Реч пастира
Свети Николај Србски
Архијереј Христов, дивни и узорни,
Архијереј благи a не богоборни,
He од богоборних што Христа убише
Но од богоносних што Христа љубише –
Игњатије свети, муже богоносни,
Тебе прослављамо, тобом смо поносни.
Цар Трајан ти нуди звања и почасти,
Само кад би хтео пред идоле пасти.
Ти задиви цара, јер не хте пристати,
Ни за цело царство Господа издати,
На смрт радо пође, оче богоносни,
Зато те славимо, тобом смо поносни.
Пред зверове бачен ти мирно чекаше,
Рим забаве хоће: c тобом се играше!
– Пшеница сам Божја! – ти прозбори туде
– Зверови ме мељу, хлеб добар да буде!
A сад где је Трајан? Ти си рајски житељ,
Ангелима песма, нама си учитељ.
Игњатије свети, ти што Бога носи.
Хлеб живота за нас у Бога испроси!
Свети Николај Србски (Преузето из "Охридског пролога")
Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима.
Свети Тихон Задонски
Данашњи хришћани воле да у богатим домовима станују, да за обилном трпезом седе, да се у раскошну одећу облаче, да се удобним кочијама возе, иако су им вазда пред очима оскудица и сиромаштво ближњих њихових. А из тога се види да они једино себе љубе, а не и Бога и ближње своје. Отуда свако зло, свака беда и невоља међу људима, свему томе је узрок самољубље.
