Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо одличну реакцију Оделења за односе са јавношћу амбасаде Русије у Црној Гори на безобразлук и дрскост амбасадора САД у Црној Гори, госпође Џ. Рајзинг Рајнке. Досдтојан одговор. Тешко је отети се утиску да издаја изборне воље грађана и рушење владе и председника парламента у Црној Гори уз помоћ мафијашке партије Ђукановића, није наметнут од стране "светског жандара". Надмени јенкији не знају за дијалог, знају само за монолог, али на своју несрећу, не знају ни шта значи ратовати против Руса. Саопштење Амбасаде Русије у Црној Гори поводом изјаве америчког амбасадора у Црној Гори Џ. Рајзинг Рајнке преносимо интегрално. Уживајте...
† † †
Пажљиво смо се упознали са русофобским опусом амбасадорке САД у Црној Гори, Џ. Рајзинг – Рајнке у црногорским новима, који представља отворену клевету против Русије. Приморани смо да одговоримо, буквално преводећи са америчког на језик правде.
Занимљиво је чути да је „дипломатија изнад рата“ од представника земље која је одавно изгубила дипломатске навике и која је шампион у започињању ратних конфликата – као минимум њих 25 послије 1945.године, само у 21.вијеку скоро десетак. Руководећи се представама о својој изузетности, често уз измишљен разлог, Американци више пута крше суверенитет и територијални интегритет држава, остављајући иза себе разарања, хаос, хиљаде убијених и милионе осакаћених судбина. Само током директних ратних дејстава, која су 2001.године САД водиле на територији Авганистана, Пакистана, Ирака, Либије, Јемена, Сомалије и Сирије, погинуо је скоро 1 милион људи (укључујући цивилно становништво), а више од 38 милиона су постали избјеглице. Окривљујући без икаквог основа Русију за кршење договора о контроли наоружања, САД су тражиле и формулисале изговоре за излазак из споразума о разоружању, који су им сметали, чиме су практично срушили успостављену архитектуру безбједности. Данас мало ко гаји илузије у вези са тобожњим „одбрамбеним“ обиљежјима блока НАТО.
Тешко је повјеровати да је Алијанса бомбардовала Југославију 1999. године из одбрамбених разлога и да је размјештала наоружање на територији Пољске, тобоже ради заштите од Ирана. Противзаконита агресија на Југославију 1999. године, вјероватно је била прва претензија НАТО на улогу свјетског жандарма. Судећи по нашим контактима у црногорском друштву, овдје су добро упамтили она НАТО бомбардовања и њихове жртве, међу којима и страдање дјеце у Мурину.
Мурино, Црна Гора, после миротворачког бомбардовања НАТО пакта
У оно што Американци називају „протестима“ Украјинаца за своју демократску будућност у 2014. години стејт департмент САД је уложио 5 милијарди долара са циљем да смијени руководство ове земље, уз то под паролом зближавања са Европском Унијом. Колико се ми сјећамо из не сувише префињене и сигурно не дипломатске формулације тадашње замјенице државног секретара САД В. Нуланд, мишљење Европске Уније о саставу „демократске“ украјинске владе Американце, благо говорећи, није интересовало. Државни удар, извршен 2014.године у Украјини је довео до незапамћеног ширења национализма, којем су отпор пружили становници Донбаса. Од овакве судбине су себе изузели становници Крима, који су на демократском референдуму изгласали поновно уједињење са Русијом. Уколико америчке колеге нијесу прочитале Минске мировне споразуме, иако се позивају на њих, подсјећамо их: Русија није страна ових споразума, и у њиховом тексту Русија нема никаквих обавеза. Док с друге стране Украјина тамо има много обавеза, чији је редослед јасно дефинисан. Међутим Кијев их већ годинама не извршава, уз подршку НАТО-а, сада већ не само политичку, него и војну.
Неће бити сувишно да напоменемо да тај НАТО систематски током неколико деценија шири своју војну инфраструктуру према руским границама, а не у супротном правцу. Ово озбиљно подрива безбједност наше земље. Од ширења Алијансе свијет није постао ни безбједнији, ни стабилнији. Сада желе да у НАТО увуку и Украјину. Ово ће, како је истакао министар иностраних послова Русије С.В. Лавров 30. јануара о.г. реално пољуљати односе Запада са нашом земљом, јер ће постати најгрубље кршење званичних политичких обавеза, које су на себе преузели предсједник САД и лидери других земаља – чланица Алијансе. Обавезе да се јачање сопствене безбједности, не може спроводити на рачун безбједности других, утврђене су Стамбулском декларацијом 1999. године и декларацијом из Астане из 2010. године. Наши предлози САД и НАТО о давању дугорочних правних гаранција за безбједност Русије имају за циљ да се договоримо о општеприхватљивим принципима за безбједност у Европи.
При свему томе Вашингтон наставља са деструктивним понашањем и још већим погоршањем положаја отпочевши хистерију у вези са измишљеним упадом Русије у Украјину. Примјећујемо да већ и сам Кијев моли своје прекоокеанске спонзоре да спусте реторику. Ствара се осјећај да послије срамног бјекства из Авганистана САД имају неопходност да се рехабилитују у очима међународне заједнице, да створе привид „дипломатске побједе“ САД и Запада, који су тобоже приморали Русију пријетњом санкцијама да одустане од планова напада на Украјину. Планова, које Русија није ни имала.
Узгред о томе, да ми имамо посла са режираном кампањом притиска, свједочи поражавајућа, скоро дословна сличност „ауторског текста“ г-ђе Рајзинг- Рајнке са коментаром „амбасадора“ САД у Приштини Џ. Ховенијера од 1.фебруара ове године. Ипак, покушаји разговора са Русијом језиком уцјена сасвим сигурно неће приближити Амерканце остваривању жељених циљева. При томе би Подгорица, коју Американци тако упорно позивају на борбу против измишљене руске агресије, морала да има у виду, да многи сценарији, које су САД испробале на украјинском полигону, већ се преносе на Балкан, а самим тим и у Црну Гору.
Фото: РУНЕТ
