Свети Николај Србски

Глава из књиге "Рат и Библија"

Усудимо се сада, генерале, да ставимо под рефлектор библијски неколике модерне ратове. Ови ратови су Вама, као човеку од ратне струке, добро познати са спољашње техничке стране. Узмимо прво Француску.

Последњи краљеви Француске чињаху што је зло пред Господом. И ако се називаху хришћанским краљевима и држаху обичаје верске, срце њихово стајаше далеко од Господа, и дела њихова не бејаху по закону Божјем. Због тога попусти Бог беду на њих. Јер не могаше Бог више слушати уобичајене хладне молитве краљева француских а гледати њихову охолост од силе и богатства. И букну револуција против последњег силног краља француског Луја, и од те револуције погибе краљ са женом својом, краљицом. Онда револуционари почеше заводити нов поредак у држави Француској. Но при том они заборавише Господа Бога својега, и не само не призиваху Га и не спомињаху Га у пословима својим, него се наругаше имену Његовом и одрекоше Га као да Га нема. Па на место Бога, Јединога и Живога, направише идола у виду неодевене жене, и назваше тога идола „богом разума“, и ношаху га по граду, и играху и певаху око њега. Тако чињаху људи крштени у вери Христовој! И разгневи се Господ на дела њихова, и одузе им ум, који Он једини људима даје, те се револуционари смутише и почеше отимати о власт и при том узајамно убијати. И крв људска обоји сву земљу Француску, а џелати годинама не престајаху убијати људе. И сва дела револуционара беху руковођена злобом и осветом, то јест безумљем. А после више година таквога безумља народ француски завапи ка Господу у невољи својој. И Господ чу, и подиже човека, од незнатна рода и имена, Бонапарту, са једнога острва у великом мору. И Бонапарта обустави револуцију, умири земљу и зацари се на престолу старих француских краљева.

Опширније...