Читаоница Градске библиотеке Панчево
Четвртак, 9. октобар, у 19.00 часова
Гост Ранко Гојковић, писац и преводилац са руског језика
Ранко Гојковић је добитник награде „Императорска култура“ Удружења књижевника Русије за своју књигу на руском језику „Срби и Руси браћа по промисли Божијој“.
Национална награда Удружења књижевника Русије „Императорска култура“ имена Едуарда Володина, додељује се једном годишње руским или иностраним ауторима, културним и научним делатницима који су дали непроцењиви допринос препороду руске културе, како у Русији, тако и у иностранству.
„Кијевски патерик” је књига у којој је први пут на српском језику сабран комплет житија свих светитеља сахрањених у једној од највећих светиња васељенског Православља.Приређивач књиге је Горан Петровић, а преводилац Ранко Гојковић.
Биографија – Ранко Гојковић
Рођен 1. фебруара 1967. године у градићу Гацко (Херцеговина – Република Српска) у сељачкој породици. После студија на Рударско-геолошком факултету у Београду стекао је диплому „Государственного института русского языка им. А.С. Пушкин“ из Москве. У „Удружењу научних и стручних преводилаца Србије“ стекао диплому „Преводилац и тумач за руски језик“.
Поред превођења, он се активно занима публицистичким и журналистичким радом, пре свега на православно-патриотске и историјске теме. Стални је аутор православно-патриотске информативне агенције „Русская народная линия“ (Санкт-Петербург) и био је дугогодишњи сарадник (у својству преводиоца и аутора) аналитичко-геополитичког сајта „Фонд стратешке културе“ из Москве.
Превео је са руског на србски језик преко 60 књига, међу њима и книге Татјане Грачове „Света Русија против Хазарије“ и „Када власт није од Бога“, П.В.Тихомирова „О крсту епископа Николаја“, О.Н. Четверикове „Завера папизма против хришћанства“, приредио је и превео реферате са Међународне конференције у Санкт-Петербургу и опубликовао их у Зборнику под називом „Православно-католички дијалог после Јасеновца“.
Припремио је и превео на србски језик три књиге о великом руском писцу Николају Васиљевићу Гогољу („Православни витез Н.В. Гоголь“, „Једном је Гоголь…“, „Н.В. Гогољ и Библија“) а такође је превео велики део духовне прозе Гогоља („Размишљања о Божественој Литургији“, „Ауторска исповест“, „Правило живота у свету“, „О тим душевним расположењима“, „О сталежима у држави“, „Молитве“, Духовно завештање, Предсмртне записе“…).Током 2013. године избрани текстови Р.Г. штампани су у књизи „Небеска Србија и Света Русија“, у издању „Свете Русије“. Током 2015 и 2016 године у издању манастиря Рукумија био је штампан диптих о руско-србским духовним везама: „Знаменити Срби у руској историји“ и „Знаменити Руси у србској истории“.
Р. Г. је био учесник три последње Међународне конференције о Јасеновцу у Бања-Луци (2011, 2014, 2018. г.), а такође три последња Свесловенска конгреса: у Кијеву (2011 г.), потом на конгресу који је проходио на крузеру „Кнегиња Анастасија“, који је пловио из Москве у Петроград (2017 г.) и на конгресу у Прагу (2018 г.). Његови радови публиковани су у многобројним зборницима у Србији и Русији…
Од 2017. године Генерални секретар Свесрбског словенског покрета и председник србског одељења монархистичке организације „Руское Сабрање“. Главни је уредник портала „Саборник србско-руски“ (www.sabornik.rs ) и председник Управног Одбора организације „Православна фондација“. Његове публикације и преведени текстови са руског језика приближили су се цифри од 2 хиљаде текстова… Текстове и преводе публикује у различитим медијима: „Печат“, „Нова Зора“, „Русская Народная Линия“, „Русский вестник“, „Гусле“, „Збиља“, „Слободна Херцеговина“, „Аналитички форум“ итд…
У Србији слови за доброг познаваоца србско-руских односа, учесник је многобројних конференција, округлих столова и литературних сусрета у Русији, Белорусији, Украјини, Чешкој, Србији, Црној Гори и Републици Српској.
На стогодишњицу злочиначког убиства, 2018. године, приредио је и превео опширну књигу „Свети Цар“ о светом Цару Николају II, а такође и знаменити „Московски зборник“ великог идеолога руског монархизма Константина Победоносцева. Током 2019. године превео је књигу руског добровољца Бориса Земцова „Руси нису издали“ и руски документарни филм „Нема туђих ратова“, а такође три књиге митрополита Митрофана међу којима и „Духовни извори руске револуције“. Такође, током 2019. године припремио је и превео текстове за књигу о руском поетском генију Александреу Сергејевићу Пушкину и великом руском војсковођи Александру Васиљевићу Суворову, а такође је био коаутор књиге „Придворица – символ усташких злочина у НДХ“…
Током 2020. године у издању издавачке куће „Бернар“ штампана је књига „Свети руски ратници“ под редакцијом и преводом Ранка Гојковића. Будући председником Управног Одбора „Православне фондације“, приредио је књигу „Од сумрака до васкрса Ловћена“, коју је издала „Правослана фондација“ почетком 2021. године. Почетком 2022. године изашла је његова четврта ауторска књига „Саборник србско-руских промишљања“, а такође његов превод књиге Павла Тихомирова „Постковидна антиутопија“.
Почетком 2023. године у Москви је штампана његова књига на руском језику „Сербы и русские — братья по Промыслу Божию“. Поред превода књиге „Гогољ и Библија“, током 2023. године он је превео књигу „Стратегикон“ византијског војсковође Маврикија. Током лета 2024. године изашло је из штампе ремек-дело древне руске књижевности „Слово о закону и благодати“ кијевског митрополита Илариона у преводу Ранка Гојковића, као и књига „Суворов и менаџмент“ такође у његовом преводу. Првих дана маја 2024. године у издању издавачке куће „Невен“ из Земуна изашла су Сабрана дела Н.В. Гогоља у 9 томова, по први пут са комплетном Гогољевом „духовном прозом“ коју је приредио и превео Ранко Гојковић и написао је предговор о Гогољевој духовној прози за ово издање.
У јуну 2025. године изашла је из штампе књига „Патерик Печерски“ са житијима светитеља свете Кијевско-Печерске Лавре, коју је превео Ранко Гојковић, у октобру текуће године се очекује излазак житијске књиге са Акатистом светог Петра и Февроније Муромских са његовим преводом.
Од стране монархистичког „Комитета Приамурского Земского Сабора“ поводом стогодишњице одржавања тог сабора награђен је медаљом „Приамурский Земский Собор. 100 лет“. Од стране Сверуског друштвеног покрета „Россия Православная“ награђен је медаљом „Всенародное покаяние“. Од стране „Московске друштвене организације ветерана бојевих дејстава у Републици Српској 1992-1995. године“ удостојен је медаље „За благородное“. У септембру 2024. године, на заседању „Руског сабрања“ у Удружењу књижевника Русије у Москви, Ранко Гојковић је награђен медаљом „Месте за одно“ коју му је доделила сверуска друштвена организација „Народни сабор“. У образложењу доделе медаље пише да је „удостојен ове медаље због дугогодишњег патриотског рада и јачања руско-србског пријатељства и традиционалних духовно-моралних вредности“. У јануару 2025. године удостојен је националне премије „Империјска култура“ Удружења књижевника Русије за књигу на руском језику „Сербы и русские — братья по Промыслу Божию“. У образложењу те награде коју једном годишње додјељује Удружење књижевника Русије пише: Национална награда Удружења књижевника Русије додељује се једном годишње руским или иностраним ауторима, културним и научним дјелатницима који су унијели непроцјењиви допринос препороду руске културе, како у Русији, тако и у иностранству.
Ожењен, отац троје деце, живи и ствара у Београду.
Извор: Градска библиотека Панчево
