Ранко Гојковић
Александар Невски је симбол борбе за очување Православља и због тога га сви словенски православни народи поштују као светитеља, а неки Срби прослављају благоверног кнеза као Крсну славу. Управо Срби имају тај обичај, јединствен међу православним народима. Уместо Небеског Покровитеља, светитеља који се празнује на дан рођења (како је обичај у Русији), у свакој србској породици постоји вишевековни покровитељ, светитељ на чији празник је та породица крштена пре много векова уназад.
У србској престоници Београду, Александра Невског су поштовали као једног од заштитника србске престонице. Његове бесмртне речи «Није Бог у сили, него у Истини!», које је изговарао уочи битака, оставиле су и остављају дубок траг како у србској армији, тако и међу верујућим људима, у србској књижевности и уметности. Срби имају вековно негативно искуство са папистима, србски Патријарх је био једини који није желео да учествује у раду Флорентинског сабора и паписти то не заборављају. Због тога није чудно што је мудри одговор благочестивог кнеза лукавим Латинима, које је Александар Невски протерао са свог двора, изазвао код Срба посебно поштовање. Зато га Срби заиста и поштују као свеправославног заштитника свете вере Христове – како у време мира, тако и у рату.
О, колико би данас и српски и руски политичари могли научити из наслеђа светог благоверног кнеза Александра Невског! Колико је државном вожду потребно духовно смирење, које је он поседовао, непоколебљивост у вери коју је испољавао, државну мудрост и далековидост која га је красила, политичку и дипломатску вештину у мирним временима, али исто тако и високо умеће ратника и војсковође, кад се вера и држава морала бранити и мачем.
А темељ свих тих врлина била је непоколебљива вера у Бога. Поготово је упечатљив моменат уочи чувене Невске битке 1240. године. Младог кнеза наговарају да призна папску духовну власт и супротстави се најезди Татаро-Монгола. Он одлази у цркву Свете Софије у Новгороду, дуго се моли Богу и излази са речима које су обележиле целокупну руску историју – „Није Бог у сили него у Истини. Татаро-Монголи су елементарна непогода која ће проћи, они траже наше ресурсе али не и душу. Паписти траже нашу душу, рат папистима!“ – узвикнуо је велики кнез, излазећи из цркве и одмах је кренуо да скупља војску.
Да је свети кнез Александар био у праву, показује сва каснија историја Русије. Сви западни „походи на Исток“ нису били усмерени само на пуко губљење државног суверенитета, него на потпуно уништење руског идентитета, руске православне цивилизације као такве. Таквим су се показали разни редови под окриљем римског папе, завојевачки покушаји Швеђана Карла XII, такав је био и Кримски рат, насртај Наполеона, Први светски рат, Хилтерова сатанска солдатеска – све су то били походи усмерени на потпуно уништење руске православне цивилизације! И да није руског нуклеарног потенцијала, немојте сумњати да би се исти Запад и данас устезао од покушаја потпуног уништења руске цивилизације!? То нам показује и данашња геополитичка слика света.
Молитвама светог Александра Невског и свих светих, Господе Исусе Христе, Сине Божији, спаси и сачувај наш руски и србски род православни.
