Реч пастира
Рафаел Карелин
Празник Ваведедења Пресвете Богородице нас по структури подсећа на скицу палате са много спратова. Историјска основа празника је посвећење Дјеве Марије Богу по завету њених родитеља Јоакима и Ане. Символички и духовни смисао празника су мистика храма, значај храма за хришћанина, посвећивање човекове душе Богу и циљ и смисао православног монаштва.
Кад је Дјева Марија напунила три године, родитељи су се с њом, у пратњи многобројне родбине, пешке упутили из Назарета у Јерусалим. Светом Граду су се приближили у освит трећег дана. Пред њима је била чудесна слика – Храм на врху горе Морија личио је на лађу која је стајала у пристаништу са разапетим снежнобелим једрима. Чинило се да је спреман да се подигне увис и заплови по азурном небеском океану. Зраци излазећег сунца, који су се одбијали о златне иглице на крову Храма и снажно блистали, обавијали су Храм прозрачним облаком светлости који се преливао и сијао као нимбус. Иначе, кров Храма је био прекривен оштрим златним иглама да не би птице слетале на њега (Јосиф Флавије, „Јудејска историја“).
Свети Јован Шангајски
Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе, Који је дошао после њега. У дане масакра новорођенчади у Витлејему, оне је такође био тражен од Ирода, али је његова мајка Јелисавета побегла са њим у пустињу, де се упокојила након четрдесет дана. У исто време, његов Отац Захарија био је убијен од Иродових слугу, у Храму.
Пустиња је одгајила Јована, и он је остао тамо у тишини, тридесет година, док Реч Божија није дошла до њега, заповедајући му да проповеда покајање и да позива људе да припреме пут Господњи (Лука 3:2).
Након пола године од почетка његове проповеди, припремајући Јевреје да очекују брзи долазак Спаситеља и окружен ученицима, од којих су већина постали ученици Христови, Јован Крститељ је крстио Христа. Тајна Свете Тројице му је онда била откривена. Говорећи онима око њега, да је Јагње Божије, Које узима на себе грехе света присутно, Јован је постепено се нашао у сенци и сви су почели да лседе новог Учитеља.
Међутим, Јован је уместо да тугује, почео да се радује. Када су га његови посебно посвећени ученици питали о његовом мањку бриге за његову опадајућу славу, одговорио је речима, које јасно описују његову личност:
Преподобни Јустин Ћелијски
Данас празнујемо највећа два јунака у роду људском. Два највећа јунака који су се борили и хрвали и победили - кога? Смрт. Кога још? Грех. Кога још? Ђавола, пакао. Да, ми славимо данас та два највећа јунака Апостола, Петра и Павла.
Јер Господ Христос није дошао у овај свет за неку ситну ствар. Постао је човек да би решио главне проблеме наше, главна питања живота нашег, бића нашег: ко је човек, шта је човек? Дошавши у овај свет, Он је дошао у тамницу лешина. Сви су били смртни, сви људи под грехом, сви људи под страстима, сви људи под влашћу ђавола. И Он је једини и први победио смрт Васкрсењем Својим, победио грех узевши на Себе грехе наше, и ослободивши нас од грехова наших. И победио ђаволе, све ђаволе од који су увек, и грех, и страст, и свака смрт. И ту силу која побеђује смрт, силу која побеђује грех, силу која побеђује ђавола - Господ је дао својим Ученицима, Својим Апостолима. Дао Дванаесторици Апостола када их је послао у свет овај и рекао им: „Ево, дајем вам власт над сваком силом вражијом. Болести исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте“ (Мт. 10,8). И тај страшни и велики и одговорни посао Свети Апостоли су примили на себе.