Ранко Гојковић
На наговор руских пријатеља, своје честе посете Русији почео сам последњих година бележити као неку врсту путописа. Последња посета западној српској престоници је оставила на мене дубок утисак, па нисам могао одолети да не опишем и ту посету Бања Луци од 15 до 18 децембра 2019. године. Као већ редован посетилац „Међународних конференција о Јасеновцу“ (учествовао на три последње конференције - 2011, 2014, 2018) не могу да не приметим да се престоница Републике Српске мења из године у годину и да израста у јак привредни, политички и културни центар нашег народа. Прошле године, поред конференције о Јасеновцу у мају месецу, учествовао сам и у догађајима везаним за освештање темеља српско-руског храма (са три олтара - једним посвећеним Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом, други је посвећен Светом Цару Николају и Царским мученицима и трећи - Вазнесењу Господњем) и српско-руског духовног центра, као и у промоцији књиге „Свети Цар“. Тада нисам могао ни сањати да ће Господ тако уредити да после годину дана од тог догађаја, у Бања Луку долазим, између осталог, и у својству члана Управног одбора "Православне фондације" која је донирала 3,5 хиљаде евра управо за изградњу поменутог храма и духовног центра, чијем сам освећењу темеља присуствовао. Заиста, све што се уради у славу Божију и Божијих угодника, наиђе на вишеструки отклик Небеса, па тако и моја љубав према Светом Цару, спасиоцу Србадије, очигледно наилази на шчедра уздарја. О томе, о многим сусретима и новим познанствима у западној престоници Србадије, нешто више у тексту који следи...
У компанији са председником „Удружења за одбрану ћирилице – Добрица Ерић“, учествовао сам 16 и 17. децембра на две промоције књига – академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“ и књиге „Суворов – непобедиви Христов војник“ коју сам приредио и за коју сам написао предговор и превео текстове са руског.
Но, пре тога, 15. децембра, право са пута, само оставивши ствари у хотелу, хитамо на завршну свечаност манифестације „Дани Српске Крајине у Бања Луци“. Уз историјско подсећање на стварање Републике Српске Крајине и промоцију књиге „Бљесак“, Крајишници су организовали мини сајам домаћих радиности кроз који је 11 излагача представило крајишке регије (Далмација, Лика, Кордун, Банија, Славонија) као и предиван коктел са посном храном за све учеснике и госте „Дана Српске Крајине у Бања Луци“. Манифестацију је организовао Сабор Крајишких удружења који чине удружења и појединци прогнани из Републике Српске Крајине и Хрватске. Примећујем велику енергију Драгана Крошњара и његових сарадника, чланова Сабра Крајишника, током свих манифестација о којима пишем...
Сутрадан, 16. децембра, поред промоције поменуте књиге академика Крестића, промовисана је и књига „Деца у логорима НДХ“ аутора Данице Каће Чоловић, коју је издао "Крајишки привредник" из Београда. Поред моје маленкости, о књигама говоре Милорад Којић, др Мирјана Стојисављевић, Драган Крошњар и Марија Божић.
Слева надесно: Драган Крошњар, Ранко Гојковић, Миодраг Којић, Мирјана Стојисављевић, Марија Божић
У оквиру Народне библиотеке Републике Српске налази се и Руски културни центар „Руски свет“ са веома пријатном салом за одржавање таквих догађаја као што су презентације књига. Сутрадан, на промоцији књиге о Суворову, поред мене је Миодраг Којић, у име издавача, удружења „Ћирилица“.
Ранко Гојковић и Миодраг Којић
У окружењу руских књига, где вас са зидова посматрају великани руске књижевности и културе, у окружењу полица са руским књигама, са зидовима украшеним прелепим сликама велелепних руских храмова и знаменитих културно-историјских споменика, поштоваоцу руске историје, књижевности и културе посебно је инспиративно говорити. Кад се томе дода урођена гостољубивост Бањалучана, њихова заинтересованост за тему (о чему говорнику сведоче њихове ужарене очи док слушају), велики број младих људи који се не либе да постављају веома интересантна и интелигентна питања, када се томе дода и веома љубазна, умна и надасве веома лепа директора Руског културног центра у чијим просторијама су одржане промоције, наравно да презентације у таквој атмосфери остају урезане како у памћењу, тако и у души, па се са радошћу очекује нека нова прилика за наступ у западној престоници Србадије…
Било би грехота завршити причу о тим промоцијама а не поменути „главног кривца“ за промоцију књиге о Суворову, мог старог зналца и пријатеља и брата, великог српског благотворитеља, Предрага Адамовића, власника књижаре „Ризница“ у Бања Луци. Са својом братијом из „Баштионика“ већ се окитио престижном наградом „Вечерњих Новости“ и са сигурношћу се може рећи да тај велики национални прегалац постаје један од симбола западне српске престонице. Брате Пеђа, нека ти Господ подари здравља и снаге да нас још много година надахњујеш својим добротворним делањем…
Друга важна мисија у мојој посети Бања Луци тицала се Православне фондације. Будући да сам члан Управног одбора Православне фондације, припала ми је дужност и част да уручим признаницу са уплатом 3, 5 хиљада евра за Српско-руски храм и духовни центар који се гради у Бања Луци, протојереју Драгану Максимовићу, задуженом за радове на изградњи храма. Наравно, не због хвалисања, него због свих оних дивних људи који су се одазвали на позив "Православне фондације" у новембру 2019. године, на Свете Враче, и приложили од срца своја средства, прилажемо ову захвалницу поменутој фондацији за уплаћена средства. Потврду-захвалницу уручио ми је поменути протојереј Драган Максимовић, старешина храма Христа Спаса у Бања Луци, човек задужен за грађевинске радове на српско-руском храму и духовном центру...
На Саборнику смо већ писали о Донаторској вечери у „Вили Јелена“ у Београду, да кажемо да је у тренутку писања овог текста већ уплаћен новац и за обнову храма на Михољској Превлаци у Црној Гори (исти износ као за Бања Луку). Ускоро се очекује и уплата десет хиљада евра за Србе на Косову и Метохији и сви донатори ће имати могућност да осете да су део једне лепе српске приче, да осете да су били део скупа Србадије и истинских српских пријатеља, скупа иза кога остаје дубоки благочестиви траг…
Уз топло гостопримство, отац Драган је пренео благодарност владике Јефрема за донацију Српско-руском храму и духовном центру и на крају ме испратио са лепим поклонима у виду књига, роковника и календара Бањалучке епархије...
Наравно, уз неизбежно фотографисање испред предивног храма Христа Спаситеља у Бања Луци…
Имајући у виду да су касниле банкарске трансакције, имајући у виду заузетост свештенства у данима уочи светог Николе, као и мој прилично згуснути распоред приликом боравка у Бања Луци, уручење грамате-захвалнице је остављено за неку другу прилику… Свакако је најважније да је новац за изградњу српско-руског храма уплаћен. Надам се у Бога да ће приликом завршетка изградње и будућег свечаног освештања поменутог храма и духовног центра у Бања Луци, иза „Православне фондације“ бити још мноштво оваквих светлих дела, на ползу наше вере, народа и Отаџбине. Амин Боже дај…
Трећи део утисака са последње посете Бања Луци, тиче се неколико веома интересантних састанака и познанстава. Уз већ поменутог Драгана Крошњара, посебно задовољство ми представља и чињеница да сам коначно упознао човека о коме сам слушао толико топлих речи од појединих пријатеља. Дане Чанковић, као и брат Пеђа, полако постају заштитни знаци српске патриотске Бања Луке. Брате Дане, Божије помоћи у твом патриотском раду на раскринкавању лажи о Србима и зближавању са православном руском браћом…
Дане Чанковић и Ранко Гојковић, покрај бисте светог Цара Николаја II
Познанство са Милорадом Којићем, директором „Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица“ при Министарству правде Републике Српске, показује нам да по питању заштите идентитета и чувања сећања на српске жртве, Република Српска далеко предњачи пред „старијом сестром“ Србијом. Интересантно је да сам господина Којића вече уочи сусрета са њим, слушао у једној телевизијској емисији где је веома утемељено говорио о пакленом плану да се наметнутим судским одлукама спречи свако негирање геноцида у Сребреници и тиме практично спречи утврђивање праве истине о догађајима у том граду. Из разговора са господином Којићем, више је него јасно да у ресорним министарствима Републике Српске није могуће да поједини владини институти раде на „туђманизацији српске историје“ као што је то, на жалост, данас случај у Србији. Господин Којић, који нас је веома топло примио у свом кабинету у згради владе Републике Српске, показује да су људи од интегритета који истински воле своју државу и свој народ, непремостива препрека рушењу најмлађе српске државе…
Закључак који се може извући како из посете западној српској престоници, тако и из деловања Православне фондације, може се сумирати у једној реченици - биће српства и Србије, док је такве Србадије...
Фото галерија:
Отац Драган Максимовић и Ранко Гојковић
На градилишту будућег српско-руског храма и духовног центра
Плакат за промоцију књиге "Суворов - непобедиви Христов војник" у Бања Луци
