Лав Тихомиров
Поштовани читаоци, терористичка револуција 1905-1907. године која је планула за време Руско-јапанског рата била је угушена захваљујући одлучној активности руских монархиста који су организовано кренули у помоћ држави и Цару. За умне људе у Русији та револуција је била сигнал и потврда тога да само синови пакла могу изазивати револуцију док Отаџбина ратује са спољашњим непријатељем. Због тога и велики идеолог монархизма Лав Тихомиров позива на решавање пре свега "руског питања" а онда би се сама по себи решавала и друга питања. На жалост, монархистичка власт уместо одлучног обрачуна са велеиздајницима, попушта пред либералним притисцима и синови пакла поново у тренутку кад је Отаџбина у рату са спољашњим непријатељем организују нову револуцију која је свету руску земљу залила потоцима крви. Вашој пажњи нудимо текст Лава Тихомирова из 1911. године...
† † †
Ми ретко и нерадо говоримо о такозваном „јеврејском питању“, не зато што му не придајемо значај, већ зато што је нама Русима незамисливо да чак и помислимо на решавање јеврејског питања док не решимо „руско“ питање.
Сами Јевреји, разумљиво, могу сматрати да је решење јеврејског питања задовољење свих њихових жеља у вези са својим правима, па чак, можда, и привилегијама. Али за нас би таква формулација ствари била смешна и апсурдна. За нас је једино разумно решење јеврејског питања оно у коме се њихова добробит постиже не само без штете, већ чак и са користима за нашу земљу и за руски народ. А таква одлука не може бити донета док ми, Руси, коначно не дођемо до неке јасне и коначне одлуке о сопственој судбини.
У нашој садашњој ситуацији, ми Руси се налазимо у изузетно слабој позицији. Данашња брига са наше стране о томе да не изазовемо никакво стешњавање Јевреја, веома је слично као када би овца размишљала о томе како може да избегне да на било који начин не увреди јадног вука.
Без обзира на обим својих права, Јевреји нас побеђују у свему. Они преузимају све гране делатности - наравно, оне профитабилне - преузимају интелигенцијске професије, преузимају штампу и кроз њу постају господари јавног мњења. Њихов највећи грех против Русије – водећа улога у револуцији која је унаказала Русију – дао им је у руке радикалне странке које доминирају нашим политичким светом, а посебно Државном думом. Стварна моћ Јевреја у Русији је генерално огромна, и свако повећање њихових права уопште не води ка „једнакости“, већ ка доминацији Јевреја над Русијом и Русима. У таквој ситуацији, може ли ико ко уопште мари за свој народ решавати јеврејско питање?
Ако бисмо претпоставили да је Русија заувек пропала, да је изгубила самосвест, да је изгубила способност да живи у складу са сопственом психологијом, онда вероватно не бисмо имали разлога за посебну бригу. Таква земља би била осуђена на најнесрећнију будућност и, док покушава да буде „копија копије“ разних „напредних земаља“, ипак би била осуђена на ропство од стране других народа – Јевреја или било кога другог. Када би веровање у способност Русије да води велики светски живот коначно било оповргнуто чињеницама, онда би било мало важно како и од кога ћемо пропасти.
Али ми припадамо онима који не губе веру у руски народ, видећи га у данашњем жалосном стању. Још увек се сећамо недавних времена густих магли које су обавијале руске умове, када је, упркос томе, Русија успевала да се брзо поново уздигне чим би је обасјало сунце светле и одлучне националне политике цара Александра III. Наша данашња искушења су још тежа, наш данашњи пад је још дубљи, али то још не значи да Русија и сада није у стању да се дигне из пепела. И када се то деси, када почнемо да решавамо „руско питање“, када вратимо руски народ његовој држави и почнемо да постављамо руски живот на његове сопствене темеље, тада ће наша отаџбина поново постати моћна морална и материјална сила.
Тада можемо почети да решавамо јеврејско питање, не, наравно, у смислу да Јевреје учинимо нашим господарима, већ у смислу да, у складу са нашим идеалима, обезбедимо њихово благостање тако што ћемо им дати све што им је потребно за ту сврху, али и тако што ћемо им онемогућити пљачку Русије, и тако што ћемо саме Јевреје учинити достојним благодети које су им дате.
У садашњој ситуацији, када не можемо ни да сазнамо ко пије крв несрећних Јушчинских, а под маском јеврејског питања нам се нуди само проширење права Јевреја без икакве гаранције њиховог грађанског интегритета, у таквој ситуацији човек који на било који начин воли Русију не може бити забринут за судбину Јевреја.
Они неће пропасти: ова опасност не постоји за њих, већ само за нас. Они ће живети боље од нас чак и без нашег труда. Али Русија, заиста, заслужује пажњу, јер је у много несрећнијем положају, тако да може само да завиди снази и јединству Јевреја и њиховој све већој победи над целим светом, а посебно њиховој снази међу нама, који смо изгубили све своје идеале, веру, организацију и бригу за наше колективно постојање.
Нама је важно руско питање које се састоји у томе да поново постанемо самосвесна нација, разумемо себе и живимо у складу са својим јаким, идеалним одликама. Ово исто питање није ни почело да се решава. Истина, сада је постављен слоган „националност“. Али овај слоган ће добити живу снагу тек када реч „национализам“ повежемо са конкретним садржајем њеног значења, када, говорећи о националности, замислимо како се она тачно изражава. Тек тада, проглашавајући националну политику, знаћемо који посао морамо да урадимо да бисмо били Руси. Али ништа слично не постоји до данас. Сама идеја руских идеала се и даље проглашава „реакционарном“ од стране оних који нама владају, који су, заједно са Јеврејима, нашу некада лепу земљу претворили у неку врсту логора оних који су заборавили своје родство. Потребан је велики труд да се руски народ очисти од овог трулог калупа револуције и да се уразуми збуњени народ који је изгубио сваку самосвест да није „реакција“, већ највећи напредак – једини могући напредак – тај који доноси васкрсење руских идеала Русији и свету. Ми не можемо очекивати решење руског питања ускоро... А до тада немамо времена за Јевреје.
Једино што се до тада може рећи јесте да свако проширење права људи који нас кваре и који чине главни ослонац револуције, која уништава наше политичке и материјалне снаге – проширење права таквог племена је само по себи знак политичког лудила Руса који захтевају права за Јевреје. У свом тренутном стању потпуне нестабилности, Русија није способна да пронађе разумно решење за јеврејско питање и смислено дефинише права која су Јеврејима потребна и која им се могу дати а да то буде безбедно за земљу. И зато би нам сада најелементарнији знак политичког разума био да уопште не дирамо јеврејско питање, да ништа не мењамо у постојећој ситуацији у корист Јевреја док се не реши руско питање, према чијим „директивама“ ће бити могуће рационално уредити судбину других племена која живе у Русији, а посебно тако тешког, тако опасног племена за себе и за друге, као што је јеврејско.
Лав Тихомиров. «Руско или јеврејско питање?»
1911. год.
Превод са руског: САБОРНИК
