Реч пастира
Свети Николај Србски
Напомена: Поштовани читаоци, последњих неколико деценија зли ветрови са Запада у србску јавност, и у просвету, донели су много лошег, па и отвореног сатанизма. На жалост, многи просветни радници у основним школама са децом обележавају сатанске ритуале "ноћи вештица" на велики хришћански празник светог апостола Луке. Вашој пажњи нудимо мудре речи светог србског златоустог владике Николаја по том питању, а родитељи не би смели остати неми ако се у школама или вртићима у којима им се уче деца, практикује ова сатанска пракса. Ако немамо смелости да заштитимо сопствену децу, какво добро можемо очекивати и за себе и за њих?
† † †
Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.
Свети Николај Србски
Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља“.
Протојереј Јован Пламенац
Поштовани читаоци, са братског сајта ИН4С преносимо бритки текст оца Јована Пламенца упућен монтенегринској олоши, касти насталој у Титовом Јајцу, која никако да схвати да је после распада комуњарске Југославије, његове главне творевине, неминован распад и свега осталог што је тај зликовац створио...
† † †
Заиста, пресмђели сте. Ко год се не уклапа у ваш ракурс, само промоли ли нос из рова у који систематски сабијате своје идеолошке противнике, по медијима којима сте у вријеме званичне Ђукановићеве владавине окупирали црногорску јавност, на њега скочите као шакали.
Тако сте сада скочили на Милутина Мићовића зато што му је додијељен статус истакнутог културног ствараоца. Мало прије тога на Милана Стојовића, зато што га је Црногорска академија наука и умјетности именовала за члана уредништва струке Медији и новинарство. Ономад сте, тако, скочили на Бећира Вуковића, зато што је добио Тринаестојулску награду. Угледајући се на ваше очеве, што у тијелу што у духу, који су са старих фотографија брисали оне који су по њиховим критеријумима зглаизнули, одузели сте књижевну награду „Ристо Ратковић“ Радовану Караџићу. Као неумрли ознаши, ових дана хајкате за спомеником Павла Ђуришића…
