ШОКАНТНО: Ако сте мислили да је „геј о-кеј“, ове чињенице ће вас запрепастити! (+18)
Напомена уредништва: Извињавамо се читаоцима због гадости садржаних у опису деловања извраћеника, али пошто се нашој деци намеће пропаганда оваквих "вредности" одлучили смо се да овај текст ипак публикујемо, иако је концепција портала таква да се гадости никада не публикују. Надамо се Вашем разумевању и молимо опроштај, уредништво сајта.
Поштовани читаоци, пред вама је текст о стварима за које је св. апостол Павле рекао да је ''о њима срамно и говорити'' и сигурно да јесте тако, али у циљу разоткривања болесне суштине хомосексуалности, ми преносимо овај текст са назнаком да није за младе људе јер ово ни старији не могу лако да причитају. Сматрамо да ове, јавне чињенице које хомосексуалци и не крију, саме по себи говоре о томе да је то управо тежак психички поремећај...
Пресвета Богородице спаси нас!
„Парада поноса“ заказана за 28. септембар у Београду ближи се, али осим шетње и борбе за ЛГБТ права, интересантно је погледати и другу страну медаље хомосексуалних активности. Хрватски портал Balkanvoice.com доноси детаљну анализу сексуалног понашања геј заједнице и медицинских последица, и то прављену из самих геј извора. Портал се позива на конкретне изворе, публикације и даје додатне линкове који подупиру изнето. Ево какве шокантне податке све доноси овај портал:
„Ако сте један од оних који је повјеровао у приче хомосексуалне пропаганде о томе да је хомосексуалност потпуно природна појава и да се она ни по чему не разликује од хетеросексуалности осим у сполу партнера, онда ће вам овај текст показати другу страну медаље и показати право лице ЛГБТ популације. Доносимо службену статистику и чињенице које износе сами припадници ЛГБТ популације и који долазе из самих хомосексуалних институција. Читајући овај текст сами можете донијети закључке о “природности” хомосексуалноси, али и о “идили” истосполних бракова итд.
• 75% гејева има 100+ сексуалних партнера током живота
• 43% гејева има 500+
• 28% гејева има 1000+
Масовни сексуални контакти велике „количине” људи погодују сполно преносивим болестима. ЛГБТ популација има, најблаже речено, проблем с промискуитетом. Зато ће успјешно проширити сваку болештину која се преноси излучевинама, и данас и у будућности. Могу медији усхићено показивати двојицу сретних „очева” голих до паса у рађаоници уз сурогатку која им управо испоручује уговорени „производ”, но остаје незгодна статистика која баца сјену на вјеројатност трајања и прикладност такве „заједнице” за подизање (нормалне) дјеце:
• 79% гејева каже да им је више од пола сексуалних партнера било анонимно
• 70% гејева каже да су с преко половице сексуалних партнера имали секс само једном
Нису то подаци неке хомофобне студије него баш из Кинсијевог института (Бел & Вајнберг студија, 1978). Друга студија са 2.500 старијих гејева тврди да им је тијеком живота просјек сексуалних партнера између 101 и 500. А 10-15% испитаника је имало преко 1.000 (словима: преко тисућу) сексуалних партнера (студија Пол Ван де Вен у „Журнал оф Секс Рисерч” – публикација у којој објављује и наш најпознатији 52-годишњи дечко који зна све о сексу, а још нема цуру – Александар Штулхофер, „Јутарњи лист”). Првих стотињак гејева којима је дијагностициран АИДС имало је просјечно 1.100 партнера. (Rotello, „Sexual Ecology: AIDS and the Destiny of Gay men””).
Трајање партнерстава
У „Мушкој и женској хомосексуалности” („Male and Female Homosexuality” – Сагир и Робинс) кажу да је просјечно трајање хомосексуалног партнерства између 2 и 3 године. „Мушки пар“ („The Male Couple“ – МекВиртер и Матисон) закључују да у њиховој студији дословно сва хомосексуална партнерства која су трајала више од 5 година имају договор за сексуалне активности са стране као норму. То потврђује и амстердамска студија – хомосексуално партнерство траје просјечно 18 мјесеци, с тим да гејеви у таквом партнерству имају просјечно 8 партнера извана. (Ксиридоу, “The Contribution of Steady and Casual Partnerships to the Incidence of HIV Infection Among Homosexual Men in Amsterdam”).
ЧедностЛезбијке имају 4 и по пута већу вјеројатност од хетеросексуалних жена да имају више од 50 мушких сексуалних партнера тијеком живота (да, добро сте прочитали: мушких !). (Fethers i Marks, “Sexually transmitted infections and risk behaviors in women who have sex with women”). Разлог је што су склоније бисексуалности. Но, чак су 3 пута чедније од гejева јер их је само 24% имало анонимни секс.
ХИВ/АИДС трошкови
Но добро, ово наведено ништа не кошта порезне обвезнике. Све док не дођемо до ХИВ/АИДС-а, који произлазе из таквог обујма промета. У 2000. САД су потрошиле 10.8 милијарди долара на третман ХИВ/АИДС болесника. То је 1.359 $ мјесечно по пацијенту. На истраживања ове болести типичне за мали дио популације 2013. је утрошено 2,9 милијарди $, а истовремено на рак 5,2 милијарди $. Дакле више него половица износа истраживања за рак иде на потребе 2-3% популације.(http://report.nih.gov/categorical_spending.aspx )
Но, не ради се само о АИДСУ. 32% гејева и лезбијки су алкохоличари (према 7 % у опћој популацији). (Фифилд, Латам и Филипс, „Alcoholism in the Gay Community”). Употреба дрога међу хомосексуалцима је 28-35% у односу на 10-12% у опћој популацији. (Х. Лоуинсон, „Substance Abuse”). Према ЦДЦ извјештају за 2012, 75% случајева сифилиса у УСА отпада на гејеве. Анални секс је плодно тло за „Shigellu“, „Entamoebu“, „Giardiu“ те хепатитисе А и Б. Занимљиво, ХПВ који узрокује рак грлића матернице нађе се код готово свих ХИВ-позитивних гејева („Report of study at annual meeting of American Society of Colon and Rectal Surgeons”, 2002.)
Плодни расаднициХИВ-а
ЦДЦ студија потврђује да су млади бисексуални мушкарци „мост” за пријенос ХИВ-а женама. Зашто су баш гејеви такви расадници ХИВ-а? Лаички речено: нису они криви – крива је природа. Како фетус не би био третиран „страним” тијелом, потребно је да имуносустав привремено буде надмудрен. Сличан изазов да потисне имуносустав има и сперма. Гејеви иду против природе, те сперма заврши тамо гдје није предвиђено. Геј-околиш за прихват сперме није тако амбивалентно имунолошки софистициран, а сперма и даље има задатак потиснути имуносустав приматеља. Дапаче, стијенке њиховог „прихватилишта” су дебљине једне људске станице, све како би се упијало текућину и електролите из фекалија. То је практички улаз директно у крв. Ту су и микро и макро одеротине због непредвиђене „вожње у супротном смјеру”, угуравања прстију шаке и свега другога с криве стране [види претходни наставак: „Љубав у септичкој јами"http://croative.net/index.php/vijesti/item/4720-ljubav-u-septi%C4%8Dkoj-jami ]. Одлучити се на болну вожњу у „супротном смјеру” или примити фистинг вјеројатно је пуно лакше уз отупљеност/анестезију алкохолом или дрогама. Секс у пијаном стању или под дрогом има 81% гејева и 78% лезбијки.
Хорор
Типична геј пракса је прави медицински хорор – замислите размјену слине, фекалија, сперме и крви с десецима непознатих мушкараца тијеком године. Замислите пијење урина, гутање фекалија (детаљи у тексту „Љубав у септичкој јами”) и ректалне трауме на редовитој бази. Како не рекламирати такав живот дјеци као здраву алтернативу! Често се „весели” сусрети одвијају на екстремно несанитарним мјестима налик земљама трећег свијета. Према магазину Геј рипорт („The Gay report”), њихова су најчешћа љубавна мјеста: јавни заходи, аутобусне постаје, бензинске црпке, књижнице, цестовна одморишта, клубови, геј барови, ноћни клубови, порно књижаре, „peep show“, кина, паркови, плаже, јавна купалишта… Пријатељски речено, хомосексуалци су сексуално „узнемирени” људи који се баве врло опасним активностима и као такви су деструктивни према себи и околини.http://www.familyresearchinst.org/2009/02/medical-consequences-of-what-homosexuals-do/
Знајући ове чињенице тешко је истовремено гледати углађене гej активисте у јавним наступима. С којег су планета они пали. Или се ради о неким различитим популацијама, само нам то нитко није објаснио.
Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје
Гej магазин Прајд Сорс („Pride Source”) извјешћује да је ризик од аналног рака већи 4.000% за мушкарце који имају секс с мушкарцима. ЦДЦ тврди да гејеви имају 860% више вјеројатности покупити друге сполно преносиве болести.http://theroadtoemmaus.org/RdLb/22SxSo/PnSx/HSx/HsxDdly.htm
Након што је Сан Франциско добио законе о геј правима, венеричне болести су досегле 22 пута веће вриједности од националног просјека. 100% повећање хепатитиса-А, 300% хепатитиса-Б, амебне инфекције цријева 2.500%, а 20% гејева има ректалну гонореју (“When The Wicked Seize A City”, 1993). То би себи пожелио сваки градоначелник.
Лезбијке имају значајно већи ризик бактеријских вагиноза, рака дојки и јајника него хетеросексуалне жене. (The Medical Institute of Sexual Health reports, Executive Summary, “Health Implications Associated with Homosexuality”).
Дакле, не ради се само о ХИВ/АИДС-у, већ о цијелом низу болести које коштају цјелокупно друштво, те о одузимању средстава за остале болести које нису зарађене свјесно одабраним понашањем. Закључак: Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје.
Лијек Трувада као замјена за презервативе
Данас зараза ХИВ-ом није више смртна осуда. Једино што треба доживотно пити лијекове да се ХИВ држи како-тако под контролом. Према геј магазину Hivplusmag.com (http://www.hivplusmag.com/opinion/2014/05/27/well-never-stop-spread-hiv-without-vaccine ) трошкови ХИВ лијекова су данас преко 1.000 долара мјесечно и процјењује се да ће у УСА заражена особа потрошити 500.000 долара тијеком живота. Како задовољно наводе, већина трошкова иде на терет америчких порезних обвезника. Судбина доживотног узимања лијекова и њихов незгодан попратни учинак (главобоље, мучнина, прољев, вртоглавица, несаница, губитак апетита, болови у мишићима, осип и сврбеж…), типична неодговорност према другима и према себи, те недостатак новца узрокује да само 25% заражених држи свој ХИВ под контролом. Осталих 75% играју игру „Шаљи даље”. Не престати се бавити таквим сексуалним активностима унаточ сазнањима о свим ризицима заиста је знак тешког овисничког понашања и озбиљне болести.
Они који још нису заражени ХИВ-ом данас све више узимају превентивно један лијек. Еуфорично се надају како је лијек Трувада замјена за омражене презервативе јер смањује ризик инфекције. То ће засигурно довести до експлозије других сполних болести, ако већ не ХИВ-а или његових мутација. Фармацеутска индустрија их увјерава да је ХИВ само још једна кронична болест попут дијабетеса и да требају редовито узимати дневне дозе њихових лијекова као превентиву, па могу даље радити што већ воле радити. (http://www.out.com/entertainment/popnography/2014/05/15/aids-breakthrough-weve-been-waiting-0 )
Овисници о узајамном мастурбирању
ЛГБТ су овисници о узајамном мастурбирању. Емоционално оштећени и заустављени у развоју сполног идентитета упуштају се у бјесомучно тражење прихваћености кроз међусобно мастурбирање – на што се своди истосполни секс: с било киме и што чешће. Ту нема потребе за суптилним односима сполова и толеранцијом природних различитости. У том једноставном зрцалу „ЈА” је на првом и једином мјесту: „Ја ћу тебе, па ћеш ти мене”. То је једино што се може закључити гледајући једну напреднију гej параду о којој наши ЛГБТ могу само чезнути (прогуглати „up your alley zombietime”http://www.zombietime.com/up_your_alley_2008/ ). Потпуно је немогуће ове људе повезати с идилом коју приказују медији и геј-активисти с темама брака, одгајања дјеце, љубави и људским достојанством…
Након ГМО сада имамо и СМО
ЛГБТ су идеални потрошачи фармацеутске индустрије у свим фазама: превентивно прије него се заразе ХИВ-ом, те након што се заразе. А свако мало покупе још обичне сполно преносиве болести, те друге попратне болести. Што се тиче фармацеутске индустрије, да нема хомосексуалности, требало би је измислити. Као што је ГМО замјена за природну храну, тако је ЛГБТ сексуална модификација (СМО) као замјена за природну сексуалност.
– „Докторе, боли ме кад се овако ударам батином. Што да радим?”
– „Престаните се ударати.”
Када би се тај и даље наставио ударати, сви би се сложили да је болестан и да га треба свезати у ону кошуљу да више не удара себе нити друге око себе. Са становишта јавног здравства, ЛГБТ ударају себе и све нас уоколо. А некоме „горе” баш тако одговара.“
Извор: balkanvoice.com
ЉУБАВ У СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ
Разоткривање геј-покрета, 2.дио
Јовановићев Здравствени одгој (ЗО) подучава дјецу да требају прати руке прије јела и након упорабе нужника. У 3.разреду морају набројити посљедице непровођења хигијене, а у 5.разреду описати правилно одржавање хигијене споловила. Све то кроз 1.модул ЗО „Живјети здраво".
А онда се кроз 4.модул промовира хомосексуалност као здрав алтернативни стил живота, а за који се не спомиње да укључује:
а) лизање шупка/чмара/ануса („rimming" или „anilingus") што ради 85% гејева
б) уринирање по партнеру („golden showers") што ради 28% гејева
ц) гурање свих прстију/шаке у шупак/чмар/анус („фистинг") што ради 41% гејева
д) конзумацију људског измета, трљање и ваљање у њему („scat") што ради 17% гејева.
„Мислио сам да пуно знам о људима и о животу, но кад сам почео проучавати што гејеви и лезбијке заиста раде једни с другима, схватио сам да сам био прилично наиван. Никада не бих повјеровао с каквим болесним и прљавим радњама се ти људи баве... Нитко не може донијети разумно мишљење о томе је ли хомосексуалност добар и прихватљив начин живота без сазнања о природи дјела по којима су ти људи стекли квалификацију. Схваћам да ће се од самог описивање таквих ствари некоме окренути желудац, но сматрам да је то неопходно обзнанити".
То су ријечи аутора анти-ЛГБТ текста „As We Sodomize America" (O.R. Adams, Jr) - а признајем да након неколико мјесеци проучавања ЛГБТ вриједе и за мене. Тко има слаб желудац нека овдје престане читати.
Заиста, како је могуће у истом школском предмету причати дјеци о важности хигијене и истовремено им наметати животни стил групе људи која ради управо све супротно.
Потребно си је визуализирати слику „поворке поноса": уочите шест мушких учесника и знајте да пет (5) од сваких 6 мушких/геј учесника лиже некоме шупак за вријеме изљева своје љубави. Фокусирајте се сада на другу скупину од 5 мушких учесника и знајте да двојица (2 од њих 5) својим прстима/шаком редовито претражују дебело цријево свог „љубљеног" не би ли нашли „оно најбоље у њему''.
„...Медији који покривају проблематику хомосексуалности избјегавају било какву дискусију што хомосексуалци раде. Геј активисти причају о томе како су дискриминирани али не желе улазити у детаље што заправо чине једни с другима.", пише даље.
Питам се како један школски сат причати дјеци о прању руку прије јела, а други сат рекламирати групу људи гдје сваки четврти уринира по „партнеру" или ужива кад „љубљени" пиша по њему? Како причати дјеци о хигијени ако сваки шести геј баш дословно „једе говна", размазује их по себи или се ваља у њима?
Подупиратељи хомосексуалаца воле причати о хомосексуалности у апстракцији. Хипнотизирани су, а кључне ријечи које их бацају у хипнозу су „толеранција" и „дискриминација". Да би завриједила људско толерирање, активности групе људи морају бити људске, а не псеће лизање стражњице. Што је природно за једну врсту није природно за другу врсту живих бића. Оправдавање хомосексуалности указивањем на анималност је пад у анималност. У програму геј-покрета „The Overhauling of Straight America" (http://www.defendthefamily.com/_docs/resources/8142838.pdf) Marshall K.Kirk каже: „...масе се не смије шокирати прераним откривањем самог хомосексуалног понашања. Умјесто тога, слика секса треба бити потиснута а геј права требају бити редуцирана на апстрактна питања што је више могуће". Управо зато што то желе сакрити, потребно је стално премјештати тежиште дискусије с апстракција на скривене чињенице.
Подаци о заступљености ових нехигијенских активности долазе из неколико студија наведених у „As We Sodomize America" изражени као просјек. Међу гејевима је најзаступљенији орални секс (100%). „Фелацио је чин гдје један мушкарац узима у своја уста пенис другог мушкарца". Половица њих признаје да притом гута сперму.
С 13 година просјечни геј има прво искуство да му гениталије дира/мастурбира други геј. Прође око 2 године до првог орално/гениталног контакта. Око 16/17 се анус почиње користити за секс. Стога у аналном односу судјелује укупно 89% гејева.
Иако је лубрикант најчешћа ријеч у геј сексуалним приручницима, остаје чињеница да ректум није грађен за улазак и да је ректална слузница дебљине само једне ћелије. Дерање слузнице макар и на микро разини је неизбјежно, па је разумљив лагани пријелаз свега директно у крв (о медицинским ризицима ће бити говора други пута).
Сликовити приручник удруге Искорак поднаслова „Све што ћеш икада требати знати о својој и његовој гузици" признаје: „Мало 'прљања' је тешко избјећи". Исти Искораков приручник „Стражња страна" (може се скинути са wеб-странице zdravstveniodgoj.com јер је требао бити дио литературе за ЗО) спомиње сисање („felching") као „исисавање сперме из нечије гузице – понекад употребљавајући сламку".
За чмаролизање („rimming") се у „As We Sodomize America" наводи: „...они редовито користе свој језик да истражују анус својих сексуалних контаката и при томе прогутају биолошки значајну количину фекалија.
"Министру Јовановићу је важно да се дјецу подучи прати руке прије јела, а онда могу сви у хомосексуалце ! Јер главни ментори за ЗО су „педагози" из удруга Искорак, Контра и QueerZagreb - све ауторитети из септичке јаме.
Осим уринирања по другима (28%), око 20% гејева пије урин. Незгодно је што готово дупло више има оних који желе уринирати у односу на оне који желе бити запишани – тек сваки шести геј (15%) редовно тражи да буде попишан. Приручник [1] каже: „Можете свршити само 2 или 3 пута у ноћи, али можете пишати пуно пута...након дуге сесије и када нити један више не може имати оргазам/ејакулирати, онда се прелази на ''водене спортове''.
„Фистање" - лијечници и геј сексуални приручници се разилазе у томе да ли долази до слабљења сфинктера и касније инконтиненције или не. Исти приручнику наводи како се „фистање" најчешће проводи након што, потпуно „испуцан", нити један „заљубљеник" више не може постићи ерекцију за анални однос. Преостаје само прстима (и након што су сви унутра и на броју) стиснутима у шаку провјерити дубину њихове љубави.
„Scat" - „17% гејева једе фекалије и трља се фекалијама...ваљање по поду у фекалијама зову „mud rolls"... 12% их прима и пружа клистирање као дио сексуалног задовољства." Удруга Искорак преводи „Scat" једноставно „по нашки" као „срање".
Секс са животињама практицира 19% бисексуалаца и 15% гејева. Гејеви си угуравају разне предмете у ректум: понекад боце и жаруље. Не вјерујем да потпуно спада у категорију секса са животињама, но Искорак спомиње стављање животиња у ректум. Најчешће је то гербил (врста скочимиша).
Будући да у нормалном стању свијести није баш једноставно упустити се у овакве облике изражавања љубави, саставни дио сваке геј „литературе" су упуте о дрогама, па и у споменутом приручнику Искорака, а који је био несуђена препоручена додатна литература 4. модула ЗО. У исто вријеме 3. модул ЗО се зове „Превенција овисности". Ваљда нема колизије 4. и 3. модула јер Искораково поглавље "Дрогирање и твоје дупе" говори о аналном узимању дроге.
За лезбијске активности се не могу пронаћи постоци заступљености. Међутим, све активности осим животиња се спомињу и у лезбијској литератури. У приручнику [2] стоји: „Ако се ради исправно, анални секс не би требао бити превише болан или „неуредан". 25% лезбијки судјелује у аналној љубави. Како немају прикладне анатомске опреме, лезбијке морају користити разна помагала. За предочити си слику треба се присјетити Загреб/Сплит Придеа и прве четри активистице. Једна од њих четри исказује ову врсту љубави, док преостале 3 немају аналних афинитета. Приручник [3] подучава технике чмаролизања за даме („rimming"), док „фистање" ради 15% лезбијки. Дугачки женски нокти су незгодни код „рударења" по дебелом цријеву своје љубави. Лезбијке имају још и додатне опције: вагинални фистинг и кушање окуса менструалне крви.
Све наведено није никакво претјеривање јер се спомиње у више извора, поготово у њиховим сексуалним приручницима, а које не желим овдје рекламирати, него навести дјеломичне називе као изворе: [1] „The Joy of ...", [2] „Beating About the ..." [3] „The Whole...", све се може скинути с интернета.
Присталице геј-покрета су квасац за напухавање бројности на поворкама. То су махом неолиберали / љевичари који су негдје путем загубили радничку класу, те мисле да се боре против капитализма тиме што пљешћу ЛГБТ-у. Они би требали сазнати све чињенице о нехигијенским навикама својих штићеника. Уколико и након сазнања о њиховој нехигијени подржавају ЛГБТ, онда им се само може пожељети нека им потомство прихвати тај напредни начин живота. Тиме ће се понеке гране обитељских стабала сасушити... но најважнији савјет који им се може дати је да добро перу руке након поворки у којима судјелују.
ГЕНЕЗА ХОМО-ГЕСТАПОА
Хитлер – хомофренд године 1921, 1922... 1945
За сваки Прајд обавезно иде избор „Хомофоба године" и „Хомофренда године". Међутим, једног посебног хомофренда би геј-покрет радо прескочио, иако је учинио за њемачку геј-заједницу колико нитко други: Адолф Хитлер.
Своју политичку странку је формирао од гејева, те су били изнадпросјечно заступљени на челним позицијама: Хеинрицх Химмлер, Херманн Гоеринг, Реинхард Хеyдрицх, Рудолф Хесс, Алберт Спеер... врло мало је познатијих нацистичких имена да нису били геј. Први партијски састанци су одржавани у минхенском геј-бару.
Партијска милиција (SА) је била оформљена искључиво од гејева. Хитлерова особна стража је била увијек 100% геј, његов ађутант, шофер, приватни и партијски одвјетници, финанцијски савјетници, тајници...сви гејеви с дна каце.
Данас ЛГБТ-заједница неправедно прећуткује хомофренда таквог калибра. Дапаче, геј-активисти приказују гејеве нацистичким жртвама у рангу Жидова. Готово да сватко тко се данас противи ЛГБТ-у има велику шансу добити етикету да је поврх хомофоба још и нацист - као др.Judith Reisman, на примјер.
Тко је ту онда луд? С једне стране нацистички капиталци и првоборци – су гејеви, партијска милиција – искључиво гејеви, особна стража – гејеви... а опет, нацистичке жртве– гејеви. Књига Lively иAbrams: „The Pink Swastika" разоткрива прешућене геј-коријене нацизма. [У овом тексту се појам „геј" користи за све LGBTIQ].
Док је Америка 1890-тих још била под дојмом Billy the Kida, Њемачка је била сан снова за еу-хомосексуалце. Гејбарови, бордели, купељи, кабареи (филм „Кабаре", Лиза Минели)... Прва геј-публикација на свијету са сталним излажењем („Der Eigene")... Прво удружење на свијету за геј-права... Тада је Њемачка била прогресивна и толерантна баш као Америка данас. Гејеви су имали само један проблем: нису сви живјели сложно као данас лезбијке, гејеви, педофили и остала напредна слова абецеде. Били су подијељени на „Буч" (маскулизиране) и на „Фем" (феминизиране) гејеве.
„Буч" и „Фем" гејеви
Они гејеви које нам пласирају у филмовима и ТВ-серијама су „Фем": романтична комедија, главни женски лик има геја за сусједа или цимера с којим може размјењивати модне детаље. Та дивна створења су оно што ми смијемо видјети: симпатични „другари", духовити, софистицирани, никада лоши ликови.
А онда нам у ријетким ситуацијама бљесну пред очима неки набилдани типови у црним кожним хлачицама, чизмама и ремењу, с бичевима, СС-капама и црним наочалима...Но одмах се врати она идилична слика модно освјештеног гејпријатеља. То што смо на тренутак видјели као оптичку варку, то су „Буч". Будући је ове ликове (као и педофиле) прилично тешко замислити као жртве, онда су се у ЛГБТ-покрету договорили да нас неће с њима замарати у својем јаукању.
Дакле, „Бучеви" су тада презирали „Фемове", као и све остало феминизирано. Додајте маскулизираним гејевима пруски милитаризам након ратног пораза - и добили сте убојиту комбинацију, коју су као њемачки извозни производ осјетили милијуни диљем Еуропе 1940-тих. [Занимљиво да је највећи извозни производ данашње суперсиле Америке управо хомосексуализација, те вањскополитички приоритет у рангу борбе против тероризма.]
Њемачки закон је тада забрањивао хомосексуално практицирање. Пријеступници су морали сурађивати с „Институтом за сексуална истраживања" („Institut für Sexualwissenschaft"). Њега су водили „Фемови" и стога су имали повелику картотеку о „Фемовима" и „Бучевима". Када је Хитлер дошао на власт, први потез му је био заузети тај институт. Они познати призори нацистичког паљења књига 1933. су заправо паљење документације тог института (!). [То су нам заборавили рећи на ТВ-у]. Нацисти су се ријешили компромитирајућих доказа о својој хомосексуалности. (Ленз :„Ми смо превише знали...нити 10% људи који су преузели судбину Њемачке 1933. није било сексуално нормално")
Нацистичка странка („Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei" – NSDAP) није била десничарска, како се то погрешно мисли. Нацизам је био један облик социјализма („Sozialistische"). [То је разлог зашто су у првим редовима Геј Прајда политичари-љевичари]. Нацизам илити „Национал-социјализам" је био ускогрудног националистичког карактера, за разлику од комунистичког интернационализма.
Прије него је НСДАП промијенила назив из Радничке странке („Deutsche Arbeiterpartei") , чланови странке су се састајали у геј-бару „Bratwurstgloeckl" у Мунцхену - гдје је резервиран стол имао утјецајни „Буч"-хомосексуалац Ернст Рем. Управо је он помогао Хитлеру да преузме странку.
Многи први нацисти гејеви су били уједно и чланови „Друштва за људска права" („Gesellschaft für Menschenrechte", утемељено 1919.).
Од њега ће 1924. настати и амерички „Society for Human Rights" за геј-права, чији ће рад бити мало прекинут због хапшења подпредсједника друштва с неколицином, а поводом сексуалног злостављања дјечака. Из ове напредне институције касније ће кренути амерички и свјетски геј-поход данашњице. Њемачко „Друштво за људска права" је чланством повезано с нацизмом. Партијска милиција, СА („Sturmabteilung") је била састављена готово 100% од гејева. „Смеђе кошуље" су премлаћивали противнике и застрашивали људе, те су били врло корисни.
„Ноћ ду(геј) ножева"
До 1934. нацистичка партијска милиција је проширила чланство на 3 милијуна, с првоборцима-хомосексуалцима на врху. Челник СА, Рем је постао ривал и самом Хитлеру. Инсистирао је да се СА укључи у састав њемачке војске, задржавајући своје чинове. СА су састављали листу за одстрел војних часника који су се томе противили. Хитлер је био под притиском војске и индустријалаца да се ријеши Рема (Brauchitsch: „Банди хомосексуалаца, насилника и пијанаца не би смјело бити допуштено да буду дио њемачког наоружавања"). У „Ноћи дугих ножева" Хитлер је погубио политичке противнике. Данашњи геј-активисти то узимају као први доказ хомофобне политике Хитлера. Хитлер је то у јавности оправдао „чишћењем од хомосексуализма". Но, заправо је страдало врло мало гејева. А оно што и јест, страдало је од руке других гејева. Смакнуо је успут неколико вицеканцеларових тајника и католичких вођа. Од 13 заповједника СА, убијено је 7. Остали су стављени под заповједништво СС (Химлер, геј).
Хитлер је био првенствено политичар, те се једним потезом ријешио опасног ривала, а успут је одглумио рјешавање питања хомосексуалности у странци, о чему је брујала њемачка јавност.
Данашњи геј-активисти ће попљувати овакве наводе и као противдоказе прилагати Хитлерове законе.
Указат ће да је Хитлер 1933. забранио порнографију, хомосексуалне барове и купељи, те групе које су промовирале геј права. Међутим, закон се примјењивао селективно само на „Фемове". У пракси је таква бјанко осуда хомосексуалних активности служила као још један начин како наћи и уништити анти-нацистичке групе и појединце. 1935. је из закона избрисана ријеч „неприродно" за хомосексуална понашања. Од 1937. се тек након ухваћеног 4.понављања шаље некога у затвор или у радни логор.
Логори - хомосексуализам произвео нацизам
Убијено је мање од 1% хомосексуалаца окупиране Еуропе.
Око 6.000 од 10.000 хомосексуалаца - "ружичастих трокута" је умрло у радним логорима. Неки су умрли од хомосексуалне руке. Неодређен је удио људи лажно означених као хомосексуалци. Убијено је мање од 1% хомосексуалаца окупиране Еуропе. Иако је у њемачкој популацији било само 2,2% хомосексуалаца, имали су удјел од 20% међу логорским чуварима. Капои су били хомосексуалци у диспропорционалном броју. Пред крај рата много је хомосексуалаца пребачено из логора у регуларну војску. Књига „The Pink Swastika" руши мит о хомосексуалцима као жртвама и показује управо супротно: да је хомосексуализам произвео нацизам.
Нацистичка филозофија
Њемачки психијатар онога доба, Х.Блуехер је тврдио како је мушки хомосексуални секс добра и духовно енергизирајућа ствар. Жене требају бити сведене на чисто биолошку функцију, а обитељ као језгру друштва треба елиминирати. [Човјек је заиста био испред свог времена, како данас можемо сагледати]. Самуел Игра је 1940-тих година замијетио да је хомосексуализација постала прави култ у владајућој класи Њемачке прије успона Хитлера. Да је написана данас умјесто 1945., његова књига („Germany's National Vice") била би сигурно проглашена говором мржње. Написана управо по завршетку хомо-фашизма, представља аутентичну „временску капсулу" из прве руке. Незгодно.
Хомоеротизам је у самим темељима нацизма, заједно с паганским окултизмом. Маскулизирани хомосексуалци су били идеал, владајућа раса. Себе нису сматрали хомосексуалцима. Само феминизирани хомосексуалци су били малтретирани, и то обично од стране маскулизираних хомосексуалаца. То објашњава зашто је мање од 2% хомосексуалаца било процесуирано на темељу свих „хомофобних" анти-содомијских нацистичких закона. 1930-тих се у Њемачкој говорило „Искоријените хомосексуалце и фашизам ће нестати" (М.Горки). „Нагласак на мушкости је произвео генерацију первертита" (W.Manchester: „The Arms of Krupp").
Нацизам и хришћанство
Главне религије осуђују хомосексуалност. Због тога је данашњим геј-активистима хришћанство непријатељ #1, као и нацистима. Након Жидова, хришћани би били слиједећи на реду. Додуше, морало су тактизирати - али ево изјава: Мартин Борман:" Национал-социјализам и хришћанство су непомирљиви". Hermann Rauschning: „Нетко је или хришћанин или Нијемац. Не може се бити обоје."
1935. је Гестапо ухитио 700 протестантских свећеника јер су с олтара осуђивали неопаганство. Нацисти су конфисцирали протестантска сјеменишта и католичке самостане. Warthegau је проглашена првом регијом „очишћеном од цркава" у Рајху. Декретом су забрањени сви католички часописи и новине. Кршћански благдани су замијењени нео-паганским. Крижеви су уклоњени из болница и школа. Молитва у школама је обустављена 1935. Од 1941. вјеронаук је укинут за старије од 14 година.
Што су сувременици говорили о Хитлеру
Данашњи геј-активисти поричу да је Хитлер био геј. Нека сватко просуди сам: Наводно је Муссолини имао доказе „...да је Хитлер био мушка проститутка у Бечу 1907-1912, те у Минхену 1912-1914". (Seward: „Napoleon and Hitler"). Од 1943. се кажњавало смрћу свако спомињање да је Хитлер био хомосексуалац. Хитлерова војна документација као младића у И. свјетском рату: „Унаточ храбрости према непријатељу, због својих хомосексуалних активности изгубио јемогућност напредовања". Хитлер је имао хомосексуалну везу с Рудолфом Хесом док су били у затвору. Сва нацистичка кампања против хомосексуалности је била оркестрирана како би се прикрила Хитлерова хомосексуална прошлост. Наредио је смакнућа људи који су из прве руке знали за његову хомосексуалност.
Хитлер је био копрофил (особа која се сексуално узбуђује људским изметом). Његови сексуални сусрети са женама су то укључивали, као и облике мазохизма. (Waite: „Vanguard of Nazism: The Free Corps Movement in Postwar Germany 1918-1923") и (Langer:"The Mind of Adolf Hitler: The Secret Wartime Report"). Све жене које су имале сексуалне везе с њим покушале су се убити, двије су и успјеле. У картотекама Одјела за пороке у Минхену је низ младића идентифицирало Хитлера као човјека који их је "покупио" на улицама због хомосексуалних односа. Хитлер је сексуално злостављао Wагнеровог унука Виланда 1920. док је овај био преадолесцент. Касније је постао Хитлеров штићеник (Спотс, интервју у Тиме-у).
Је ли довољно различитих извора? Ако га већ геј-активисти не признају као „свог", заслужује барем бити проглашен хомофрендом свих тих година.
Јучер-данас-сутра
Данашња „политичка коректност" потискује интелектуално неслагање у мјери која није виђена од времена Трећег Рајха. На напредном Западу данас је „верботен" све што се негативно рефлектира на геј-покрет. То застрашује. Данашњи гејпокрет се у успоредби с нацистичком верзијом разликује по стилу, али не у својој бити.
Остаје карактеристично себичан и хедонистички, те се наставља дефинирати против чега је: против друштва темељеног на јудео-хришћанској обитељи.
Људи су се дуго питали како се њемачки народ задојио нацизмом. Задњих година нам је то лакше схватити него прије: једнако како је западна јавност данас прихватила геј-покрет. Манипулација, обмане, лажи, пропаганда/маркетинг, укратко: хипноза. Данас људи прихваћају за нормално оно што њихови родитељи, баке, дједови и сви пра-пра-пра... никада не би. Сви су они били блесави и заостали, и тако 2000 година.
Ми живимо у незнању. До сад смо знали само оно што нам је геј-заједница допустила знати о њима. Не знамо да су нацисти били хомосексуалци у огромној диспропорцији с обзиром на удјел у популацији. Не знамо да су скинхеадси повезани с хомосексуалном заједницом (Француска, Њемачка, Британија). Не знамо за високу заступљеност хомосексуалности у бјелачким супремацијским организацијама, у Кју-Клукс-Клану... Не знамо пуно тога јер нас се супкултура није тицала. Сада кад је постала „надкултуром" , сада је вријеме да дознамо све информације, без обзира колико се то коме гадило.
Пораст хомосексуалне агресије је повезан с појавом агресивне Буч-фракције у америчком покрету („queer nation" називају „смеђекошуљашима" и „лаванда-фашистима"), слично ономе што се догодио у Њемачкој. И у Њемачкој и у САД геј-покрет су лансирали феминизирани хомосексуалци и тек касније га у правилу преузимају „Буч". Хомо-фашизам није умро с Хитлером и нацизмом. Живи у самој геј-култури.
Можда је најврједнија изјава геј порно филмаџије ЛаБруса када каже:"Сав геј порно данас је имплицитно фашистички. Фашизам је у нашим костима, будући се ради о глорификацији супремације бијелца и фетишизацији доминације, окрутности, моћи и монструозних ауторитета". [Хеил Геј!]
Хомосексуални активисти, када је ријеч о слободи говора, су нацисти. Када је ријеч о слободи вјероисповијести, они су нацисти. Нема мјеста за неслагања, нема разговора о болести. Геј-покрет увијек успије извући улогу жртве: чак и када једни гејеви убијају друге гејеве.
Бити хомофоб 1940-тих је значило то и дословно – бојати их се. Хомосексуалност је увијек повезана с особном и друштвеном деструкцијом, као уосталом код сваког менталног поремећаја ако му се допусти размахати.
Потенцијал хомосексуализма за друштвено разарање застрашује. Захваљујући том потенцијалу, хомосексуализам је произвео нацизам. И то су непопуларне чињенице које данас имају проблема с политичком коректношћу. Тим горе по чињенице. Данас хомосексуализам не производи нацизам али зато производи губитак слободе говора, вербални деликт и деликт мишљења, институционалну образовну хомо-регрутацију дјеце, родитеља-А и родитеља-Б... још само не знамо како се то зове заједничким именом.
Извор:http://croative.net/index.php/vijesti/item/4720-ljubav-u-septičkoj-jami
http://croative.net/index.php/vijesti/item/4710-geneza-homo-gestapoa
Извори: defendthefamily.com | е-лустрација/ http://lgbticons.comdr.
Judith Reisman o knjizi "Pink Swastika"
