Народни посланик Миодраг Линта тражи да Народна скупштина Републике Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941-1945). Ову иницијативу подржали су и највећи ауторитети наше историјске науке, академици Василије Крестић и Љубодраг Димић. Текст и образложење Резолуције преносимо са портала "Слободна Херцеговина"...

†       †       †

- Имајући у виду да се 2021. навршава 80 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију, као и 80 година од оснивања Независне Државе Хрватске (у даљем тексту: НДХ) и почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима;

- Наглашавајући да је усташко„коначно рјешење” српског питања већ 17. априла 1941. године добило подлогу „у законским одредбама за заштиту народа и државе” и законској одредби о забрани ћирилице донијетој 25. априла 1941, а прогон и уништење Јевреја је озакоњено 13. априла 1941. године законском одредбом о расној припадности;

- Посебно подвлачећи да је усташки геноцид у НДХ вршен на најбруталније и најсвирепије начине, углавном „ручно”, користећи 57 метода убијања (ножеви, маљеви,сјекире, специјална сјечива од којих је најпознатији „србосјек” и др.);

- Сматрајући да историјски доказан геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није био предмет стварне политичке и моралне осуде у југословенској држави;

- Koнстатујући да се у Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који је НДХ починила над Србима, Јеврејима и Ромима;

- Узимајући у обзир да се хрватски народ није суочио са мрачном прошлошћу и није прихватио одговорност за почињени геноцид на начин да Хрватски сабор доносе Декларацију о осуди геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ;

- Констатујући да Католичка црква у Хрватској и БиХ никад није суштински признала активно учешће у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, није осудила злочин геноцида, извинила се и затражила опроштај за почињене гријехе и злочине;

- Будући да Анти Павелићу и његовим најближим сарадницима по окончању рата није суђено, што би допринијело суочавању  хрватског народа са злочином геноцида;

- Указујући да се у значајном дијелу хрватске јавности, јавних гласила и историографије не само прећуткују него и радикално умањују жртве геноцида у НДХ, нарочито у Јасеновцу;

- Узимајући у обзир чињеницу да се усташе као починиоци геноцида данас у Хрватској, од стране утицајних политичких, вјерских и интелектуалних фактора, представљају као борци за слободу и национално ослобођење, а НДХ као права и истинска држава хрватског народа;

- С обзиром на то да власти Социјалистичке Републике Хрватске, као  и данашње Републике Хрватске, нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима;

- Имајући у виду да многа стратишта на којима су жртве усташког геноцида мучене, масакриране и побијене нису на достојан начин обиљежена и заштићена;

- Полазећи од чињенице да жртве усташког геноцида са многих стратишта нису ексхумиране и сахрањене у складу са обичајима;

- Указујући да историја Холокауста и геноцида у Другом свјетском рату није потпуна без систематског изучавања усташке идеологије и усташког „коначног рјешења” у школама, едукације путем научних и јавних скупова и медија;

-Обавезујући се да усташки геноцид постане дио колективног сјећања и цивилизацијске опомене на опасности које доноси усташка идеологија и мржња по етничком и вјерском основу;

- Полазећи од Европске конвенције о незастаријевању кривичних дјела против човјечности и ратних злочина сачињена 1974. године у Стразбуру у којој  је геноцид изузет од принципа застаријевања:

Народна скупштина Републике Србије закључује:

Опширније...

Други пишу

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com