Реч пастира
Епископ Сергије
Поштовани читаоци, после Митрополита Дабробоснског Хризостома који је упутио отворено писмо кардиналу Винку Пуљићу поводом срамне мисе служене у част усташама, тим поводом огласио се и Епископ Бихаћко-Петровачки Сергије. После поновне пропаганде усташа од стране јеретичке организације, римокатоличке такозване цркве, надамо се да убудуће србским архијерејима неће падати на памет да ту организацију називају "сестринском црквом". Текст Епископа Сергија преносимо са сајта Епархије Бихаћко-Петровачке...
♦ ♦ ♦
Корона јењава, али пандемија усташтва још увијек не! Брижно чувани вирус, настао у берлинско-римско-загребачкој лабораторији зла, који је однио на стотине хиљада живота и данас је активан, јер га оживљавају они који би међу првима требало да га сузбијају.
Свети Владика Николај
Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.
Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предала? Има ли, има ли, такве ластавице?
Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу измећу земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.
Протојереј Јован Пламенац
Владика Јоаникије је из тог нељудског напада на њега изашао као велики побједник. Па да га сада и живога одеру, све уз директни пренос Телевизије Црне Горе уз наслађивање њених коментатора, он је побиједио
♦ ♦ ♦
Литија у Никшићу на дан Светог Василија Острошког била је каписла у бурету барута свашточињства црногорског режима.
Већ сам мајмунлук са актуелном пандемојом страха, у Црној Гори значајно је долио барут у то буре. Овдашњи тридеценијски режим, као и онда када је НАТО корал Косово признао за државу или када је промовисао педерлук улицама Подгорице и Будве, до балчака сервилно, послужио је шпекулацији глобалиста са болешћу ковид-19, који су Планету ставили у кавез.
Његовој алавости није била довољна финансијска и друга помоћ која је Црној Гори пристигла у функцији одбране од ове болести, која је прошла као што у овдашњој клептократији пролазе и инвенстиције, кроз призму „а ђе сам ту ја“, па је, у општој суспензији више закона, па и самог Устава, као бенефит од ковид-19 видио добру прилику за коначни обрачун са Црквом, који је прегалачки започео идиотским Законом о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Безлично, политизовано Национално координационо тијело за заразне болести стискало је живот Цркве као менгелама, па никако да му је довољно.