Свети Јован Шангајски

КАДА се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у еветлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

Опширније...

Свети Николај Охридски и Жички

Премудри Боже, чији су судови недокучиви и путеви неисписани, милостиво погледај и чуј молитву нашу за Твој србски народ православни. Ти си допустио тешко мучење србског народа, као што си дозволио да буду мучени и Твоји апостоли и пророци и праведници. Знамо, Господе Боже наш, да по свом премудром промислу допушташ страдање својих изабраних, да би се као злато у огњу, кроз муке очистили од земље и јаче засијали. Али, не дозволи, Боже милости и љубави, да се сатана дуго подсмева и лицемери дуго ругају над Твојим крстоносним народом србским. Знамо да Ти допушташ невоље најсветијим душама, ради њихове веће славе и ради опомене и страха безбожним и подлацима. Знамо да је Твоје преславно Васкрсење, Христе, дошло после поруге, крсних мука и смрти. Зар да озарени светлошћу Твога страдања не осветимо и таму страдања србског народа и чекамо васкрсење његове славе?! Као што раслабљени није био исцељен док Ти ниси дошао, Господе, тако и данас нема исцељења србском народу без Тебе, Боже и Спаситељу наш. Не одлажи своју помоћ, Господе, Ти који си увек хитао да помажеш. Не одлажи и не откажи, већ као милостив Самарјанин, окрени лице Своје србском народу, пружи му руку и исцели његове ране, поврати му здравље, сјај и славу и нека Те прослави страдални србски народ у будуће више него што Те је славио раније - Тебе, Светитеља свога, са Оцем и Светим Духом, у векове векове. Амин.

Опширније...