Реч пастира
Протојереј Мирољуб Срб. Ружић
Термин антисемитизам у савременом дискурсу широко се користи за описивање предрасуда, дискриминације или непријатељства усмереног искључиво ка јеврејском народу. Иако је ова дефиниција дубоко укорењена у социополитичкој и историјској свести – посебно имајући у виду дугу историју прогона Јевреја – детаљнијом анализом овог појма са филолошке, библијске и историјске перспективе уочава се концептуална непрецизност.
Лингвистичко и етимолошко порекло термина „семитски“ у библијском контексту
Придев семитски проистиче из библијског лика Сима (Шема), једног од тројице Нојевих синова, како је записано у Књизи постања (Постање 10:21–31).
Сим (Шем) се традиционално сматра праоцем неколико древних народа Блиског истока, укључујући Хебреје (Израиљце), Арамејце, Асирце и касније арапске народе. У 18. веку, немачки историчар Аугуст Лудвиг фон Шлецер, а затим и оријенталиста Јохан Готфрид Ајнхорн, увели су термин семитски језици како би категорисали породицу сродних језика међу којима су хебрејски, арапски, арамејски, акадски и други – сви потекли из заједничког језичког корена и географски су смештени на територији древног Блиског истока.
О. Серафим Роуз
Поштовани читаоци, ево изузетних поука о васпитању деце за савремене хришћане, из оштрог монашког пера блаженог Серафима Роуза... „Ни једна поука се не сме занемарити приликом припремања за велику животну борбу. И правилна употреба многобожачких списа може донети извесну предност. Славни Мојсије, најпре је извежбао разум изучавајући египатску мудрост, да би потом приступио созерцавању Онога Који Јесте. Касније је Данило у Вавилону изучио мудрост халдејске филозофије и лако је разумео божанска упутства. Но, не треба све да прихватамо без изузетка, већ само оно што нам је на корист. Када је храна у питању, било би некорисно за нас да не одбацимо оно што нам штети. Истовремено, било би такође некорисно да се уздржавамо од онога што душу одржава у животу, када се ради о учењу, и да, као планински поток, бришемо све оно што нам се нађе на путу.“ Свети Василије Велики, година 379.
Протоиерей Александр Шаргунов
Почитать святого, говорит святитель Иоанн Златоуст, значит не только обращаться к его молитвенной помощи, но приобщаться его подвигу всей своей жизнью. Бог не оставляет Церковь во времена тяжких испытаний, но воздвигает из ее среды «мужей силы и разума». Именно об этом даре молимся мы среди сегодняшних потрясений — не менее ужасных, чем те, что пережило наше Отечество в самый трудный период своего существования — в XIII веке. Русская земля навсегда обязана благоверному князю Александру Невскому своим объединением и величием. Значение подвига этого святого для русской истории точно выразил извещенный свыше во время богослужения о его преставлении митрополит Кирилл: «Братия, знайте, что уже зашло солнце земли Русской» (в памяти невольно как эхо звучат слова, сказанные по поводу кончины другого Александра, тезоименитого святому князю: «Солнце русской поэзии закатилось»).
