Реч пастира
БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК
Света православна Црква данас са празновањем недеље, сједињује и празнични спомен Светог апостола Томе. Притом је карактеристично да се, благодарећи томе, Јеванђеље, које је читано синоћ на свеноћном бденију, поновило, као редовно недељно и на Литургији, у част Светог апостола Томе, што ретко бива.
Некада се у животу употребљава израз „ја сам неверни Тома“, тј. ја нисам баш брз да поверујем. Човек који тако говори, обично и не схвата суштину тог Томиног неверовања, које је Црква у својим молитвословљима назвала добро Томино неверовање.
Када читамо у Јеванђељу та места, која говоре о Светом апостолу Томи, ми видимо да је пред нама, у лицу тог апостола, човек-скептик. На пример, када Је Господ Исус Христос пред васкрсавањем Лазара, рекао својим апостолима: „Идемо у Јудеју“, апостол Тома је рекао другим апостолима: „Пођимо и ми. Умримо с Њим“.
У тим речима се налази, са једне стране, безусловна љубав апостолског срца, која је готова да иде у смрт с љубљеним Учитељем, и, истовремено, такво скептичко неповерење – хоће ли бити ишта од тог путовања, да ли ће његова последица бити само смрт љубљеног Учитеља и Његових ученика?
Поклон читаоцима "Саборника", песма владике Николаја која није публикована у Сабраним делима...
НАПОМЕНА УРЕДНИКА: Свим читаоцима „Саборника“ честитамо празник србског Златоустог владике, светог Николаја Охридског и Жичког, уз један истински вредан поклон - песму која није објављена у Сабраним делима великог србског светитеља. Песму „Највиша планина“ послао ми је Србин из Канаде Миро Роглић, честита старина, србски епски гуслар, самоук човек велике вере са православном библиотеком каквом би се поносили и најученији људи. Лично сам Чика Миру благодаран на великом броју бисерних књига на руском језику које је штампала Руска Загранична Црква, које сам од њега добио на поклон. Чика Миро пише да је песму пронашао у часопису „Православна Хришћанска заједница“, Број 9, Септембар 1931. године и користимо прилику да му од срца пожелимо многаја и благаја лета...