Реч пастира
Свети епископ Жички и Охридски Николај (Велимировић)
СВИМ ЧИТАОЦИМА САБОРНИКА ОД СРЦА ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК СА ЖЕЉОМ ДА ИХ ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА СВОЈИМ ПОКРОВОМ ШТИТИ...
Коме Пресвета Богородица милостиво подари Свој благослов, ако је грешан, оправдаће се; ако је немоћан, оснажиће се: ако је губав, очистиће се: ако је пао, устаће а ко је жалостан, обрадоваће се. Благо свакоме ко прими благослов од Свете Богомајке.
Из љубави према створитењу Своме и из човекољубља Пресвета Богородица и сада служи Цркви Христоваој на земљи.
Светитељ Николај епископ Охридски и Жички
♥ ♥ ♥
Када је Србија стварана велики људи живели су у малим кућама.
Када је Србију заменила Југославија мали људи живели су у великим палатама.
Народ је гунђао али је постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца.
Имали смо државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, од изласка светог Василија Острошког (слава му и милост) међу народ у Никшићу, у децембру 2019. године, у Црној Гори се одиграло истинско чудо Божије. Проусташки, пронатовски и прошиптарски режим изгубио је на изборима упркос великој крађи и подршци Запада. Протојереј Јован Пламенац указује на најважнију ствар коју треба урадити после победе на изборима - заблагодарити Господу на Његовој великој милости, без Божије помоћи верне слуге сатанине само људском снагом било би немогуће победити. Текст преносимо са портала ИН4С који је такође дао велики допринос у обарању проусташког режима...
♥ ♥ ♥
Подајмо сада и „Богу Божије“. Као прво, рецимо: Боже, хвала Ти! Хвала Ти што си у нама пробудио предачки слободарски ген и обновио слободу коју си нам дао а ми је били запретали
Колико пута смо чули на сахранама како се говорник захваљује љекарима који су лијечили покојника. Нијесу га излијечили али, ето, потрудили су се. Захвалимо и човјеку који нам је запослио дијете. И частимо га. Па и када нас неко пита: како су ти код куће, ми кажемо: добро, хвала. Знамо да је незахвалност једна од најружнијих човјекових особина.
А захвалимо ли Богу? Када смо се Богу захвалили зато што нам је подарио живот, што нас је створио, што постојимо? Захвалимо ли Богу ми православни хришћани на крају Свете Литургије зато што нас је причестио Својим Тијелом и Крвљу, што нам је дао самога Себе да бисмо имали у себи истински живот, па и ако се нијесмо причестили захвалимо ли Му што нас је удостојио да са Њим будемо заједно на тој молитви над молитвама? Или узмемо нафору и одемо и не чувши молитве благодарности Богу?