Пише: Славко Перошевић
Ово писмо из ломног Дробњака
Ђе орлови кличу из облака
Ђе мраз зими дрвеће цијепа
Ђе цареви живе српског епа
Ђе високе уздижу се горе
Ђе је кућа славног Пекић Боре
А људски се поштују аршини
Ђе су старца Требјешкога млини
И српске се вију тробојнице
Изнад куле Церовић Новице
Буковица ђе тече ријека
Ђе је Мирко Смаила посјека
Девет турских ђе изгину паша
Ђе завичај Караџић је Раша
Што је бранећ свете идеале
Српски барјак развио на Пале
У вријеме ово зло и лудо
Пишем теби српског рода Јудо
Издајниче светијех олтара
Што за шаку прод’о си се пара
И за нешто проклетијех гроша
На Лазара пљуно и Милоша
Тридес љета чинио си чуда
У држави без правде и суда
И црне си упућиво тројке
На јунаке што носе тробојке
И многоме поломио крила
Бранећ режим Ђукановић Мила
И његове беговске сараје
Али ништа вјечито не траје
На срамоту читаве Европе
Ваше клете и тиранске стопе
Од ђавола примајући плату
Тег бијаху на српскоме врату
На свете сте хулили олтаре
Шверцовали дрогу и цигаре
И крваве узимајућ данке
Отварали хотеле и банке
Ал час дође да к’о српски Јуда
Испред епског одговараш суда
Испред пера и гусларске струне
Да народу положиш рачуне
Да нам кажеш како си од плате
Велелепне сазидо палате
И голему имовину стека
С униформе, значке и пендрека
Ти који си штитио тајкуне
Сада хоћеш да подижеш буне
И глупости да правиш ђетиње
Па “ комите “ зовеш на Цетиње
И вражије окупљаш војнике
Да спријече долазак Патрике
Да пред војском душевних наказа
Што немају части и образа
Пљунеш барјак са Царевог Лаза
И заставу са Вучијег Дола
Рад нечије власти и престола
И пред четом што нема поштења
Да облатиш Јанковића Кења
И Јововић Новака и Рама
Тиранине без стида и срама
Ал’ док сија Његошева “Луча“
Док нас Марко посматра из Куча
Док је муња и док је громова
И Миљана Вукова с Комова
Док постоји Караџића кула
И сјећање на Аџића Вула
За кога се чуло до Стамбола
Док је Пека и Пилетић Јола
Што су српству били вјечна стража
Док је славног Бошковића Блажа
И витеза Вукчевић Симона
Бранићемо света српска звона
Ми немамо у свом срцу страха
Ми смо дјеца Павла Патријарха
И светога Радовића Риста
Чија душа сад на небу блиста
Од вас неће ухватит’ нас страва
Па да вас је к’о на земљи мрава
Да вас има к’о листа на грани
Кад се витез бој’о од погани
Кад се О’ро бојао од вране
Знај с нама су Пљевља и Беране
И све српске кћери и синови
Будва, Никшић, Бар и Херцег Нови
Ако дође до зла и невоље
И Бијело устаће се Поље
Сиње море почеће да хучи
Дићи ће се Дробњаци и Кучи
И српска ће устанути Зета
Ђе се брани српска вјера света
Уз Бањане Миљанића Ђока
Чете ће се подићи Ускока
Доће Ровца, Морача и Пива
Порфирију руку да целива
А ти ако будеш без памети
На Цетиње дођи па нас срет’и
И све српске душмане поведи
Ал’ се немој надати побједи
Правда јесте можда мало спора
Српству Црна вратиће се Гора
Послушај ме ово што ћу рећи
Мањи поток увире у већи
И са свијех скупа иду страна
Пут великог Руског окена
Ми нијесмо Римског папе земља
Наша срца гледају пут Кремља
Због тог ти је Вељовићу џабе
Што на буну позиваш барабе
И фукари обећаваш ребра
Ако дође четвртог септембра
Ја знам њима читав је иметак
У џеп шупаљ еура десетак
Ал ни они нису ваљда луди
Да се таквом одазову Јуди
И на свога да ударе брата
Ради твојих вила и палата
Па ме слушај лагати те нећу
Српску нећеш утрнут’ свијећу
Црна Гора биће српска ружа
Тебе врата чекају од Спужа
Јер си био крвник и лопужа
Ал’ ваш земан напокон је проша’
Па ћу на крај цитират’ Његоша
Чија слава небеса дохваће
„Страх ме само фукаре домаће“
Извор: ИН4С
Фото: РУНЕТ
Опрема текста: Саборник
