Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, данас, 16. децембра 2020. године, навршава се годину дана од упокојења Иље Числова, дугогодишњег председника Руско-српског друштва пријатељства у Москви и истинског пријатеља српског народа. Током целе 2019. године Иља се борио са подмуклим тумором али се и тада борио за част и достојанство своје вољене српске браће. Уочи двадесете годишњице зликовачког бомбардовања српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта, Иља је за часопис "Слово" написао текст "Лекције словенске храбрости". У том тексту он је истакао да су српски словенски народ и православно српско војинство, "целом свету показали чудо издржљивости и јунаштва, уз потпуно јасно схватање дубоког значења онога што се догађа".
Свесрпски словенски покрет је припремао један скуп у марту текуће године, везан за дан рођења Иље Числова и добио сам обавезу и част да заједно са професором Радмилом Маројевићем радим на припреми тог скупа. Имена протојереја Јована Пламенца, професора Радмила Маројевића, Предрага Миодрага, Зорана Милошевића и Драгана Елчића, уз моју маленкост и Ирину Ушакову, познату новинарку и публицисту из Москве која је већ била купила авионску карту за Београд, гарантовали су један достојан скуп о усопшем великану. Нажалост, несрећно ковид тровање и ванредно стање које је уведено, онемогућило нас је да тај скуп и одржимо. Када размисли о години која је на измаку и лудилу која је донела васколиком човечанству, човек и нехотице помисли да су срећни они православни делатници који нису доживели забрану прославе Васкрсења Господњег, забрану окупљања на Крсним славама, санитарне мере приликом Причешћа, забрану доласка верницима на богослужења, све оно што се догађало и догађа у православним земљама… Знајући чврстину вере Иље Числова, Господ као да га је поштедео свих тих понижења…
На слици ниже прилажемо плакат са планираним програмом и учесницима тог неодржаног догађаја. Желим да верујем да ће ССП у будућем раду када то околности дозволе, успети да организује један научни скуп о Иљи Числову.
Иља то свакако заслужује. Наводимо само део преводилачких трудова Иље Числова:
- Био је главни уредник Сабраних дела Светог владике Николаја Велимировића и уједно и преводилац неколико значајних књига српског светитеља.
- Уредник издања Изабраних дела преподобног Јустина Поповића
- Преводилац „Луче Микрокозме“ Петра II Петровића Његоша.
- Превео је зборник радова и публицистике Драгоша Калајића – „Трећи светски рат“ и „Америчко зло“.
- Приредио је прву двојезичну Антологију српске поезије ХХ века, у којој је лично превео стихове Јована Дучића, Владислава Петровића Диса, Милосава Тешића, Матије Бећковића, Светислава Стефановића, Слободана Ракитића, Ранка Јововића, Манојла Гавриловића, Радована Караџића, Милана Недића, Ђорђа Сладоја, Владимира Јагличића и многих других…
- Превео је књигу протојереја Саве Јовића „Етничко чишћење и геноцид словенске културе на Косову и Метохији“. Отац Сава Јовић за ту књигу је добио и престижну награду "Златни витез" за достигнућа у области културе словенских народа (ту књигу сам добио на поклон од Иље и чувам је као драгоцено сећање на овог великог сина Русије).
- Превео је пет књига, историјских романа Љиљане Хабјановић Ђуровић („Петкана“, „Женски родослов“, „Игра анђела“, „Вода из камена“, „Запис душе“, „Сјај у оку звезде“)
- Превео је три збирке песама Ранка Радовића.
- Превео је књигу стихова „Плач крви“ Катарине Костић
Између осталог превео је и један број радова блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића.
Овај узорни православац и делатник на пољу словенског јединства, задужио је и све српске учеснике Свесловенског конгреса одржаног 2017. године на крузеру "Кнегиња Анастасија", који је данима пловио од Москве до Петрограда. Тада је од многих сматран чланом српске делегације. Лично сам био импресиониран његовим елаборатом о српском језику и хрватској језичкој клептоманији, када је на том конгресу један Словак из незнања наш језик назвао српско-хрватским. Штета што тај бриљантни говор није снимљен…
Иља Числов је био и организатор мноштва међународних културних пројеката, тесно је сарађивао са српском амбасадом у Москви приликом организације многих догађаја и културних пројеката.
На крају подсећања на овог великог човека и изузетног пријатеља српског народа, да кажемо да је Иља озбиљно изучио не само српски језик и историју нашег народа, него и духовно наслеђе Светог Саве. Само Промисао је могла спојити две танане душе, једну српску и једну руску, које су безмерно заволеле културно и духовно наслеђе братског словенског православног народа. Професор Предраг Миодраг као дипломац Духовне академије у Петрограду при Александро-Невској лаври, дугогодишњи професор црквеног појања на Богословском факултету у Београду а потом и Сремским Карловцима, као истински русофил и познавалац руског културног и духовног наслеђа, организовао је младом Иљи једно незаборавно путовање по светињама Косова и Метохије, а потом и Црне Горе, Острога и Цетиња… Опијен благодаћу и духовним наслеђем нашег народа, Иља је до краја живота врхунским преводима и делатним радом, руским људима дочаравао високе домете српске духовности, како у прошлости, тако и у нашој данашњици. Надам се да ће професор Предраг Миодраг наћи снаге да у једном тексту опише ту екскурзију и пренесе своје утиске о овом великом човеку.
Вјечнаја памјат великом сину Русије и свеколиког Славјанства и великом пријатељу српског народа Иљи Михаиловичу Числову.
Иља Числов са српском делегацијом на "бродском" Свесловенском конгресу 2017. године (седми слева)
