Напомена уредништва:Током текућег лета из штампе је изашла интересантна књига аутора Срђана Новаковића, чију презентацију препоручујемо Вашој пажњи. Српска историографија је практично још од Берлинског конгреса престала узимати у обзир и улогу Промисли Господње у историјским процесима, све се покушава објаснити пуким материјалистичким гледиштима, фактографијом (која је такође често под знаком питања) која сама по себи у суштини не може ништа објаснити. Књига "Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха" представља искорак у том правцу, Новаковић није дилетант у питањима вере попут многих савремених историчара, али као да грешке појединаца у Цркви понекад код њега представљају довољан разлог да се потцени њена важност. О суштинској важности Цркве Христове за живот православних људи, дивно се изразио велики мисионар у "доба смутње" уочи несрећних револуција у Русији, свештеномученик Јован Восторгов: "У Цркви је наше спасење. У Цркви је - мир, радост, срећа и живот. Без ње не вреди радити, нема се чему стремити, без ње - рећи ћемо одважно - не вреди живети, јер је бесмислено живети". Уколико Новаковић усвоји овакав кредо, уверени смо да српска историографија стиче значајну личност која је у стању квалитативно померити оквире учаурене у постулате зацртане још на Берлинком конгресу, постулате практично дубоко атиправославне. Без дубоке оцрковљености није могуће избећи лутања ни у животу ни у стваралаштву, искакања из црквене ограде погубна су и за највеће умове, чему је Толстој најочигледнији пример...
