СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СПЦ

360801.p

БЕОГРАД 14/27.4.2025.

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СПЦ

КРАЉА ПЕТРА 5

БЕОГРАД

ОБРАЋАЊЕ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПОВОДОМ ИСПОВЕДАЊА ПЕЛАГИЈЕВЕ-ЦЕЛЕСТИЈЕВЕ ЈЕРЕСИ У ПОСЛАНИЦИ СПЦ О ВАСКРСУ 2025. ГОДИНЕ

Ваша Светости,

Преосвећена господо архијереји, благословите!

Руковођени поуком светог Теодора Студита, који каже: „Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, „ко сам ја?“. Нема право ни свештеник... ни владар... ни земљоделац... ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже: није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован?".[1]

А такође и Окружном посланицом православних источних патријараха из 1848.г. која каже: „Код нас ни патријарси, ни Сабори никад нису могли увести нешто ново, јер је чувар благочашћа код нас само тело Цркве, тј. сам народ, који увек жели да сачува своју веру неизмењену и сагласну с вером отаца својих, што су искусили многи од папа и латинствујућих патријарха, који од времена раскола николико нису успели у својим нападима на њу (веру)...“[2]

Обраћамо Вам се поводом исповедања Пелагијеве-Целестијеве јереси, која се појавила у Васкршњој посланици СПЦ 2025.године, и коју сте сви Ви потписали, предвођени Њ.С. Патријархом Порфиријем. Текст посланице налази се на сајту СПЦ, на адреси: https://www.spc.rs/sr/news/aktuelno//13791.vaskrsnja-poslanica-srpske-pravoslavne-crkve.html

Исповедање поменуте јереси налази се у следећој реченици: „Сва творевина, укључујући и човека, будући да је створена ни из чега, смртна је по природи и не може превазићи смрт и постојати сама, мимо заједнице с Богом“.

Из ње се може закључити да је сва творевина, укључујући и човека, створена смртном. Значи да је и први човек, Адам, створен као смртан. Управо се у томе и састоји исповедање Пелагијеве-Целестијеве јереси, која је осуђена на VIII помесном сабору у Картагени, 411.године (Правила 109-116), који је управо због те јереси и сазван, као и на III Васељенском сабору у Ефесу, одржаном 431.године (Правило 1.и 4.), на којем је ова јерес осуђена заједно са Несторијевом јереси. (Извор: Правила Православне цркве са тумачењима, Никодима Милаша, епископа Далматинског, фототипско издање Епархије Далматинске, Београд-Шибеник, 2004.год.).

Наиме, у 109. правилу VIII помесног сабора у Картагени, каже се јасно: „Сабор против Пелагија и Целестија...Предсједавајући свему сабору епископ Аврелије, при ђаконима, који су стојали, признано је од свију епископа картагенске цркве, који су овоме светоме сабору приступили и чија су имена и потписи приложени: Да Адам није створен од Бога смртним.

Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема. (III Вас. 1,4; картаг. 110-116).

Такође, и 1. правило III Васељенског сабора у Ефесу налаже: „Пошто треба да и они, који нијесу светоме сабору присуствовали с каквог узрока, било црквеног, било тјелеснога, знаду, шта је на истоме установљено, саопћујемо вашој светињи и љубави вашој, да, ако је који епархијски митрополит, одступишви од светог и васељенског сабора, прешао или унапријед пређе к збору одметничкоме, или је примио или прими науку Целестијеву, такав никојим начином не смије предузимати шта противу епископа своје епархије, јер је он већ сада сабором искључен из сваког црквеног опћења и лишен сваке власти. Самим ће пак епархијским епископима, заједно са оближњим митрополитима, који православно мисле, припадати да га коначно свргну са епископскога степена.“

4. правило истог сабора налаже: „Ако се који клирици одметну, или се усуде, било посебно, било јавно, мислити једнако са Несторијем, или Целестијем, - и у погледу ових свети сабор правично налази, да буду свргнути“.

Осим тога, ово учење је јасно исказано у посланици св. ап. Павла Римљанима: „Зато као што кроз једнога човјека уђе у свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагријешише“. (Рим. 5:12)

Такође, у наведеној посланици се наводе и друга, неправославна учења, на које бисмо желели да скренемо пажњу, као нпр. мисао да је и човек створен ни из чега, у истој спорној реченици: „Сва творевина, укључујући и човека, будући да је створена ни из чега, смртна је по природи и не може превазићи смрт и постојати сама, мимо заједнице с Богом“.

Адам није створен ни из чега, већ је створен од земље. Како сведочи Свето Писмо: „А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива“. (Пост. 2:7).

Такође, страна је православљу и епискополатрија изречена овде: „Међутим, по Вазнесењу на небо Он (Христос) је Духом Светим и даље присутан овде, али сада у „другом обличју“, тј. у личности онога који служи Свету Литургију, тј. епископа (односно свештеника), који је икона Христа... Тачније, Васкрсли Христос је присутан у историји као литургијска заједница“. Откуда је узето ово учење и какве то везе има са догматиком Православне цркве?

Будући да је из наведеног јасно да је исповедање Сабора епископа СПЦ у Васкршњој посланици, на челу са патријархом – исповедање осуђене Пелагијеве-Целестијеве јереси, као и других догматских новотарија, због чега смо дубоко узнемирени, молимо Вас да на редовном, мајском СА Сабору разјасните ова питања и православном народу изнесете православно учење у вези са њима.

Ваша Светости, високопреосвећени и преосвећени архијереји Српске Православне Цркве, молимо Вас да имате у виду и 15. правило IХ помесног сабора у Цариграду (Прво-другог сабора), које налаже: „...Јер они који се одјељују од опћења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора или отаца осуђена, то јест, кад он јавно проповеда јерес и откритим челом то у цркви учи, такви не само што неће подлећи каноничкој казни за то, што су прије саборнога ријешења одијелили се од таквог епископа, него ће на против бити заслужни части, која православнима пристоји, пошто они нијесу осудили епископе, него псеудоепископе и псеудоучитеље, нити су расколом порушили јединство цркве, него на против похитали су да ослободе цркву од раскола и раздијељења.“ (Ап. 31; II васељ. 6; III васељ. 3; IV васељ. 18; трул. 31, 34; гангр. 6; сардик. 14; антиох. 5; картаг. 10, 11, 62; прводр. 13, 14).

У тумачењу наведеног правила, еп. Никодим Милаш каже: „...Али ако један епископ, митрополит или патријарх почне проповиједати у цркви неко јеретичко учење, које је противно православљу, тада дотични имају право и дужност одмах (курзив еп. Никодима) се одијелити од тог епископа, митрополита и патријарха, и за то не само што не ће подлећи никаквој каноничкој казни, него ће још и похваљени бити, јер тиме они нијесу осудили и устали противу законитих епископа, него противу лажних епископа и лажних учитеља, нити су они раскол тиме завели у цркви, него на против колико су могли, ослободили су цркву од раскола и раздијељења.“

Ми Вас коленопреклоно молимо да увидите какве печалне последице Ваше изјаве могу имати по јединство и канонско устројство наше помесне цркве. Сматрамо да је свима јасно да је довољан један незалечени раскол који се десио са покојним владиком Артемијем и не желимо да се иста тенденција настави у оквиру СПЦ.

Као верни народ Светосавске цркве, сматрамо недопустивим било какво довођење у питање православних догмата на којима је наш свети отац Сава инсистирао и које нам је оставио у свом Законоправилу, као и изношење двосмислених или догматски нејасних формулација, које, на жалост наш патријарх и поједини епископи себи дозвољавају. Имамо на уму прошлогодишње (2024.г) произношење анатемизама на Недељу православља у првој недељи Великог поста, када није било јасно да ли Патријарх анатемише православно учење, или неправославно.

Ради нашег душевног мира и спасења, као и ради црквеног мира у овом тешком тренутку за наш целокупни народ, молимо Вас да учините напор да избегавате такве формулације јер оне уносе неповерење у Вас као архијереје, а у верни народ уносе велику смутњу и поделе, а самим тиме наносе и велику штету црквено-народном јединству.

Такође Вас још једном молимо да на редовном, мајском СА Сабору ове године, разјасните ова догматска питања и православном народу изнесете православно учење у вези са њима.

[1] Посланица 81/140 Пантолеону, логотету. Послания / Преподобный Феодор Студит. - М. : Приход храма Святаго Духа сошествия : Изд-во им. свт. Игнатия Ставропольского, 2003. (Святоотеческое наследие). Кн. 1. - 474, [6] с.; Кн. 2. - 503 с.

[2] ИЗВОРИ ЗА ЦРКВЕНУ ИСТОРИЈУ – Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, Центар за хришћанске студије, књига 2, Београд, 2006.год.

Иштући Ваш архијерејски благослов:

Др Радомир Батуран, књижевник

Др Владан Бојић, адвокат

Др Павле Ботић, универзитетски професор

Диогенис Д. Валаванидис, председник „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда

Ранко Гојковић, уредник портала „Саборник србско-руски“

Славко Гојковић, дипломирани инжењер технологије

Александар Грбић, председник удружења „Крстоносци“

Војин Гушић, потпредседник Борачке организације Републике Српске

Гордана Достанић, дипломирани економиста

Др Драгана Дракулић Пријма, виши научни сарадник