Реч пастира
Архиепископ Аверкије Џорданвилски
Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је одредила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.
Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.
Зашто једно учење O. Данила Сисојева вријеме није потврдило
„Идите, сједите, оче, и добро се замислите над тиме што сте управо млатнули (ляпнули)“. Није баш уобичајено да се један епископ, а нарочито руски патријарх тако оштрим ријечима обрати свештенику који му је поставио питање на епархијском сабрању свештенства (ономе што се код Срба обично назива „братски састанак“). Шта је то било што је тако узбудило свјатјејшег московског и све Русије патријарха Кирила на братском састанку Московске епархије (чији је поглавар, наравно, управо он)? Да осуде патријарха, његову поруку и тон, пожурили су сви могући друштвени либерали (укључујући и некадашње сараднике самог патријарха), проукрајински медијски сервиси (којима се, на трагу линије „демонстрирања лојалности Украјини“ придружио и Савез православних новинара близак канонској УПЦ)… Но ако је одговор московског патријарха био резак, за то је свакако било разлога.
Свети Николај Србски
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви.
