице за инспекцију при Министарству државне управе и локалне самоуправе.
Док то високи државни чиновник мртав-хладан изјављује, две вечери заредом, 19 и 20. новембра, у Дому синдиката извраћеник Божо Врећа одржава концерте. И то док се православни Срби моле за живот свог Патријарха. Каква је то дрскост, какво је то пљување у лице верницима који славе славу. Ево пријављујем инспектору Драгану хиљаде људи на једном месту, у затвореном простору. Пријава није лажна.
Ко је овде угрожен, питам? Милионима православних Срба се забрањује основно људско и верско право, које се ни под Турцима није забрањивало, док извраћеници могу слободно и концерте да држе у великим дворанама. Но, свети наш владика све је ово предвидео у својој «Небеској Литургији», од бомбардовања Србије од стране неонацистичког НАТО пакта, до данашњег дана:
Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождера што је умјешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не смије пјеват ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити;
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим тамо куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смијe радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести,
Без сатанске горде заповјести,
Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.
Тако ишло за дуго земана,
Док набуја Земља Србинова
Од мртвијех српскијех телеса,
И од крви српских мученика,
Ка тијесто од јакога квасца.
Ове пророчке речи светог србског златоустог владике остварују се пред нашим очима. Данас богоборци и богохулници могу како хоће, али неће моћи докле хоће. Само чувај душу Србине брате, а твоја душа је очувана и у Крсној слави као нигде друго. Немој се плашити да се неко на Крсној слави може заразити Србине брате, ко славу слави, томе и помаже. Данас је слављење славе истовремено и исповедање вере, наше обраћење Богу услов је престанка овог ропства богобораца:
Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа:
„Доста, Боже, поштеди остатак!“
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У Небесном Царству Христовоме.
Службу служи Светитељу Саво,
И са њиме три стотин' владика,
И три хиљад' српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.
Вазда славио Србине брате, ако незван гост дође на славу, можемо га понудити ракијом с ногу и послати са све тим чиновником који се пуши, на концерт Боже Врећа. Нека свако своме јату иде…
