Реч пастира
Свети Николај Србски
Има ли српски народ још пријатеља у свету? Има, но, више непознатих него познатих. Описаћу једног од непознатих – једног, но, трудољубивог и светог.
Монах са камилавком на глави ишао је 9. октобра 1951. године улицама Марсеља, ка пристаништу. Пажљиво је разгледао тротоар и као да је нешто тражио. Када је то нашао, зауставио се насред улице. Била је то спомен-плоча на тротоару која је обележавала место погибије краља Александра и француског министра Бартуа. Монах се прекрстио, навукао епитрахиљ, запалио свећу, поставио је на плочу и почео да служи парастос краљу Александру, на седамнаесту годишњицу од његове смрти. Улични саобраћај је заустављен, дотрчала је полиција, брзо се окупила маса знатижељних Француза и сазнавши о чему се ради, почела се побожно крстити и молити Богу за покој душе великог покојника. Завршивши парастос, свештеник је покропио плочу вином, учинио дубоки поклон и удаљио се без речи, лагано.
Митрополит Филарет Вознесенски
...У тим последњим тренуцима, свако треба да се удуби у самог себе и да провери да ли са дужним благочашћем приступа тој свештеној Тајни над Тајнама. Не заборављајте – недостојни се причешћују само ''себи на суд и осуду''. А онај који приступа са вером и смирењем – он добија од те Светиње такво освећење и укрепљење духовно какво нигде и никад у другим условима не може да добије људска душа...
Свети Јустин Ћелијски
„Свети Кирил (V век) се много стараше да град Александрију потпуно очисти од Јевреја, којих издавна беше врло много у Александрији. Јер још од дана Александра Великог и од оснивања Александрије тамо се доселише Јевреји, и временом се намножише у велико племе. Силно ненавидећи Христа и христоимене људе, они тајно и јавно чињаху хришћанима сваковрсне пакости и непријатности. Рђави и шкодљиви беху за град (и цео свет, нап. Доб.) христоненавидни Јевреји.
