Војислав Илић

Нека друга земља у срећи сија,

мени си ти увек најмилија.

Нек другу земљу богатство кити,

у теби волим сиромах бити.

Сем тебе никуд не тражим блага

Србијо драга

 

И ако кадгод на страну пођем,

опет ћу теби натраг да дођем

ко миле ласте, што некуд лете,

ал’ после опет натраг долете.

Ван тебе нећу да знам за блага,

Србијо драга

 

Нек туђе небо радост пролама,

нек туђе горе јече с песмама,

ја волим, мајко, у теби бити,

па макар мор’о и сузе лити.

Ван тебе нећу среће ни блага,

Србијо драга

 

Тек када гусле преда мном гуде,

па ми се жеље синовље буде;

кад чујем твоју негдашњу славу,

ја онда вес’о подижем главу,

ко да сам стеко силнога блага,

Србијо драга

 

Када о Вуку слушати станем,

ја онда гневом синовљим планем.

Ал’ кад се Милош у песми пева,

е онда миље душу разгрева,

а срцу нова придође снага,

Србијо драга

 

Када се о турском зулуму збори,

крв ми узаври, кипи и гори.

А кад се пева о Вељку славном,

ил’ бојном пољу, Мишару равном,

то ми је драже од светског блага,

Србијо драга

 

Нека те моје уздање прати,

нек ти се негдашња слава врати

Нека те туга занавек мине,

нека ти сунце занавек сине

Од тога већег не тражим блага,

Србијо драга

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com