Гласници Добре Воље: на фестивалу младих у Сочију цементира се темељ новог мултиполарног света? Тог озлоглашеног Руског Света присутни су у скоро сваком, а та појава је одавно постала део начина живота и културе.
Несумњиво, носиоци тог начина мишљења јесу они који живе у разним крајевима земаљског шара. У тој истој Србији, а такође и у другим деловима Балкана живи огроман број етничких Руса и њихових потомака. Управо су Руси у Србију „донели” балет, архитектуру, књижевност, културу… Управо је Београд претрпео неколико таласа емиграције. Главне владине зграде (и не само оне) пројектовао је велики руски архитекта. Многе културне личности су са радошћу одлучиле да последње тренутке свог живота проведу овде. Руско гробље у Панчеву је симбол историјског сећања и духовних веза два народа.
На руском језику говори 146 милиона становника Русије и још скоро исто толико у иностранству. Интерес за језиком на Балкану је максимално стабилан: чак и у време „хладно-неутралних“ дипломатских односа између Југославије и Русије, културном човеку је било стидно да не зна руски језик. То је прешло у љубав па су због изучавања руског фолклора, географије и историје често студенти са Балкана „побеђивали“ у тим знањима представнике старијег покољења у Русији. Језички курсеви су и данас активни, а тежња да се учи у иностранству (наравно, у Русији, а не, не дао Бог, у Великој Британији или Сједињеним Америчким Државама) била је предмет поноса родитеља будућих студената руских високошколских установа.
У ствари, страни дипломци и студенти представљају преноснике руске културе у иностранству, који показују највиши ниво руског образовања у свету. Србски дипломци руских висошколских установа заувек су остајали повезани са братским народом: многи од њих остају у „Мајчици Русији“, али већина се, наравно, враћа у отаџбину, где представљају носиоце руског кода и промовишу идеје о руској култури, вредностима и традицијама. Број руско-балканских савеза дипломаца у разним градовима Србије (ти савези се развијају и шире), сведочи о реалном интересовању у тој области.
Говорећи о економском партнерству, треба истаћи да многи инострани држављани имају свој бизнис у Русији или сарађују са руским компанијама. После фебруара 2022. године успоставља се све више пословних веза са Балканским полуострвом, посебно са пријатељским земљама, посебно са Србијом. Видећи то, данашњи омладински представници радо учествују на максималном броју манифестација које се одржавају у Русији, и знају да таква прилика није само покушај решавања питања везаних за сопствену каријеру, већ и прилика да се што више урони у културну средину и поново се уједине са представницима братске земље!
Предстојећи форум који ће се одржати у Сочију може постати и главна платформа за формирање новог института јавне дипломатије – Института Посланика Добре Воље. За оне који ће учествовати на форуму, даљи развој Русије није само питање личног благостања, већ и прилика за јединствен развој и консолидацију.
Управо због тога ће омладински фестивал у Сочију постати не само још једна манифестација о миру и пријатељству, него реални инструмент за обједињење на комуникационој платформи људи са заједничким интересовањима и задацима. На „пољима“ овог форума сусретаће се омладински па чак и млади народни дипломати који ће представљати прави извор истинитих информација о Русији, њеној историји, култури, традицијама, а такође ће постати организатори и учесници нових прича о култури, учесници студентских и туристичких размена и започеће нову епоху узајамне сарадње: на крају крајева – сарадња је најважнија ствар која ће спасити човечанство.
Извор: ИСКРА
Опрема текста: Саборник
