Ранко Гојковић
У Републици Српској 12. априла се традиционално обележава Дан руских добровољаца. Учесник тих свечаности 2024. године у граду Вишеграду био је и председник «Руског Сабрања у Србији», публициста и преводилац, стални аутор Руске Народне Линије, Ранко Гојковић. Редакција РНЛ и руководство Руског Сабрања опуномоћило је господина Ранка да у име «Руског Сабрања» и «Руске Народне Линије» узме учешће у свечаностима. Његов извештај о путовању предлажемо пажњи читалаца.
† † †
«Из руске крви проливене у Србији, израшће и србска слава» - писао је још Достојевски. То треба да запамте неспособни српски политичари, за које је „европски пут једини пут за Србију“. Господа политичари слично могу да говоре само у своје име, јер Европа, која подржава процват нацифашизма и проливање руске крви у Украјини, није и не може бити идеал коме тежи србски народ. Таква је позиција србског народа како у Србији и у Републици Српској, тако и у Црној Гори. Разлика је само у томе што је у Републици Српској тога свесно и њено руководство, њена политичка елита.
Сведочанство тих речи представља и празник који се већ више од деценије обележава у Републици Српској – «Дан руских добровољаца». По одлуци владе Републике Српске тај дан се обележава 12. априла под тим називом и представља дан сећања на руске добровољце који су се борили у ратовима у Србској Крајини, у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Неколико стотина руских добровољаца ратовали су у Југославији у ратовима 90-их година ХХ века. Србски народ памти и моћан добровољачки покрет у борби балканских народа за слободу, који су подржавали словенофили и велики Ф.М. Достојевски. Симболично је да је управо 12. априла 1877. године Император Александр II објавио рат Турској и покренуо руску војску на Балкан.
На гори Заглавак изнад Вишеграда 12. априла 1993. године одиграла се битка у којој су се заједничке снаге Војске Републике Српске и руских добровољаца одупрле муџахединима под руководством ратног злочинца Алије Изетбеговића. Симболично је да су у том сукобу представници два братска народа – Срба и Руса – раме уз раме одбили нападе муџахедина које је подржавао Запад, спречивши самим тим нови геноцид који је претио србском народу. У борбама на гори Заглавак погинули су руски добровољци Владимир Сафонов, Дмитриј Попов и најмлађи заштитник Константин Богословски.
Аутор покрај гроба Константина Богословског, Вишеград, 12. април 2024
Залагањима патриота из организације «Србско-Руски Завет» 2011. године је у граду Вишеграду (Република Српска) био откривен споменик Русима који су се борили и погинули у Отаџбинским ратовима србског народа током 90-их година ХХ века.
Слева надесно: Ранко Гојковић (Руско Сабрање), Љубиша Ристић (Србско-Руски Завет) и Миодраг Којић (Друштво за заштиту ћирилице Добрица Ерић) покрај споменика руским добровољцима у Вишеграду
Од тада се тај дан традиционално свечано обележава сваке године. И ове 2024 године, 12. априла, на дан знамените битке на гори Заглавак, у Вишеграду је тај празник достојно обележен. Ваш покорни слуга је присуствовао догађајима у Вишеграду посвећеним том празнику, о чему следи кратак извештај.
Празновање «Дана руских добровољаца» почело је 11. априла увече пројекцијом филма о Светом Сави у продукцији ТВ канала «Спас» из Русије. Пројекција филма «Свети Сава. Руска боја на србској застави» одржана је у биоскопу знаменитог «Каменграда» у Вишеграду, задивљујућег комплекса који је настао залагањем великог србског режисера Емира Кустурице.
Следећег дана, 12. априла, у 11 часова јутра, поред поменутог споменика руским добровољцима у црквеној порти, после одсвираних химни Републике Српске, Србије и Русије, тројица свештеника СПЦ одслужили су парастос за погинуле руске добровољце. Посебно радује чињеница да је том догађају присуствовао велики број младих људи, средњошколаца Вишеграда. После парастоса кратким говором присутнима су се обратили Саво Цвијетиновић, председник удружења «Србско-Руски Завет», затим Радан Остојић, председник «Борачког Савеза Републике Српске» и на крају, градоначелник Вишеграда Младен Ђуревић
Посебна пажња указана је Александру Кравченку, руском добровољцу који се пре 26 година борио за слободу Срба на гори Заглавак. Он је у Вишеград стигао са кћерком, која је показала да хероји рађају хероје, његова малолетна кћерка је у својству волонтера пројавила хероизам за време недавног терористичког акта у Москви.
Саша Кравченко са кћерком, Вишеград, 12. април 2024. године
Уочи празника руских добровољаца изашла је из штампе књига Саше Кравченка «Руски добровољци» на србском језику. Изражавам бескрајну благодарност Саши за његову борбу, као и благодарност за књигу коју ми је поклонио са посветом.
Књига Александра Кравченка на србском језику
Са своје стране, за време свечаног ручка поклонио сам Саши и градоначелнику Вишеграда господину Ђуревићу књигу «Руси нису издали» Бориса Земцова, Сашиног ратног друга у боју на Заглавку, коју сам имао част да преведем на србски језик.
Књига Бориса Земцова на србском језику
После парастоса, у галерији Дома културе у Вишеграду отворена је изузетна изложба фотографија Србског одељења Руског географског друштва под називом: «Русија најлепша земља». После пригодног говора изложбу је отворио Др Мирољуб А. Милинчић, професор Географског факултета Универзитета у Београду и директор центра Руског географског друштва у Србији.
Изложба фоитографија "Русија најлепша земља"
После изложбе, за учеснике и госте догађаја у хотелу Вишеград организован је празнични ручак уз звуке србских народних гусала и рецитовање песама.
На крају да кажем да су представници србско-руског удружења «Завет», Саво Цвијетиновић и Његослав Миливојевић, у кабинету градоначелника Вишеграда уручили поклон – спомен-плочу у част првог Руског Цара Ивана Грозног, чијим венама је текла и србска крв. Спомен-плоча представља поклон козачког атамана, генерал-пуковника Валерија Камшилова, који је и сам био учесник борбених дејстава у Босни и Херцеговини.
Слева надесно: Његослав Миливојевић, Младен Ђуревић и Саво Цвијетиновић
И из ових догађаја видимо да нема туђиг ратова. Та чињеница, да су се Срби и Руси у свим ратовима борили на правој страни историје, не сме се скривати. Они су се заједно борили у многим ратовима. Заједно ратују и данас. СВО је у ствари србско-руска операција чишћења света од нацистичког олоша, започета пре 25 година дивљачким бомбардовањем Србије. Завршиће се као и увек – победом Русије. Биће то наша заједничка победа.
Извор: Руска Народна Линија
Превод са руског: Саборник
Фото: Лична архива
