Ранко Гојковић
Не можемо не бити благодарни због оног апела оца Саше и дивних емисија у којима он и отац Горан тумаче многе појаве у нашој земљи и нашој Цркви. Са друге стране, свакако да живот на Западу има и својих минуса и да информације путем интернета не могу пружити пуну слику о стању у србском друштву. Свакако да бих ја лично а верујем и сва браћа и сестре које учествују у организацији Литија, били пресрећни да наш клир као и у ЦГ преузме вођство Литијским покретом и ту се апсолутно слажем са оцем Јованом. Али то не зависи од нас, „техничких“ организатора Литијског покрета, то зависи од нашег клира, срећни смо због стеченог благослова али би били срећнији да Литијски покрет преузме клир као што је био случај у ЦГ.
Нимало не сумњајући у добре намере оца Саше и оца Горана, морам рећи да се не слажем са позитивном оценом сваконедељних шетњи монаха-немонаха Антонија. То је њихово мишљење, као што је моје мишљење да такав аутистични и неблагодатни и неблагословени (осим ако не рачунамо благосиљање самог себе) начин борбе има више штете него користи. Већ је помало мучно хапшење монаха-немонаха које се понавља из године у годину, да би се брже-боље пустио и наставио са пљувањем свих оних који се не слажу са његовим аутистичним начином борбе. Већ годинама слушамо од тог човека скандирања „Вучићу педеру“ и „Вучићу шиптару“ испред владе Србије, да ли је то начин борбе и понашања православног монаха који треба подржати? Опростите драги оци, ја то не могу подржати, а што се тиче Вучића, мислим да он може само да буде благодаран таквом „противнику“ па је због тога осуо паљбу по истинским организаторима Литија а Антонија прогласио за организатора истих!!! Ја не поричем да ће у датом тренутку можда бити неопходна и мученичка крв зарад неког вишег циља, али то мора бити смислена жртва, 17 септембра би таква жртва била апсолутно бесмислена. То је под један, а под два, није истина да народ није изашао и 17 септембра, али није могло бити никакве озбиљне организације када су сва окупљања била забрањена и када су они који су званично пријавили скуп за 17 који је потом забрањен, који су били против организованог отпора шетњи содомиста и све време се нису мрднули од Храма Светог Саве (мислим на Антиглобалисте), а данас нападају организаторе претходне три Литије са којима су били заједно пре 17. септембра. У тој ситуацији су истински организатори Литијског покрета изашли пред кордоне и заједно са монаштвом читали молитве да не падне србска крв што су прижељкивали западни амбасадори и содомисти-сатанисти, а данас нас оптужују за „млакост“ они који су званично пријавили скуп за тај дан али их пред кордонима није било. Ми, организатори ове три Литије и данашње, четврте (ово пишем 2. октобра на дан четврте Литије, после одслушане емисије са учешћем поштованих отаца) имамо благослов за црквене Литије а не протесте, немамо ништа против протеста, свесни смо да су многи људи огорчени и да нису сви који су учествовали у Литијама само за њихов црквени карактер, али ми као људи са црквеном свешћу смо морали инсистирати на црквеном карактеру Литија, тиме исказујући и поштовање према добијеном благослову. Не бранимо онима код којих револуционарна свест преовлађује над црквеном, да организују „протестне Литије“, нико им не брани да их пријаве и организују, али оно што су пријавили и организовали организатори ових Литија имало је и имаће црквени карактер.
Желео бих истаћи и чињеницу да се Литијски покрет определио за наставак "одбране светиња" како је то било и у Црној Гори. Ради се, прво, о одбрани светиње породице, затим о одбрани светиње Косова и Метохије и светиња на тој светој србској земљи и као треће, о одбрани светиње братских односа са православном руском браћом коју су утемељили становници Небеске Србије и Свете Русије. Већ смо критиковани што смо проширили опсег захтева Литијског покрета са одбране светиње породице на ове остале, многи мисле да то води до разводњавања Литијског покрета, тако да би проширење тих захтева и на попис (који јесте заиста веома важно питање) представљало заиста разводњавање идеје "одбране светиња" због којих је Литијски покрет и настао.
Понављам, нимало не сумњајући у најбоље намере часних отаца које изузетно поштујем (ово није написано реда ради него Истине ради), морам рећи да је пре изношења вредносних критеријума неопходно добро познавати ситуацију, јер се информисањем само са друштвених мрежа или од прелешћених људи било да носе мантију или је не носе, не може стећи истинита слика о свему што се догађало и што се догађа у вези са Литијским покретом у Србији.
Извињавам се због мало неповезаности, текст је писан „на брзу руку“ одмах по одслушаној емисији, у јутарњим часовима на дан Литије…
Фото: Снимак екрана
