Реч пастира
Протојереј-ставрофор Милош Весин
Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, обраћа нам се са новим текстом који ексклузивно, у целини, преносимо у наставку: "Умемо ли да ослушнемо 'глас тих и благ' са Хорива, или нас заглушује све јача вика савремених Валових пророка?" са поднасловом "А може и овако - шта је теже: литијум, јаловина, душа, или олимпијски ударац у боксу у полутешкој категорији"? Прота Милош Весин се осврће на проблематику најављеног ископавања литијума у нашој Србији и пита: "Зашто још не видесмо, а и не чусмо, један отворен, јаван, сталожен и разумљив дијалог између присталица и противника ископавања литијума? Али, на првоме месту, оних који су стручни, али и довољно морално чврсти па да без страсти изнесу чињенице било за, било против ископавања литијума. И то само снагом аргумената, а никако аргументима снаге!" каже о. Милош. "Заборавили смо", пише прота Весин да „не може загађен човек да чисти земљу, воду и ваздух око себе“, и додаје да „овако неочишћени, а споља наизглед „зелени“, само ћемо рафалном паљбом непромишљених речи увећавати јаловишта у нама самима!". Као посебно "јаловиште наше савремености", отац Милош наводи пример Летњих олимпијских игара 2024. у Паризу.Следи цео текст проте проф. др Милоша Весина, који најтоплије препоручујемо вашој пажњи и пажњи свих оних са којима желите да га поделите:
Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор
Три важна догађаја у 9. вијеку
Друга половина деветог вијека, у културно-историјском животу Словена, била је од великог значаја с обзиром на то да су се у њој, за релативно кратко вријеме, одиграла три веома значајна догађаја. Ти догађаји су узроковали неочекивану промјену тадашњих унутарњих односа и “преокрет на боље на путу општег културног напретка.”
Први догађај се одиграо када се великоморавски кнез Растислав, услијед црквено-политичке тежње за самосталношћу, обратио византијском цару Михаилу III (842 – 867) да му пошаље учене људе, хришћанске мисионаре, који би народу благовијестили Ријеч Божју на њему разумљивом словенском језику. Цар се одмах сјетио Константина философа, библиотекара у цариградској патријаршији, који се у то вријеме већ прославио својом мисијом међу Хазарима, и његовог брата Методија, који је прије био намјесник провинције Склавиније у Македонији, а затим скрушени монах у једном манастиру у Витинији, и на крају настојатељ манастира Полихрониона.
Протојереј Јован Пламенац
Корпорација Рио Тинто данас је символ новоколонијализма, символ моћи новца и символ уништења животне средине који, попут крпеља који продире у човјечији организам, продире у организам циљане државе. Као што крпељ за исисавање крви из човјечијег тијела користи „сурлицу“, која му служи и као сидро, Рио Тинто за исисавање природног богатства из државе користи корупцију, и као што крпељ зарази човјека, Рио Тинто трује народ и у држави оставља пустош.
Почетна тачка продирања Рио Тинта у Србију је долина Јадра.
Вучићев режим је огољено, и то више не успијева да сакрије, сервис овом моћном и изузетно опасном непријатељу Србије и српског народа.
Рио Тинто је „лакмус папир“ који данас изводи на видјело сваку институцију у Србији и сваког човјека, бјелодано показује ко је уз српски народ а ко уз његове џелате, ко је вјера а ко невјера. Тај „лакмус папир“ умочен је у државне институције Србије, у политичке странке, оне на власти и оне у опозицији, у патриотске и другосрбијанске организације, владине и невладине, у научне и културне институције, у медије..., све до појединца. Уметнут је и у Српску православну цркву и вјерске заједнице.
