Поштовани читаоци, на данашњи дан упокојио се Петар II Петровић Његош, "најумнија србска глава". Његова Мајка Ивана над мртвим телом свога сина изговорила је можда најлепше и најпотресније речи које се могу чути на погребним церемонијама...
"Браћо Његуши, соколови црногорски, није вам то лијепо што чините, што плачете и кукате за мојим сином, а вашим владиком. Нијесам га родила нити за плакање нити за кукање, већ сам га родила о добру имена нашег и српског. Престаните са плачем, јер ја, његова мајка, плач не могу слушати. Ја сам била и данас сам најсрећнија мајка кад ми је Бог даривао тебе, мој вазда најљепши сине.
Био си ми ти, сине, најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом. За ваистину Божју, ја, твоја мајка, за тобом нећу никад заплакати, јер кад бих то чинила, ја не би била твоја права мајка. Требају да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја.
Проста ти, сине, материнска рана, просто ти материнско млијеко. Слава Богу који те тако младог и лијепог узео. Бар ће Он, најдражи сине мој, имати од тебе што да види".
