Рада Јањушић

20210217 114903Напомена: Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо песму још једног поете, тачније поетесе, из Републике Српске. Србадија са оне стране Дрине је део недокланог народа и како не певати о страдањима Срба која до Неба допиру. Ако би још и песници заборавили те мученике, камење би проговорило. Љубазношћу аутора и благодарећи заједничком познанику, публикујемо песму Раде Јањушић, члана Удружења књижевника Републике Српске, која живи и ствара у Добоју...

♣       ♣       ♣

Да ли су вас у сну прогониле очи

из којих сте свјетлост угасили лако,

молећиви поглед дјечака у ноћи,

и плач те нејачи, да ли вас је тако?

 

Јесу ли вас руке здробљене к'о стакло

давиле у мраку кад се мјесец пали?

Да ли вам је срце бар мало дотакло

вриштање из јама, оних што сте клали?

 

Баците ли поглед на дланове грубе

у тишини ноћи кад се распе тама?

Бриде ли вам прсти што ломише зубе

и невина тијела дираше без срама?

 

Из утробе земље чујете ли хуку?

То не плачу они већ анђели поје.

Уз молитву гласну држећ' их за руку

узносе ка небу у рајске одаје.

 

А гдје ћете ви, огрезли у крви,

што на мјесту душе змија вам се мота?

И све што сте такли у прах се измрви,

ви људскога рода највећа срамота.

 

Мислили сте да ће заборав да слети

на колијевке празне, и мајчино крило.

Ал' истина живи у српском поети,

кроз риме ће причати оно што је било.

 

Из стихова истину к'о воду ће пити,

бар у пјесми никад да не буду сами.

И свака ће ријеч к'о споменик бити,

оживјети кости што свијетле у тами.

 Фото: Снимак екрана

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com