Александар Мандић

Није ово писаније о Србима Херцеговцима него о онима који носе иста презимена (па и имена као што су Саво, Данило, Ђорђо, Шћепо итд.) као и наши Херцеговци, а српско име не могу да поднесу ни на километар…..

Писао сам о томе како су фратри ловили душе херцеговачких Срба које су потом обликовали и од њих правили ужарене и инквизиторски и крижарски настројене папине вернике и мрзитеље својих пређа. Међутим, поставља се питање због чега су баш Херцеговци најокорелије усташе? Они су толико овејани у томе да их остали Хрвати препознају као такве, а чак поједини аналитичари увелико причају о широкобријешкој верзији хрватства (то би требало посебно истражити, због чега Широки Бријег као микро клима одудара од свих херцеговачких и уопште хрватских места по свом усташтву). За њих се везује анегдота да они своју тек рођену децу уче да изговоре прву реч Загреб, а не мама и тата. Такође, када је Фрањо Туђман дошао у обилазак првих хрватских полицајаца 8. августа 1990. године (зато хрватски прописи прописују да статус ,,бранитеља“ добија онај који је од 5. августа 1990. године у редовима хрватске полиције или војске. Тај дан су почели да пристижу први курсисти нове хрватске полиције. Првоборци што би се рекло) на питање одакле долазе, а које је постављао бројним полицајцима добијао је одговоре:,,Посушје“, ,,Чапљина“, ,,Широки Бријег“, ,,Груде“, ,,Мостар“….

Опширније...