Kако се гради једна политичка каријера у мантији
Кад се монах преобрати у говорника за CNN медије, кад владика више времена проводи с амбасадорима него с свештенством и народом, а кад му медији блиски западним интересима истичу епископство као политичу позицију, онда је крајње време да питамо:
Ко је овај човек који годинама шета од трона до трибине, од олтара до телевизије, од домаћих политичара у региону до немачких политичара и бирократа Брисела – а никад до смирења?
Хронологија превртљивости:
2008.година – док је патријарх Павле на самрти, Григорије (преко америчког амбасадора Чарлса Инглиша, према Викиликсу) тражи његову смену. За патријарха, каже, треба неко „млад и харизматичан“. Ко? «Гледајмо се у очи» а заправо погледај у огледало.
2009.година – блискост са Борисом Тадићем (његов „омиљени владика“) и почетак утицаја у Источној Херцеговини – пензионисање владике Атанасија (оцеубиство) елиминише епископа Василија (чији је утицај унутар СПЦ у Босни и Херцеговини доминантан), преузима регион, утврђује економску базу у Требињу.
2010.година – после пораза Вука Јеремића на изборима – Григорије мења фокус: у кампањи на N1 отворено напада Вучића, а у РС тајно подрива Додика (који га је свесрдно помагао до тада, још једно оцеубиство).
април 2017. – Додик проглашава америчку амбасадорку Морин Кормак за непожељну. Григорије организује свечани пријем у њену част у Фочи! То није гаф. То је порука.
фебруар 2021., у интервјуу за DW: „Никада нећу бити политичар“ – али одмах потом себе упоређује с Ђинђићем, Станболићем, Ивановићем. Исто тада каже да ће увек говорити „оно што мисли“ јер има „одговорност према истини“. Истина? Или интерес? Нисмо чули превише критика од владике Григорија на рачун глобализма, ковид експеримента, или критике NATO, Сороша, уплитања запада у Украјнске унутрашње прилике које су на крају довеле до рата са Русијом и сличних шкакљивих тема које не одговарају ушима западних моћника.
Језгро његовог деловања: нема послушања – нема благослова
Уместо да буде глас покајања, постао је глас западних сценариста и редитеља.
Уместо да седи у келији или проповеда са амвона, он седи на кафи с амбасадорима, често без мантије у кошуљи, раскалашно, насмејано са пријатељима из круга2 који се не стиде да говоре најгоре ствари о српском народу у складу са агендом глобалиста.
Уместо да љуби икону, он љуби лобисте.
Григорије не признаје ауторитет – ни патријарха, ни Сабор, ни председника, ни Бога ако му се не уклапа у геополитику. Његов став према Додику је доказ – од блискости и међусобне подршке до издаје и саботажа, чим Додик падне у немилост Америке.
То није пастир. То је ИЗВОЂАЧ РАДОВА.
Питања без одговора, а са превише доказа
Ко финансира његове наступе, путовања, медијску подршку?
Како један владика стиже на све дипломатске пријеме и утицајне телевизије у кључним тренуцима?
Како да се баш његово име појављује у извештајима Викиликса о утицају на избор патријарха?
И зашто управо он делује као дугорочни пројекат формирања „другачије СПЦ“, једне «отворене», савремене, антипатријархалне, антидуховне институције?
Где има дима – има и оперативаца.
Црква није сцена за амбицију. Црква је Голгота и Васкрсење . Црква је СПАСЕЊЕ.
Ко жели да буде све – тај неће бити ништа.
Ко не слуша Цркву – тај не служи Цркви, већ себи или противницима Цркве.
Ко се кити туђим поразима, туђе крстове користи као степенице за сопствену каријеру.
Владика који „неће да буде патријарх“ – али хоће да одређује ко сме бити.
Владика који „неће у политику“ – али хоће да води опозицију и да мења власт у Србији, Црној Гори, Републици Српској.
Владика који „говори истину“ – али сваке годину другачију.
Црква и унутрашње агентуре
Григорије није личност Сабора, ни саборности. Он је индивидуалиста. Он не служи Цркви, већ жели да Црква служи њему. Он је ПРОЈЕКАТ ПОДЕЛЕ.
И докле год ћутимо, његови интервјуи су јачи од Јеванђеља, а његови говори од Апостолских правила.
Ово није напад. Сви верни који трпе да се на очиглед народа распреда о трону, а да се не говори о Распећу-жртви-покајању-преумљењу морају у виду имати чињенице и стражити над собом.
„Не можете служити Богу и мамону.“ (Мт. 6,24)
„Сваки дом у себи раздељен – пропашће.“ (Лк. 11,17)
А СПЦ није ничија сцена. Није ни твоја, Гргуре. Поготово не твоја!
Извор: Наука и култура
Извор: 083.ПОРТАЛ