Ранко Гојковић
На почетку овог кратког осврта на један избљувак мржње једног бившег врхунског спортисте према једном активном врхунском спортисти, желим да кажем да сам још пре 15 година избацио телевизор из куће да не бих губио време на шићарџијске серијале или спортске преносе. Међутим, понеки видео снимак мора се одгледати, поред списатељског и преводилачког рада, трудим се да будем и друштвено информисан човек. Морам да признам да ме обухватила језа гледајући и слушајући како зајапурено и са километра видљивим несмирењем (он не схвата у својој „преучености“ од кога долази смирење а од кога несмирење) Љубодраг Симоновић пљује по Новаку Ђоковићу. Цитираћу делић тог несмирења који избљува Љубодраг Симоновић:
Ђоковић није отишао из Србије само због тога да би избегао да плаћа порез држави Србији, већ да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник другог света.
То је главни разлог што се понаша као достојанствени „светски шампион“ и као такав као достојни представник србског народа, већ као циркуски кловн. Он на тај начин покушава да се додвори „господи“ са Запада и премости провалију која зјапи између његовог „примитивног порекла“ и елитистичког статуса који је резервисан за Западну „господу“ и који он настоји да стекне.
Новак Ђоковић је циркуски гладијатор, полуписмени јадник који ни основну школу није завршио.
Наравно да нисам Ђоковићев адвокат, нити било чији залуђени фан, наравно да се Ђоковићу може понешто замерити као и сваком живом човеку, међутим, било који непристрасан човек ће у овом цитату поред лажи видети и мржњу и завист, а никако борбу за Истину. Новак је толико нападан од прозападне либералне олоши и никада ми није ни на памет падало да га браним од њих, али после овог избљувка мржње од стране једног комуњаре, не могу да не реагујем. Заиста је примитивно оптужити Новака да је отишао на Запад да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник другог света. Ни један наш спортиста на том Западу није толико указивао на своје србство и није толико прозивао Запад због бомбардовања Србије. Ни један спортиста у савременој историји спорта није доживео толике неправде од стране „колективног Запада“ и због сопствених уверења ризиковао крај каријере. Дакле, срамна оптужба.
Срамно и одвратно је и етикетирање Ђоковића као „полуписменог јадника који ни основну школу није завршио“. Али то не чуди од једног комуњаре кад се има у виду шта Ђоковић зна, а шта Љубодраг не зна.
Ђоковић зна и то је доказао – да се све може уз помози Боже! Смирено је примио протеривање са УСА опена, смирено је примио затварање и шиканирање и протеривање са Аустралијан опена. Васељенска неправда, не знам како би се преучени Љубодраг понео у таквој ситуацији, али „полуписмени Ђоковић“ чини генијалну и једину могућу исправну ствар. Иде на поклоњење светом Василију Острошком Чудотворцу и другим православним светињама, крсти децу и уз Божију помоћ припрема одговор западним глобалистима који су мислили да су га уништили омогућавајући Надалу да га претекне у броју освојених великих шлемова.
И његово понашање у Паризу опраће многе његове грехе. После сатанистичког отварања Олимпијских игара, Ђоковић је после сваке победе у Паризу демонстративно вадио Православни Крст показујући сатанистичкој глобалистичкој олоши и домаћој комуњарској олоши да вечно важи порука са Небеса коју је видео Цар Константин уочи боја са Максенцијем – видео је на Небу велики Крст на коме је писало – Овим Побеђуј! Поштовањем тог Крста који је добио од монаха на Хиландару, Новак је побеђивао и уздигао се орбиталама високо изнад свих комуњара и лажних моралиста.
Као неко ко годинама указује на сатанску суштину западне цивилизације и савременог глобализма који је постао истински претеча зацарења сина погибли антихриста, наравно да се слажем са појединим критичким ставовима Љубодрага Симоновића према тој ситуацији. Међутим, његове опсервације нису Истина, него полуистина, која је често опаснија од лажи. У ХХ веку имали смо три богоборачке државне идеологије, нацизам који је на место Бога поставио нацију, фашизам који је на место Бога поставио државу и комунизам који је на место Бога поставио класу. Све три су пропале оставивши иза себе реке невине људске крви.
На жалост, Љубодраг је остао заточник те треће богоборачке идеологије и он до пуне Истине не може докучити из једноставног разлога – комуњаре нису спознале Онога Који је Пут, Истина и Живот.
Закључак се намеће сам од себе - окорели безбожни комунисти и глобалистистички либерални сатанисти – духовна су браћа.
Фото: Снимак екрана
