Осамнаеста смотра дечјег фолклора ,,У сусрет Видовдану“ одржана другог јуна у манастиру Свети Архангели код Призрена
- Па како да и мени старој срце данас не заигра, а сузе радоснице не потеку низ лице, куд оволике лепоте окупљене на једном месту? А све наша деца, наш живот, наша нада... Да и зидови порушених Светих Аранђела проговоре...- шапуће једна бака из Призрена нешто млађој од ње суграђанки, посматрајући како у манастирску порту, једни за другим пристижу фолклорни ансамбли деце из разних делова Косова и Метохије .
И заиста, прелетех погледом по манастирској порти, а она расцветала. Неколико стотина деце се размилело по порти, једни заузели место крај ограде, други се наслонили на зидове манастирске цркве, трећи се поређали крај гроба Цара Душана, четврти попунили свако празно место на степеништима, пети се са каменог моста загледали у Бистрицу, шести се сликају крај процветалих ружа... Очи ми заиграше од мноштва боја на народној ношњи коју је свако од њих данас обукло. Па просто да не зна човек чему пре да се диви. Да л везовима на белим кошуљама и мушким и женским, да л белини призренске свиле, ил сукњама ишараним вијугама, везом и чипкама, да л бошчама тканим од памука ил оним појасевима од вуне, да л јелецима украшеним златним гајтанима ил оним другим у тамнијој нијански са крупним ручно прављеним дугмадима, да л оним дивним ресама преко струка, ил оним што са марама свилених красе главе девојчица ил се нежно спуштају преко плетеница, да л везеним чарапама, ил оним исплетеним у мноштву боја, дал назувцима ил опанцима? Да л антеријама, доламама, гуњевима, минтанима, да л шајкачама, шубарама, прегачама... Да л везу ил тканицама? Једноставно, не зна човек који је део од тих силних ношњи лепши од којег. А тек сјај око врата нанизаних дуката и бисера, и шнала од филиграна уметнутих у косу ил уденутих у разнобојне мараме... Ех, па још све то уклопљено са лепотом тих малих чувара традиције пристиглих из Косовске Каменице, Готовуше, Косовске Митровице, Лепосавића, Лешка, Угљара, Велике Хоче, Косова Поља, Грачанице, Лапљег села, Штрпца, Бадовца, Гораждевца... Па ти румени обрашчићи и код дечака и код девојчица, очи жељне нових сусрета, а зуби као ниске бисера... Лепота коју су вековима описивали народни певачи и опевали је у песмама, које су уз ношњу и младост испуниле порту манастирку, а потом и коло, песма, хармоника и фрула, скакутање и гласови...
А одонуд жубор Бистрице изазван сунцем са Шаре...а млади поседали по трави ... Па како да се и призренске баке не радују, и како да се не радује стари уча Тома Томић из Драјчића, кад у опустелој Средачкој жупи, српске деце готово да и нема годинама...
-Радуј се Царе Душане, па ово је наша нада, има нас још упркос притисцима и разним покушајима да нас сломе!- опет чух у паузи између песама нечије речи.
-Хвала Богу да смо сви заједно овде и да се радујемо нашој деци. Ми се трудимо да деца, одакле год да долазе, буду домаћини овде у манастиру, да осете да је ово њихова кућа и да ће увек бити отворена за њих, по благослову нашег епископа Теодосија - огласио се поздравним словом игуман манастира архимандрит Михајло, без чије подршке и помоћи ово сабрање у манастиру не би овако изгледало.
-Кад вас видим радује ми се срце и душа и увек ћемо вас овако дочекивати и веровати у Бога, да се обожимо, да се умножимо и да ми православни Срби кроз игру, песму и весеље покажемо да смо народ радостан, народ вере и народ Бога-додао је отац Михајло.
И док су се фолклорни ансамбли надметали ко ће боље извести припремљено коло, ил отпевати песму, у другом делу порте, баш тамо где су их од Бистрице одвајале рушевине некадашње манастирске библиотеке, нека деца су показивала други свој дар. Бојама су преносили на платно лепоту која их окружује, ил речима ткали нову зиданицу за манастир.
Број окупљених говори да смо истрајни, да смо одлучни да останемо и опстанемо на нашим просторима
- Ево окружени смо чуварима српске баштине. Они доносе на сцену овог фестивала сву ту раскош, умеће, традицију свога места, локалитета, са кога долазе. Долазе са пуно елана, са пуно среће, са пуно задовољства да се упознају са својим вршњацима широм Косова и Метохије и то је нешто што остаје урезано у њима. Ово није само фестивал игре и песме, ово је фестивал где деца обдарена за сликање и литерарно писање стварају на тему локалитета, где се налазимо, пре свега Св. Архангела. Они овде на најдиректнији начин науче још нешто што нису знали и све те вредности и сву ту силину уносе у себе и владаће сутра као људи са тиме – показујући око себе упознаје нас са циљем манифестације Ђорђе Лакушић, председник Савеза аматера Косова и Метохије и директор КУД „Копаоник”.
Он је за наш лист казао да сматра да је упркос погоршаној безбедности и лошој атмосфери последњиха дана на Косову и Метохији, долазак оволиког броја деце у Призрен порука да је страх побеђен.
-Ово је једна лепа манифестација која траје 18 година и која је из године у године све масовнија. Данас је са нама око 700 учесника, 16 културно - уметничких друштва, од 24 колико их имамо на Косову и Метохији. Диван је програм био, дивне су поруке послате одавде, с обзиром на сва лоша дешавања уназад неколико дана. Оваквим једним фестивалом шаљемо поруке свима и ко жели да чује и ко не жели да чује, и ко жели да види и ко не жели да види. Ипак ће морати да нас примете, јер пролазимо поред њих, ово је маса: 700 учесника и триста људи који посматра. То је број који говори да смо истрајни, да смо одлучни да останемо и опстанемо на нашим просторима уз подршку и помоћ оних који нам помажу. Бог је велики опстаћемо.
Дечја смотра фолклора ,,У сусрет Видовдану“ из године у годину, мења локалитет, јер фестивал има едукативни карактер за децу.
- Ту је едукација из области културне баштине, верске баштине. Ми смо одржали овакав фестивал у портама манастира Драганац, Грачанице, Бањске и били смо овде пре три године. И ево нас опет овде и могу да наговестим да ћемо наредних пар година остати овде, јер одавде све видимо-казао је Лакушић.
Он је додао да има наговештаја и да се у наредним годинама на фестивал пријаве и културно-уметничка друштва из других делова Србије, као и неки наши ансамбли из дијаспоре:
- Данас смо овде имали као госта уметничког руководиоца једног КУД-а које ради у Аустрији и питао ме да ли они могу следеће године да буду учесници и мислим да ћемо успети са тиме. Заиста су Свети Архангели свето место.
Учесницима ове манифестације су додељивани и пехари, и то крај платна на којем је приказано крунисање цара Душана. И заиста изгледало је да се све на двору и дешава, јер та деца, ту окупљена, су певала и играла царски, у њиховим очима се могао видети и понос и пркос, уз понеки налет дечачког стида, што су окружени толиким бројем својих вршњака, игуманом, свештеницима и публиком.
Сви учесници ове дивне манифестације су заједно са окупљенима одиграли једно коло око зидина манастира и то је прилог учесника манифестације за обнову манастира.
- Наша је велика жеља да се обнављају манастири, који су у рушевинама јер обновом манастира обнављамо себе и духовно се уздижемо. Срби јесу вечни зато што имамо веру у Бога, зато што знамо шта радимо и то што ми радимо не би требало никоме да смета, јер ми смо народ који воли живот, духовно посвећен, народ са достојном историјом, са достојном традицијом и жеља нам је да све пренесемо на ову децу и да вековно трајемо. Овде смо вековно трајали, овде је задужбина цара Душана. И трајаћемо. - поручио је Ђорђе Лакушић са сабрања у Светим Архангелима.
Манифестацију ,,У Сусрет Видовдану“ организује Савез аматера Косова и Метохије, Дом културе „Грачаница” и манастир Светих Архангела, а подржава је Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство културе Републике Србије и Општина Грачаница.
